https://lat.sputnikportal.rs/20230124/koliko-cemo-profitirati-od-zlatne-zice-1149860693.html
Koliko ćemo profitirati od zlatne žice
Koliko ćemo profitirati od zlatne žice
Sputnik Srbija
Bez još minimum pet-šest godina istraživanja neće početi eksploatacija zlata na nekoj od lokacija u Srbiji, a najvažnije je da dođe do eksploatacije. Tek pod... 24.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-24T21:36+0100
2023-01-24T21:36+0100
2023-01-24T22:41+0100
ekonomija
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
rudarstvo
zlato
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/01/1136035108_0:180:1920:1260_1920x0_80_0_0_59bddf85e976ff9fd629fca2f0343e13.jpg
To za Sputnjik kaže savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, Miroslav Ignjatović, koji smatra da ne bi trebalo da podležemo euforiji zbog nalazišta zlata kojima raspolažemo.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovih dana izjavio da je u Srbiji otkriveno nalazište zlata koje je među 100 najvećih u svetu, ne otkrivajući nijedan detalj o njemu.Koliko ćemo da profitiramo od nove zlatne žicePitanja koja su se odmah nametnule o tome koliko Srbija može zbog toga da profitira , može li sama da eksploatiše nalazište, će međutim, sačekati na odgovore, jer nedostaju osnovne informacije.Kako je to nedavno „Politici“ izjavio zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, Predrag Mijatović, u našoj zemlji se zlato istražuje na 30 lokaliteta, ali preciznog podatka o tome kolike su njegove rezerve nema. Dodao je da se procenjuje da je reč o 600 tona rezervi zlata, ali to treba uzeti sa rezervom jer su poslednje procene o mineralnim sirovinama urađene pre dvadeset godina.U poslednje vreme su se, međutim, izdvojila dva lokaliteta na kojima zlato istražuju kanadske firme. Ćerka firma kanadske kompanije Medgold risorsis u Srbiji u okviru projekta Tlamino na području Bosilegrada na lokaciji Barje pronašla je, kako je ranije preneto, blizu 19,3 tone zlata, vrednih više od milijardu dolara.Druga kanadska kompanija, Dandi, zaokupljena je istraživanjem zlata na prostoru Homoljskih planina, tačnije u jugoistočnom delu opštine Žagubica. Prema preliminarnoj studiji izvodljivosti otvaranja i eksploatacije rudnika, iz njega bi se izvuklo skoro 34 tone tog plemenitog metala, bruto vrednosti 1,6 milijardi dolara. U oba slučaja reč je o istraživanjima koja već traju godinama.Eksploatacija jedino merodavnaZato Ignjatović za Sputnjik kaže da pravu vrednost tog zlata u otkrivenim ležištima možemo da dobijemo tek kada se počne sa njegovom eksploatacijom i preradom.On ističe da je od početka istražnih radova do eksploatacije dug put. Istražnim radovima moraju tačno da se zaokruže, da se overe rezerve. Takođe treba potom da se dobije i eksploataciono pravo, što je, kako dodaje sada to lakše nego ranije, jer je izmenama zakona od pre par godina prednost za dobijanje eksploatacionog prava data firmama koje vrše istraživanja.Ignjatović dodaje da posle geoloških istraživanja mora da bude izvršena razrada rudarskih projekata. To opet traje nekoliko godina, pa procena uticaja na životnu sredinu.Dugotrajan posaoNa pitanje koliko najčešće traju ta geološka istraživanja, on ističe da to zavisi od toga koliko te kuće imaju sreće da, kako kaže, nabasaju na takvo ležište.„Nema tu nekog roka. Zavisi od sredstava koliko se ulaže. Obično su to manje istraživačke kompanije koje istražuju zlato, odnosno mineralne sirovine i kada nabasaju na tako neko dobro ležište onda se obično to proda velikim kompanijama. Tako je bilo i sa rudnikom Čukaru peki. Manja firma je vršila istraživanja, došlo je do dobrih rezultata i onda je posle došlo do promene vlasništva. Prvo su Kanađani otkupili prava, a posle i kineski Ziđin od Kanađana“, objašnjava naš sagovornik.Istraživanja na tom lokalitetu je još 2013. godine pokrenuala američka i svetski poznata firma Friport Mekmoran i iako je ocenila da su početna bušenja pokazala ohrabrujuće rezultate sa visokim sadržajem bakra i zlata, ona je posle tri godine prava istraživanja prodala kanadskoj firmi Lunding majning, a ona potom takođe kanadskoj firmi Nevsun. Ona je to na kraju prepustila kinskom Ziđinu koji je prošle godine i otvorio rudnik Čukaru peki.Tako i kanadska kompanija Dandi već deset godina istražuje zlatnu žicu kod Žagubice, a eksploatacija još nije na vidiku, jer posle treba vreme i da se formira rudnik.