https://lat.sputnikportal.rs/20230126/zapanjujuci-rezultati-istrazivanja-misteriozne-zone-u-mozgu-1149973477.html
Zapanjujući rezultati istraživanja misteriozne zone mozga
Zapanjujući rezultati istraživanja misteriozne zone mozga
Sputnik Srbija
Naši mozgovi obavljaju fantastičan posao delujući kao glavni kontrolni centri za naša tela. Sada su istraživači otkrili više o tome kako mozak popravlja... 26.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-26T21:35+0100
2023-01-26T21:35+0100
2023-01-26T21:36+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
život
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111409/44/1114094483_34:0:1010:549_1920x0_80_0_0_f25d792ca806aef7150871c32c89d255.jpg
Nova studija razmatra „zonu neizvesnosti“ ili „zonu incerta“ unutar mozga: ne znamo mnogo o tome, ali znamo da se čini da ona upravlja formiranjem memorije u tandemu sa neokorteksom, najvećim delom cerebralnog korteksa.U testovima učenja na miševima, istraživači su analizirali kako funkcionišu veze između zone incerta i neokorteksa, obraćajući posebnu pažnju na sinapse (veze između neurona) i inhibiciju (ponovno povezivanje neuronske aktivnosti).„U stvari, ono što smo primetili bila je potpuna preraspodela inhibicije unutar sistema zbog učenja“, dodao je.Uloga zone incertaKada mozak formira sećanja, kombinuje signale odozdo prema gore koji dolaze iz okoline i signale odozgo nadole koje sam generiše; ovi signali odozgo nadole mogu biti pod uticajem naših trenutnih ciljeva ili prošlih iskustava, na primer.Zona incerta se bavi manje uobičajenim tipom signala odozgo nadole koji se naziva inhibitorni putevi dugog dometa. Signali odozgo nadole obično osvetljavaju ili pobuđuju nervne puteve, dok su ovi tipovi inhibitori, potiskujući i blokirajući ove puteve po potrebi, piše „Sajens alert“.Promena jačine sinapsi i lanaca neurona u mozgu je od suštinskog značaja za formiranje sećanja, pomažući mozgu da dodeli vrednost onome kroz šta prolazimo: sve što nam se dešava je negde na skali nezaborava.Sprovedeni testovi pokazuju da zona incerta kodira prethodna iskustva na poseban, dvosmeran način koji dosad nije viđen. Daljnji testovi u kojima su putevi zone incerta bili blokirani, rezultirali su smetnjama u učenju kod miševa.Sad znamo višeZaključak studije jeste da sada znamo više o tome kako tajanstvena regija mozga utiče na pamćenje i sposobnost učenja i to na neobičan i neočekivan način koji je od posebnog interesa za naučnike. Kako sve više studija istražuje ulogu zone incerta, naučnici počinju da shvataju koliki je zapravo njen uticaj. Ona se sad povezuje sa spavanjem i hranjenjem, sa boli i teskobom.Nerešena misterijaNavedena zona je isto tako redovno ciljana u lečenju Parkinsonove bolesti, iako naučnici još uvek nisu sigurni zašto pomaže kod simptoma te bolesti. Buduća istraživanja poput ovog trebalo bi da pomognu u rešavanju te i nekolicine drugih misterija.Konačno, nadamo se da će ova studija takođe podstaći druge naučnike da nastave istraživati ulogu inhibicije dugog dometa u regulaciji neokortikalne funkcije, kako iz zone incerta tako i iz dodatnih izvora koji se tek trebaju identificirati, kaže Johanes Letckus isto tako neuronaučnik sa Univerzitetu u Frajburgu.
https://lat.sputnikportal.rs/20221129/sta-su-naucnici-otkrili-na-najstarijem-otkrivenom-primerku-mozga-na-svetu-1147018078.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, život, medicina
nauka i tehnologija, život, medicina
Zapanjujući rezultati istraživanja misteriozne zone mozga
21:35 26.01.2023 (Osveženo: 21:36 26.01.2023) Naši mozgovi obavljaju fantastičan posao delujući kao glavni kontrolni centri za naša tela. Sada su istraživači otkrili više o tome kako mozak popravlja dugoročna sećanja u svojim slotovima za skladištenje.
Nova studija razmatra „zonu neizvesnosti“ ili „zonu incerta“ unutar mozga: ne znamo mnogo o tome, ali znamo da se čini da ona upravlja formiranjem memorije u tandemu sa neokorteksom, najvećim delom cerebralnog korteksa.
U testovima učenja na miševima, istraživači su analizirali kako funkcionišu veze između zone incerta i neokorteksa, obraćajući posebnu pažnju na sinapse (veze između neurona) i inhibiciju (ponovno povezivanje neuronske aktivnosti).
„Rezultati su bili zapanjujući. Dok je oko polovine sinapsi razvilo jače pozitivne odgovore tokom učenja, druga polovina je uradila upravo suprotno“, kaže neuronaučnik Ana Šreder sa Univerziteta u Frajburgu u Nemačkoj.
„U stvari, ono što smo primetili bila je potpuna preraspodela inhibicije unutar sistema zbog učenja“, dodao je.
Kada mozak formira sećanja, kombinuje signale odozdo prema gore koji dolaze iz okoline i signale odozgo nadole koje sam generiše; ovi signali odozgo nadole mogu biti pod uticajem naših trenutnih ciljeva ili prošlih iskustava, na primer.
Zona incerta se bavi manje uobičajenim tipom signala odozgo nadole koji se naziva
inhibitorni putevi dugog dometa. Signali odozgo nadole obično osvetljavaju ili pobuđuju nervne puteve, dok su ovi tipovi inhibitori, potiskujući i blokirajući ove puteve po potrebi,
piše „Sajens alert“.
Promena jačine sinapsi i lanaca neurona u mozgu je od suštinskog značaja za formiranje sećanja, pomažući mozgu da dodeli vrednost onome kroz šta prolazimo: sve što nam se dešava je negde na skali nezaborava.
Sprovedeni testovi pokazuju da zona incerta kodira prethodna iskustva na poseban, dvosmeran način koji dosad nije viđen. Daljnji testovi u kojima su putevi zone incerta bili blokirani, rezultirali su smetnjama u učenju kod miševa.
Zaključak studije jeste da sada znamo više o tome kako tajanstvena regija mozga utiče na pamćenje i sposobnost učenja i to na neobičan i neočekivan način koji je od posebnog interesa za naučnike. Kako sve više studija istražuje ulogu zone incerta, naučnici počinju da shvataju koliki je zapravo njen uticaj. Ona se sad povezuje sa spavanjem i hranjenjem, sa boli i teskobom.
Navedena zona je isto tako redovno ciljana u lečenju Parkinsonove bolesti, iako naučnici još uvek nisu sigurni zašto pomaže kod simptoma te bolesti. Buduća istraživanja poput ovog trebalo bi da pomognu u rešavanju te i nekolicine drugih misterija.
Konačno, nadamo se da će ova studija takođe podstaći druge naučnike da nastave istraživati ulogu inhibicije dugog dometa u regulaciji neokortikalne funkcije, kako iz zone incerta tako i iz dodatnih izvora koji se tek trebaju identificirati, kaže Johanes Letckus isto tako neuronaučnik sa Univerzitetu u Frajburgu.
