https://lat.sputnikportal.rs/20230123/haos-u-eu-u-nekim-zemljama-se-ceka-i-800-dana-na-odobreni-lek-farmaceuti-se-bune-protiv-reformi-1149816856.html
Haos u EU: U nekim zemljama se čeka i 800 dana na odobreni lek, farmaceuti se bune protiv reformi
Haos u EU: U nekim zemljama se čeka i 800 dana na odobreni lek, farmaceuti se bune protiv reformi
Sputnik Srbija
Da je snabdevanje lekovima evropskog tržišta destabilizovano, potvrđuju gotovo svakodnevne nestašice u apotekama i to nekih vrlo važnih lekova, među kojima su i... 23.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-23T22:40+0100
2023-01-23T22:40+0100
2023-01-23T22:40+0100
društvo
društvo
svet
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110611/48/1106114879_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_3c48e4bc0a1fbae5eaa77c693764560c.jpg
Istovremeno, cene novih terapija toliko su velike da ih siromašnije zemlje ili nemaju ili dolaze do pacijenta „na kašičicu“, što potvrđuje da je dostupnost lekovima neujednačena u zemljama Evropske unije.Predlog reformePrevelika otpornost na antibiotike takođe je problem koji bi ozbiljnije trebalo da se rešava jer novih nema s obzirom na to da farmaceutska industrija nema interesa za inovacije te vrste. Sve su to razlozi zbog kojih će se EU uskoro upustiti u reformu politike lekova, ali pitanje je s kakvim uspehom s obzirom na to da je industrija već spremna na otpore, a ne treba zanemariti ni rad njihovih lobista unutar diplomatije EU, prenosi „Jutarnji list“.Ovih dana „Politiko“ za početak marta najavljuje objavu Evropske komisije o predlogu reforme, a potom i raspravu u Evropskom parlamentu i Veću EU.Unapred se najavljuju vrlo žestoka suočavanja jer radi se, zapravo, o reviziji celokupnog zakonodavstva koje reguliše politiku lekova, najvećoj u poslednjih dvadeset godina. Ne samo pandemija nego i ukupna situacija sve više pokazuje da je u EU nužna promena jer je tržište lekovima prepušteno samo sebi, a najviše ispaštaju pacijenti jer su u prednosti oni čije zemlje imaju bogatije budžete.U Evropskoj uniji smatraju da se to može promeniti, odnosno da farmaceutsku industriju mogu naterati da osigura veću dostupnost smanjenjem cene lekova, smanjenjem roka na patentna prava za dve godine, što bi brže otvorilo vrata generičkim proizvodima, ali i produženjem za godinu ili dve ako njihovi proizvodu budu dostupni na celom području EU.Zato će, kažu u EK, morati svi da sednu za zajednički sto u pregovorima o cenama dabi se postigao dogovor sa svakom članicom EU, a sve ne bi li se ojačale pregovaračke pozicije i konačno smanjili troškovi. Očekivano, već stiže „pobuna“ industrije koja ne želi da se iko upliće u njenu trenutnu poziciju.Nerešeni problemiOno na čemu se takođe mora raditi su nerešeni problemi otpornosti na antibiotike i proizvodnja novih.Naime, za nove antibakterijske lekove potrebne su stotine milionadolara, a kadadođu na tržište, moraju da se koristevrlo pažljivo i retko davrlo brzo ne bi postali beskorisni. Zbog toga ulaganja u nove antibiotike nisu primarni cilj industrije;nakon velikih ulaganja sledi i velika zarada, ali uloženo se vrlo sporo vraća. Na primer, tri evropske kompanije, „Novartis“, „Sanofi“ i „Astra Zeneka“, prekinule su svoja istraživanja novih antibiotika u poslednjih pet godina. Ali, istovremeno, nedavna studija je pokazala da je u 2019. godinioko 1,3 miliona ljudi umrlo zbog antibiotske rezistencije!
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, svet, evropska unija (eu)
društvo, svet, evropska unija (eu)
Haos u EU: U nekim zemljama se čeka i 800 dana na odobreni lek, farmaceuti se bune protiv reformi
Da je snabdevanje lekovima evropskog tržišta destabilizovano, potvrđuju gotovo svakodnevne nestašice u apotekama i to nekih vrlo važnih lekova, među kojima su i antibiotici i lekovi protiv bolova.
Istovremeno, cene novih terapija toliko su velike da ih siromašnije zemlje ili nemaju ili dolaze do pacijenta „na kašičicu“, što potvrđuje da je dostupnost lekovima neujednačena u zemljama Evropske unije.
Prevelika otpornost na antibiotike takođe je problem koji bi ozbiljnije trebalo da se rešava jer novih nema s obzirom na to da farmaceutska industrija nema interesa za inovacije te vrste. Sve su to razlozi zbog kojih će se EU uskoro upustiti u reformu politike lekova, ali pitanje je s kakvim uspehom s obzirom na to da je industrija već spremna na otpore, a ne treba zanemariti ni rad njihovih lobista unutar diplomatije EU,
prenosi „Jutarnji list“.
Ovih dana „Politiko“ za početak marta najavljuje objavu Evropske komisije o predlogu reforme, a potom i raspravu u Evropskom parlamentu i Veću EU.
Unapred se najavljuju vrlo žestoka suočavanja jer radi se, zapravo, o reviziji celokupnog zakonodavstva koje reguliše politiku lekova, najvećoj u poslednjih dvadeset godina. Ne samo pandemija nego i ukupna situacija sve više pokazuje da je u EU nužna promena jer je tržište lekovima prepušteno samo sebi, a najviše ispaštaju pacijenti jer su u prednosti oni čije zemlje imaju bogatije budžete.
U Evropskoj uniji smatraju da se to može promeniti, odnosno da farmaceutsku industriju mogu naterati da osigura veću dostupnost smanjenjem cene lekova, smanjenjem roka na patentna prava za dve godine, što bi brže otvorilo vrata generičkim proizvodima, ali i produženjem za godinu ili dve ako njihovi proizvodu budu dostupni na celom području EU.
Iz Evropske komisije objašnjavaju da, primera radi, pacijenti u Rumuniji, Poljskoj ili Bugarskoj kojima je potreban odobren lek moraju u proseku da čekaju više od 800 dana dok im ne postane dostupan, a u Nemačkoj se čeka „samo“ 133 dana.
Zato će, kažu u EK, morati svi da sednu za zajednički sto u pregovorima o cenama dabi se postigao dogovor sa svakom članicom EU, a sve ne bi li se ojačale pregovaračke pozicije i konačno smanjili troškovi. Očekivano, već stiže „pobuna“ industrije koja ne želi da se iko upliće u njenu trenutnu poziciju.
Ono na čemu se takođe mora raditi su nerešeni problemi otpornosti na antibiotike i proizvodnja novih.
Naime, za nove antibakterijske lekove potrebne su stotine milionadolara, a kadadođu na tržište, moraju da se koristevrlo pažljivo i retko davrlo brzo ne bi postali beskorisni. Zbog toga ulaganja u nove antibiotike nisu primarni cilj industrije;nakon velikih ulaganja sledi i velika zarada, ali uloženo se vrlo sporo vraća. Na primer, tri evropske kompanije, „Novartis“, „Sanofi“ i „Astra Zeneka“, prekinule su svoja istraživanja novih antibiotika u poslednjih pet godina. Ali, istovremeno, nedavna studija je pokazala da je u 2019. godinioko 1,3 miliona ljudi umrlo zbog antibiotske rezistencije!
