https://lat.sputnikportal.rs/20230126/novo-zaostravanje-izmedju-skoplja-i-sofije-a-optuzeni--rusi-1149947579.html
Novo zaoštravanje između Skoplja i Sofije, a optuženi – Rusi
Novo zaoštravanje između Skoplja i Sofije, a optuženi – Rusi
Sputnik Srbija
Najnovije tenzije između Severne Makedonije i Bugarske kulminirale su povlačenjem bugarskog ambasadora iz Skoplja, pretnjama koje obe strane upućuju jedna drugoj... 26.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-26T20:52+0100
2023-01-26T20:52+0100
2023-01-26T20:52+0100
region
region
region – politika
severna makedonija
bugarska
tenzije
identitet
nacionalni identitet
članstvo u eu
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112108/25/1121082599_583:0:1920:752_1920x0_80_0_0_202431c43737c780a029cdee49632730.jpg
Tenzije između dve susedne države kulminirale su pošto je 19. januara u Ohridu pretučen sekretar bugarskog kulturnog centra Hristijana Pendikova, da bi sa odlukom da bugarski ambasador u Severnoj Makedoniji Angel Angelov bude povučen na konsultacije dostigle novi nivo.U međuvremenu sa obe strane čuju se preteći tonovi – makedonski predsednik Stevo Pendarovski predložio je da se zabrani ulazak u zemlju pojedinim bugarskim državljanima, među kojima i jednom evroposlaniku na obeležavanje 151. rođendana makedonskog nacionalnog vođe Goce Delčeva.Iako Pendarovski nije imenovao tu osobu, svi znaju da se radi o Angelu Džambazkom, evroposlaniku iz redova VMRO-BND, koji je upozorio Pendarovskog kako su svi oni koji su pokušali da zabrane ulazak liderima VMRO završili u prošlosti.Usledio je odgovor bivše bugarske šefice diplomatije i trenutne predsednice spoljnopolitičkog odbora bugarskog parlamenta Ekatarine Zaharieve da Pendarovski „služi interesima Srbije i Rusije“, da bi šef bugarske diplomatije Nikolaj Milkov saopštio odluku o povlačenju Angelova na konsultacije. Milkov je takođe zapretio i vetom na priključivanje Severne Makedonije EU. Slične pretnje ponovio je i bugarski predsednik Rumen Radev.Rusi alibi za neuspehe makedonskih i bugarskih političaraNije samo Zaharieva ta koja odašilje optužbe o navodnoj ruskoj umešanosti u makedonsko-bugarske odnose. Zapravo, optužbama da su ruski agenti „časte“ se političari sa obe strane. I Pendarovski je, tako, pre nekoliko dana izjavio da su organizatori antimakedonskih kampanja iz Bugarske povezani sa Moskvom.Ovakve izjave profesor skopskog Univerziteta sveti Naum, politikolog Židas Daskalovski karakteriše kao alibi za neuspešnu politiku koju makedonski i bugarski političari vode u međusobnim odnosima.Na sličan način razmišlja i predsednik Demokratske zajednice Srba u Severnoj Makedoniji i poslanik makedonskog Sobranja Ivan Stoilković. Prema njegovim rečima, optuživanje Rusije za mešanje u odnose dve zemlje je način da se pronađe krivac za krah politike, a da nije ni iz Bugarske, niti iz Severne Makedonije.Ako Makedonci pristanu na bugarske zahteve biće izbrisani sa istorijske karteZa oba naša sagovornika, srž problema u odnosima između dve zemlje je u tome što Bugarska želi reviziju makedonske istorije. Prema rečima Daskalovskog, Bugarska svim snagama pokušava da promeni identitet i istorijsko sećanje Makedonaca; sa ovim stanovištem slaže se i Stoilković.Evropske institucije dugo su ignorisale makedonsko-bugarski spor, Njegovo je mišljenje da je rešenje problema u većoj aktivnosti Brisela kako bi se tenzije smirile i došlo do trajnih rešenja.Stoilković, pak, smatra da je Severna Makedonija, kako kaže, naivno mislila da će popustljivom politikom nešto postići. Krajnji cilj Bugarske je, kako kaže, brisanje Makedonije i makedonskog naroda sa istorijske karte.Tenzije između Severne Makedonije i Bugarske traju više od dve godine, nakon što je Sofija blokirala makedonske evropske integracije zbog spora vezanog za jezik, identitet i istoriju. Bugarski veto delimično je prevaziđen prošlog leta, kada su pregovori o makedonskom članstvu u EU zvanično otvoreni, ali Bugarska i dalje uslovljava otvaranje poglavlja uključivanjem bugarske nacionalne manjine u preambulu makedonskog ustava.Međutim, za promenu ustava potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu, koju vladajuća makedonska levičarska koalicija nema. Zadnje tenzije, prema rečima Daskalovskog, uzrokovane su otvaranjem bugarskih kulturnih centara u Bitolju i Ohridu koji su poneli imena kontroverznih ličnosti, saradnika bugarskog fašističkog režima tokom Drugog svetskog rata.
https://lat.sputnikportal.rs/20230125/varnice-na-relaciji-sofija--skoplje-pale-kritike-pominju-se-srbija-i-rusija-1149893958.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220718/zasto-su-samo-srbi-podigli-ruku-protiv-francuskog-kompromisa-u-makedoniji-1140049286.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220711/makedonci-ne-pristaju-na-trgovinu-identitetom-grudva-nezadovoljstva-mogla-bi-da-predje-u-lavinu--1139782797.html
severna makedonija
bugarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, severna makedonija, bugarska, tenzije, identitet, nacionalni identitet, članstvo u eu, analize i mišljenja
region, region – politika, severna makedonija, bugarska, tenzije, identitet, nacionalni identitet, članstvo u eu, analize i mišljenja
Novo zaoštravanje između Skoplja i Sofije, a optuženi – Rusi
Najnovije tenzije između Severne Makedonije i Bugarske kulminirale su povlačenjem bugarskog ambasadora iz Skoplja, pretnjama koje obe strane upućuju jedna drugoj, ali i optužbama da su u sve to umešane ruske službe. Rusija je postala alibi i za Sofiju, i za Skoplje za loše poteze koje povlače njihovi zvaničnici.
