https://lat.sputnikportal.rs/20230125/sinisa-mihajlovic-sport-fudbal-jugoslavija-amerika-slobodan-komljenovic-mundijal-francuska-1150002656.html
Mihajlovićeva „bomba“ i „gastarbajterska“ pametna glava – dan kad je Jugoslavija srušila Ameriku
Mihajlovićeva „bomba“ i „gastarbajterska“ pametna glava – dan kad je Jugoslavija srušila Ameriku
Sputnik Srbija
Put od Borova Naselja do Frankfurta je dug koliko i onaj od njive do trpeze. Mukotrpan je. Oni koji ga pređu ne žale, jer shvate da ih na kraju ove deonice na... 25.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-25T21:20+0100
2023-01-25T21:20+0100
2023-01-27T14:45+0100
sport
sport
fudbal
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/1b/1150002469_0:0:1727:972_1920x0_80_0_0_3864864b5e5df6f66cfc4653f4d737c9.jpg
Pošto su reprezentativci Jugoslavije u svojoj prvoj utakmici na poslednjem Mundijalu u prošlom veku urolovali pobedu u persijski tepih (Iran 1:0), potom stali u isti stroj s „pancer divizijom“ (Nemačka 2:2), Siniša Mihajlović, torpedna levica koja je rasla pokraj Dunava i Slobodan Komljenović, pametna glava sa obale Majne, nisu morali da se svađaju kojom će od ovih dveju reka, uzvodno ili nizvodno, doploviti sa svojim saigračima do trijumfa nad Sjedinjenim Američkim Državama, jer su ih već nakon drugog kola eliminisani „jenkiji“ čekali na obali Loare – u Nantu.Za Sputnjik piše Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije.Kad je američki selektor Stiv Sampson na terenu popularnih „kanarinaca“ svoje izabranike postavio u formaciju 3-6-1, ceo fudbalski svet je pomislio da će„kavez“ iza leđa golmana Breda Fridela biti napunjen poput perjanog jastuka, ali se desilo suprotno, susret je više ličio na duel šahovskih veterana van forme nego na NBA utakmicu. Tempo igre na nivou uspavanki za bebe, kvalitet fudbala u ravni sa robom ponuđenom pred istek radnog vremena, pa se sa tribina čulo i hrkanje, a situacija na terenu je već posle nekoliko minuta praćena kao kroz neobrisani izlog. S krajnjom nezainteresovanošću.A na početku je sve ličilo na dan rasprodaje. Gužva i uzbuđenje.Prvo Frenki Hejduk, zatim Kobi Džons prete golmanu Ivici Kralju, ali čuvaru naše mreže zahvaljujući prečki, odnosno njegovoj spretnosti, nije pala kruna sa glave u prvih 120 sekundi igre, da bi u narednom minutu reprezentacija Amerike, zemlje velike, bila svedena na metar Mihinog rodnog sela.Prerano preminuli „Barbika“ je oduvek bio muškarčina , posebno kad su na repertoaru slobodni udarci, što je na svojim dlanovima osetio Fridel.Osim suficita na kontu „plavih“, visoki defanzivac je ovim pogotkom u srce pogodio „persijske leoparde“, fudbalere Irana, koji su u istom terminu pokazivali zube Nemcima, a osmini finala oči, jer su u poslednje kolo ušli sa bodom manje od našeg državnog tima, dok je družina predvođena izvrsnim Jirgenom Klinsmanom u završnoj predstavi prvog dela turnira igrala sa „igračem više“, jer je u odsudnu bitku ušla sa boljom gol razlikom u odnosu na Jugoslaviju.Šansa da naše uzdanice preteknu Nemce i po tom osnovu, otplivala je Nilom u 18. minutu, pošto je egipatski sudija Gamal Kondur, u maniru ostarelog faraona, prevideo da je lopta upućena iz kornera Mihajlovićevom kopačkom završila na mestu koje donosi radost napadačkoj ekipi.Ova sitnica pokazala je koliko su detalji u životu bitni. Umesto da dva gola prednosti predstavljaju zamajac za ubrzanje mašine koja bi mlela protivnika, ona je nakon ove situacije praktično ugašena, a da sve bude gore Predrag Mijatović, njen glavni šraf u kvalifikacijama, „narezan“ je na klupu zbog povrede na isteku prve trećine vremena predviđenog za igru.Ovu i druge rane u ofanzivi Jugoslovena Santrač je pokušao da izleči kombinacijom prošlosti (veteran Dejan Savićević), sadašnjosti (Savo Milošević) i budućnosti (Perica Ognjenović), ali je za efikasan melem nedostajala drugačija „travka“ i neefikasnost ostade neizlečiva bolest, ne samo u ovom slučaju, već i u nastavku šampionata.Dodatna tegoba stigla je iz Monpeljea, Klinsman i Oliver Birhof u roku od sedam minuta su Irance vratili na nivo fudbalera iz vremena Kserksa Prvog, čime su „plave“, umesto na kaktuse – Meksiko – okačili na narandžaste vetrenjače i njihovu prečku u prvom krugu eliminacione faze.Možda su Piksi i družina imali srce Sijuksa, koji su na dan odigravanja ove utakmice 1876. godine kod Litl Big Horna potukli američke trupe, međutim, lukovi su drhtali, a otupele strele promašivale centar.Bitka je dobijena i bez pravog poglavice, nastavak rata je sledio.I prečka koja nam je srušila vigvam.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal
Mihajlovićeva „bomba“ i „gastarbajterska“ pametna glava – dan kad je Jugoslavija srušila Ameriku
21:20 25.01.2023 (Osveženo: 14:45 27.01.2023) Put od Borova Naselja do Frankfurta je dug koliko i onaj od njive do trpeze. Mukotrpan je. Oni koji ga pređu ne žale, jer shvate da ih na kraju ove deonice na meniju čekaju tri boda. Kao nagrada za uloženi trud i prolivenu znoj sledi krstarenje, a posluženje se obavlja s palube.