„Da se formira rudnik i infrastruktura koja prati rudnik, znači elektroenergetska postrojenja, kao i putevi nije nimalo jednostavno. Ima puno drugih aktivnosti koje moraju da budu zadovoljene da bi rudnik bio otvoren, puno dozvola, od građevinskih do onih za zaštitu životne sredine“, ističe Ignjatović, dodajući da su ipak dobre indicije da će u daljem periodu rudnik moći da bude otvoren.Jesmo li kadriNa pitanje da li smo mi kadri da ekploatišemo zlato ili bi to moralo da bude povereno nekoj svetskoj kompaniji, od čega mi imali tek neveliku rudnu rentu, Ignjatović kaže da od 100 geoloških istraživanja uspeju samo dva-tri, pa je to uvek veliki rizik. On kaže da ne zna da li smo toliko bogati da možemo da se zaletimo u tako nešto, a da nismo pri tome sigurnio da to stvarno može da se eksploatiše.Kaže da su ta istraživanja dosta skupa i da mu nije poznato da li neka od njih, a takvih je više od 100 u Srbiji, rade domaće firme. Moguće je, dodaje, da naše firme rade u saradnji sa stranim firmama kao podizvođači. Tako je, kako ističe, pre svega zbog nedostatka sredstava, kao i velikog rizika da se pare ulože, a potom se to ulaganje na kraju ne isplati.Ignjatović podseća da je posle dosta godina otvoren samo jedan rudnik - Čukaru peki, iako je godinama bilo jako mnogo istraživanja. Zato sa oprezom treba govoriti o bogatim ležištima, jer ona to iako jesu, dok ne dođe do eksploatacije praktično nemaju vrednost.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
u srbiji otkriveno nalazište zlata među 100 najvećih u svetu, u našoj zemlji se zlato istražuje na 30 lokaliteta, od početka istražnih radova do eksploatacije dug put, istraživanja na lokalitetu čukaru peki počela 2013. godine rudnik otvoren 2022. godine, da li smo mi kadri da ekploatišemo zlato ili poveriti nekoj svetskoj kompaniji, na državi je da se odredi da li želi da uloži pare, istraživanja skupa rizik veliki, zato otvoren godinama unazad samo jedan rudnik,
u srbiji otkriveno nalazište zlata među 100 najvećih u svetu, u našoj zemlji se zlato istražuje na 30 lokaliteta, od početka istražnih radova do eksploatacije dug put, istraživanja na lokalitetu čukaru peki počela 2013. godine rudnik otvoren 2022. godine, da li smo mi kadri da ekploatišemo zlato ili poveriti nekoj svetskoj kompaniji, na državi je da se odredi da li želi da uloži pare, istraživanja skupa rizik veliki, zato otvoren godinama unazad samo jedan rudnik,
Koliko ćemo profitirati od zlatne žice
21:36 24.01.2023 (Osveženo: 22:41 24.01.2023) Bez još minimum pet-šest godina istraživanja neće početi eksploatacija zlata na nekoj od lokacija u Srbiji, a najvažnije je da dođe do eksploatacije. Tek pod uslovom da se to desi, ta zlatna žica će, kolika god bila, dobiti svoju vrednost, a mi od nje imati koristi.
To za Sputnjik kaže savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, Miroslav Ignjatović, koji smatra da ne bi trebalo da podležemo euforiji zbog nalazišta zlata kojima raspolažemo.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovih dana izjavio da je u Srbiji otkriveno nalazište zlata koje je među 100 najvećih u svetu, ne otkrivajući nijedan detalj o njemu.
Koliko ćemo da profitiramo od nove zlatne žice
Pitanja koja su se odmah nametnule o tome koliko Srbija može zbog toga da profitira , može li sama da eksploatiše nalazište, će međutim, sačekati na odgovore, jer nedostaju osnovne informacije.
Kako je to nedavno „Politici“ izjavio zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, Predrag Mijatović, u našoj zemlji se zlato istražuje na 30 lokaliteta, ali preciznog podatka o tome kolike su njegove rezerve nema. Dodao je da se procenjuje da je reč o 600 tona rezervi zlata, ali to treba uzeti sa rezervom jer su poslednje procene o mineralnim sirovinama urađene pre dvadeset godina.
U poslednje vreme su se, međutim,
izdvojila dva lokaliteta na kojima zlato istražuju kanadske firme. Ćerka firma kanadske kompanije Medgold risorsis u Srbiji u okviru projekta Tlamino
na području Bosilegrada na lokaciji Barje pronašla je, kako je ranije preneto, blizu 19,3 tone zlata, vrednih više od milijardu dolara.
Druga kanadska kompanija, Dandi, zaokupljena je istraživanjem zlata na prostoru Homoljskih planina, tačnije
u jugoistočnom delu opštine Žagubica. Prema preliminarnoj studiji izvodljivosti otvaranja i eksploatacije rudnika, iz njega bi se izvuklo skoro 34 tone tog plemenitog metala, bruto vrednosti 1,6 milijardi dolara. U oba slučaja reč je o istraživanjima koja već traju godinama.