Tenzije između dve susedne države kulminirale su pošto je 19. januara u Ohridu pretučen sekretar bugarskog kulturnog centra Hristijana Pendikova, da bi sa odlukom da bugarski ambasador u Severnoj Makedoniji Angel Angelov bude povučen na konsultacije dostigle novi nivo.
U međuvremenu sa obe strane čuju se preteći tonovi – makedonski predsednik Stevo Pendarovski predložio je da se zabrani ulazak u zemlju pojedinim bugarskim državljanima, među kojima i jednom evroposlaniku na obeležavanje 151. rođendana makedonskog nacionalnog vođe Goce Delčeva.
Iako Pendarovski nije imenovao tu osobu, svi znaju da se radi o Angelu Džambazkom, evroposlaniku iz redova VMRO-BND, koji je upozorio Pendarovskog kako su svi oni koji su pokušali da zabrane ulazak liderima VMRO završili u prošlosti.
Usledio je odgovor bivše bugarske šefice diplomatije i trenutne predsednice spoljnopolitičkog odbora bugarskog parlamenta Ekatarine Zaharieve da Pendarovski „služi interesima Srbije i Rusije“, da bi šef bugarske diplomatije Nikolaj Milkov saopštio odluku o povlačenju Angelova na konsultacije. Milkov je takođe zapretio i vetom na priključivanje Severne Makedonije EU. Slične pretnje ponovio je i bugarski predsednik Rumen Radev.
Rusi alibi za neuspehe makedonskih i bugarskih političara
Nije samo Zaharieva ta koja odašilje optužbe o navodnoj ruskoj umešanosti u makedonsko-bugarske odnose. Zapravo, optužbama da su ruski agenti „časte“ se političari sa obe strane. I Pendarovski je, tako, pre nekoliko dana izjavio da su organizatori antimakedonskih kampanja iz Bugarske povezani sa Moskvom.
Ovakve izjave profesor skopskog Univerziteta sveti Naum, politikolog Židas Daskalovski karakteriše kao alibi za neuspešnu politiku koju makedonski i bugarski političari vode u međusobnim odnosima.
„Kada se nešto dogodi, a ne ide im u korist, oni optuže opoziciju da je proruska, ili da je makedonska ili bugarska strana proruska, da su ruske službe infiltrirane… To je sada veoma kurentno zbog stanja u Ukrajini. Inače, nema veze sa zdravim razumom“, ističe Daskalovski.
Na sličan način razmišlja i predsednik Demokratske zajednice Srba u Severnoj Makedoniji i poslanik makedonskog Sobranja Ivan Stoilković. Prema njegovim rečima, optuživanje Rusije za mešanje u odnose dve zemlje je način da se pronađe krivac za krah politike, a da nije ni iz Bugarske, niti iz Severne Makedonije.
Ako Makedonci pristanu na bugarske zahteve biće izbrisani sa istorijske karte
Za oba naša sagovornika, srž problema u odnosima između dve zemlje je u tome što Bugarska želi reviziju makedonske istorije. Prema rečima Daskalovskog, Bugarska svim snagama pokušava da promeni identitet i istorijsko sećanje Makedonaca; sa ovim stanovištem slaže se i Stoilković.
„Svi problemi Makedonije proizilaze iz pokušaja revizije bugarske uloge u Drugom svetskom ratu, odnosno pretvaranja Bugarske u oslobodioca i administratora, a ne okupatora“, kaže on.
Evropske institucije dugo su ignorisale makedonsko-bugarski spor, Njegovo je mišljenje da je rešenje problema u većoj aktivnosti Brisela kako bi se tenzije smirile i došlo do trajnih rešenja.
Stoilković, pak, smatra da je Severna Makedonija, kako kaže, naivno mislila da će popustljivom politikom nešto postići. Krajnji cilj Bugarske je, kako kaže, brisanje Makedonije i makedonskog naroda sa istorijske karte.
„Ako spekulišemo prema iskustvu, sada ćemo imati pogoršanje situacije, međunarodne posrednike i Makedonci se brišu sa istorijske karte. Druga opcija je da ovakav krah spoljne politike vodi prema vanrednim parlamentarnim izborima i da neka nova politička garnitura vrati stvari tamo gde treba da budu, a to su tokovi normalnog političkog komuniciranja“, objašnjava on.
Tenzije između Severne Makedonije i Bugarske traju više od dve godine, nakon što je Sofija blokirala makedonske evropske integracije zbog spora vezanog za jezik, identitet i istoriju. Bugarski veto delimično je prevaziđen prošlog leta, kada su pregovori o makedonskom članstvu u EU zvanično otvoreni, ali Bugarska i dalje uslovljava otvaranje poglavlja uključivanjem bugarske nacionalne manjine u preambulu makedonskog ustava.
Međutim, za promenu ustava potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu, koju vladajuća makedonska levičarska koalicija nema. Zadnje tenzije, prema rečima Daskalovskog, uzrokovane su otvaranjem bugarskih kulturnih centara u Bitolju i Ohridu koji su poneli imena kontroverznih ličnosti, saradnika bugarskog fašističkog režima tokom Drugog svetskog rata.