Pošto su reprezentativci Jugoslavije u svojoj prvoj utakmici na poslednjem Mundijalu u prošlom veku urolovali pobedu u persijski tepih (Iran 1:0), potom stali u isti stroj s „pancer divizijom“ (Nemačka 2:2), Siniša Mihajlović, torpedna levica koja je rasla pokraj Dunava i Slobodan Komljenović, pametna glava sa obale Majne, nisu morali da se svađaju kojom će od ovih dveju reka, uzvodno ili nizvodno, doploviti sa svojim saigračima do trijumfa nad Sjedinjenim Američkim Državama, jer su ih već nakon drugog kola eliminisani „jenkiji“ čekali na obali Loare – u Nantu.
Za Sputnjik piše Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije.
Kad je američki selektor Stiv Sampson na terenu popularnih „kanarinaca“ svoje izabranike postavio u formaciju 3-6-1, ceo fudbalski svet je pomislio da će„kavez“ iza leđa golmana Breda Fridela biti napunjen poput perjanog jastuka, ali se desilo suprotno, susret je više ličio na duel šahovskih veterana van forme nego na NBA utakmicu.
Tempo igre na nivou uspavanki za bebe, kvalitet fudbala u ravni sa robom ponuđenom pred istek radnog vremena, pa se sa tribina čulo i hrkanje, a situacija na terenu je već posle nekoliko minuta praćena kao kroz neobrisani izlog. S krajnjom nezainteresovanošću.
A na početku je sve ličilo na dan rasprodaje. Gužva i uzbuđenje.
Prvo Frenki Hejduk, zatim Kobi Džons prete golmanu Ivici Kralju, ali čuvaru naše mreže zahvaljujući prečki, odnosno njegovoj spretnosti, nije pala kruna sa glave u prvih 120 sekundi igre, da bi u narednom minutu reprezentacija Amerike, zemlje velike, bila svedena na metar Mihinog rodnog sela.
Prerano preminuli „Barbika“ je oduvek bio muškarčina , posebno kad su na repertoaru slobodni udarci, što je na svojim dlanovima osetio Fridel.
Dijagonalna bomba sa 25 metara letela je u levi ugao, Fridel kratko odbija loptu, a gde je Barbika tu je i Ken, kojem u krštenici piše Slobodan Komljenović, koji glavom, iskosa sačetiri, petmetara, pogađa pravo mesto, postiže 1.700. gol u istoriji planetarnih šampionata, terajući Boru Đorđevića i „Riblju čorbu“ da se postide svoje „Gastarbajterske pesme’’.
Osim suficita na kontu „plavih“, visoki defanzivac je ovim pogotkom u srce pogodio „persijske leoparde“, fudbalere Irana, koji su u istom terminu pokazivali zube Nemcima, a osmini finala oči, jer su u poslednje kolo ušli sa bodom manje od našeg državnog tima, dok je družina predvođena izvrsnim Jirgenom Klinsmanom u završnoj predstavi prvog dela turnira igrala sa „igračem više“, jer je u odsudnu bitku ušla sa boljom gol razlikom u odnosu na Jugoslaviju.
Šansa da naše uzdanice preteknu Nemce i po tom osnovu, otplivala je Nilom u 18. minutu, pošto je egipatski sudija Gamal Kondur, u maniru ostarelog faraona, prevideo da je lopta upućena iz kornera Mihajlovićevom kopačkom završila na mestu koje donosi radost napadačkoj ekipi.
Ova sitnica pokazala je koliko su detalji u životu bitni. Umesto da dva gola prednosti predstavljaju zamajac za ubrzanje mašine koja bi mlela protivnika, ona je nakon ove situacije praktično ugašena, a da sve bude gore Predrag Mijatović, njen glavni šraf u kvalifikacijama, „narezan“ je na klupu zbog povrede na isteku prve trećine vremena predviđenog za igru.
Ovu i druge rane u ofanzivi Jugoslovena Santrač je pokušao da izleči kombinacijom prošlosti (veteran Dejan Savićević), sadašnjosti (Savo Milošević) i budućnosti (Perica Ognjenović), ali je za efikasan melem nedostajala drugačija „travka“ i neefikasnost ostade neizlečiva bolest, ne samo u ovom slučaju, već i u nastavku šampionata.
Dodatna tegoba stigla je iz Monpeljea, Klinsman i Oliver Birhof u roku od sedam minuta su Irance vratili na nivo fudbalera iz vremena Kserksa Prvog, čime su „plave“, umesto na kaktuse – Meksiko – okačili na narandžaste vetrenjače i njihovu prečku u prvom krugu eliminacione faze.
Možda su Piksi i družina imali srce Sijuksa, koji su na dan odigravanja ove utakmice 1876. godine kod Litl Big Horna potukli američke trupe, međutim, lukovi su drhtali, a otupele strele promašivale centar.
Bitka je dobijena i bez pravog poglavice, nastavak rata je sledio.
I prečka koja nam je srušila vigvam.