Eksploatacija jedino merodavna
Zato Ignjatović za Sputnjik kaže da pravu vrednost tog zlata u otkrivenim ležištima možemo da dobijemo tek kada se počne sa njegovom eksploatacijom i preradom.
„To zlato dobija na vrednosti kada se izvadi iz zemlje, odnosno kada se dobije vrednost koja može da se proda. Dokle god je u zemlji ono ne vredi ništa. Setite se otkrivenih bornih minerala u Piskanji kod Baljevca na Ibru. Rio Tinto je toliko najavljivao veliko bogatstvo tog ležišta i na kraju je ispalo da od toga nema ništa i da je vrednost tih minerala ravna nuli samim tim što nisu eksploatisani“, podseća naš sagovornik.
On ističe da je od početka istražnih radova do eksploatacije dug put. Istražnim radovima moraju tačno da se zaokruže, da se overe rezerve. Takođe treba potom da se dobije i eksploataciono pravo, što je, kako dodaje sada to lakše nego ranije, jer je izmenama zakona od pre par godina prednost za dobijanje eksploatacionog prava data firmama koje vrše istraživanja.
Ignjatović dodaje da posle geoloških istraživanja mora da bude izvršena razrada rudarskih projekata. To opet traje nekoliko godina, pa procena uticaja na životnu sredinu.
Na pitanje koliko najčešće traju ta geološka istraživanja, on ističe da to zavisi od toga koliko te kuće imaju sreće da, kako kaže, nabasaju na takvo ležište.
„Nema tu nekog roka. Zavisi od sredstava koliko se ulaže. Obično su to manje istraživačke kompanije koje istražuju zlato, odnosno mineralne sirovine i kada nabasaju na tako neko dobro ležište onda se obično to proda velikim kompanijama. Tako je bilo i sa rudnikom Čukaru peki. Manja firma je vršila istraživanja, došlo je do dobrih rezultata i onda je posle došlo do promene vlasništva. Prvo su Kanađani otkupili prava, a posle i kineski Ziđin od Kanađana“, objašnjava naš sagovornik.
Istraživanja na tom lokalitetu je još 2013. godine pokrenuala američka i svetski poznata firma Friport Mekmoran i iako je ocenila da su početna bušenja pokazala ohrabrujuće rezultate sa visokim sadržajem bakra i zlata, ona je posle tri godine prava istraživanja prodala kanadskoj firmi Lunding majning, a ona potom takođe kanadskoj firmi Nevsun. Ona je to na kraju prepustila kinskom
Ziđinu koji je
prošle godine i otvorio rudnik Čukaru peki.
Tako i kanadska kompanija Dandi već deset godina istražuje zlatnu žicu kod Žagubice, a eksploatacija još nije na vidiku, jer posle treba vreme i da se formira rudnik.
„Da se formira rudnik i infrastruktura koja prati rudnik, znači elektroenergetska postrojenja, kao i putevi nije nimalo jednostavno. Ima puno drugih aktivnosti koje moraju da budu zadovoljene da bi rudnik bio otvoren, puno dozvola, od građevinskih do onih za zaštitu životne sredine“, ističe Ignjatović, dodajući da su ipak dobre indicije da će u daljem periodu rudnik moći da bude otvoren.
Na pitanje da li smo mi kadri da ekploatišemo zlato ili bi to moralo da bude povereno nekoj svetskoj kompaniji, od čega mi imali tek neveliku rudnu rentu, Ignjatović kaže da od 100 geoloških istraživanja uspeju samo dva-tri, pa je to uvek veliki rizik. On kaže da ne zna da li smo toliko bogati da možemo da se zaletimo u tako nešto, a da nismo pri tome sigurnio da to stvarno može da se eksploatiše.
„U principu, naši instituti kao i fakulteti to mogu da isprate što se tiče nauke. To nije nikakav problem, jer postoji veliko iskustvo u rudarskom i geološkom sektoru, čak nas i druge zemlje dosta cene po tom pitanju. Na državi je da se odredi da li želi da uloži pare za koje će opet trebati dugo vreme da se vrate“, ističe naš sagovornik.
Kaže da su ta istraživanja dosta skupa i da mu nije poznato da li neka od njih, a takvih je više od 100 u Srbiji, rade domaće firme. Moguće je, dodaje, da naše firme rade u saradnji sa stranim firmama kao podizvođači. Tako je, kako ističe, pre svega zbog nedostatka sredstava, kao i velikog rizika da se pare ulože, a potom se to ulaganje na kraju ne isplati.
Ignjatović podseća da je posle dosta godina otvoren samo jedan rudnik - Čukaru peki, iako je godinama bilo jako mnogo istraživanja. Zato sa oprezom treba govoriti o bogatim ležištima, jer ona to iako jesu, dok ne dođe do eksploatacije praktično nemaju vrednost.
