Šta se „kuva“ u Egeju? Naučnici otkrili zabrinjavajuću aktivnost kod popularnog grčkog ostrva /foto/
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Na nekih 500 metara ispod površine Egejskog mora i na osam kilometara od Santorinija, nalazi se podvodni vulkan Kolumbo koji se smatra jednim od najaktivnijih podvodnih vulkana. Istraživanjem vulkana, naučnici su uz pomoć seizmičkih talasa otkrili do sada nezabeleženu komoru sa magmom koja raste.
Obimnija istraživanja kupe tog vulkana i okolnog morskog dna preduzeta su 2006. godine, kada je otkriveno da se na njegovoj severoistočnoj oblasti nalaze hidrotermalni otvori, koji izbacuju vodu obogaćenu metalima.
Υπέροχα νέα για το ενεργό υποθαλάσσιο ηφαίστειο Κολούμπο (Σαντορίνη), καθώς άρχισαν οι έρευνες στο υδροθερμικό σύστημα του ηφαιστείου με νέες καινοτόμες θαλάσσιες τεχνολογίες! #santory #santorini #naturalhazards #robotics #monitoring #kolumbo #volcanicobservatory pic.twitter.com/3Wjvw1yBns
— SANTORY project (@ProjectSantory) December 13, 2022
Najnovijom studijom, koja je objavljena u oktobru prošle godine, otkriveno je da na tom prostoru postoji i prethodno nezabeležena komora magme koja raste ispod njega i koja bi mogla da dovede do još jedne erupcije.
Kada bi Kolumbo mogao da eruptira?
Istraživanje podvodnih vulkana nije lak posao, imajući u vidu činjenicu da je na tim mestima teško postaviti seizmometre koji će meriti njihovu aktivnost.
Iz tog razloga su naučnici sa Imeprijal koledža u Londonu rešili da prilikom istraživanja Kolumba, problemu pristupe na drugačiji način. Pre svega, koristeći metod inverzije talasnog oblika i njegovih veštačkih seizmičkih talasa uz pomoć kojih je moguće otkriti da li je podzemna stena kruta ili meka poput magme.
Σαντορίνη: Στο «μικροσκόπιο» διεθνούς επιστημονικής ομάδας το ηφαίστειο Κολούμπου https://t.co/QE5BjKfFZL
— SANTORY project (@ProjectSantory) December 13, 2022
Analiza dobijenih podataka im je otkrila da se brzina ispod vulkana nakon stvaranja veštačkih talasa značajno smanjivala, što, prema njihovom mišljenju, ukazuje na prisustvo komore. Dodatnim proračunima su uspeli da otkriju i kako ona na godišnjem nivou raste brzinom od 4 miliona kubnih metara i da sada sadrži 1,4 kubna kilometra magme.
Autor studije i geofizičar Kejtan Čapkivizu sa Imperijal koledža u Londonu i njegov tim stoga smatraju da bi on za 150 godina mogao da dostigne istu količinu magme kao pre 400 godina, što bi izazvalo novu erupciju i potencijalno ugrozilo stanovništvo sa Santorinija, kao i turiste na njemu.
U planu je da se u njegovoj blizini izgradi opservatorija pod nazivom „SANTORY“, koja će pratiti aktivnost Kolumba i na vreme uočiti opasnost, prenela je „Nacionalna geografija“.
