- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Šmitov orvelovski pokušaj da negira veliki dan za Republiku Srpsku

© AP Photo / Radivoje PavicicObeležavanje dana Republike Srpske u Banjaluci
Obeležavanje dana Republike Srpske u Banjaluci - Sputnik Srbija, 1920, 22.01.2023
Pratite nasTelegramOdyssey
Pretnja Kristijana Šmita Republici Srpskoj je orvelovski pokušaj da se negiraju istorijske činjenice. 9. januar je dan na koji su Srbi, u nameri da od sebe otklone manjinski položaj diskriminisane grupe u BiH, odlučili da stvore Republiku Srpsku. On ne može da označava diskriminaciju jer su tada Srbi rekli da žele rang konstitutivnog naroda.
Izjave Kristijana Šmita povodom proslave Dana Srpske jesu pretnje i očigledno je da u njemu ključa bes, kako zbog nemoći, tako i zbog toga što nije u stanju da razume situaciju u BiH, smatra Radomir Lukić, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Istočnom Sarajevu.
Takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH je, podsećamo, u nedavnoj izjavi istakao da se „9. januar 2024. u tom okviru i na taj način neće dogoditi“. On je poručio da očekuje od Tužilaštva Bosne i Hercegovine da proveri i pregleda govore, odnosno sve ono što su javni funkcioneri tog dana izjavili, a što je u suprotnosti sa presudom Ustavnog suda, preneo je portal „Kliks“.
Šmit se takođe pisanim putem obratio vlastima Republike Srpske navevši da proslava 9. januara nije zajedničko sećanje i evropska vrednost, kao i da je o tom danu konačnu odluku doneo Ustavni sud BiH koji je ocenio da obeležavanje tog dana ne doprinosi jačanju zajedničkog kolektivnog identiteta.

Proslava 9. januara može da se spreči samo okupacijom Srpske

Šmit kao ličnost ne poseduje nikakvu moć, ali moć poseduju zapadne sile, uključujući i Šmitovu vladu i državu, naglašava Lukić.
„Gospodin Šmit može pokušati da uz pomoć svoje vlade i drugih vlada načini neki nasilan čin ili da ponovo sazove imaginarni Savet za implementaciju mira, gde 49 suverenih država, manje ili više suverenih, i nekih petnaestak do dvadeset međunarodnih organizacija upravljaju BiH, oduzimajući suverenost njenim narodima i da tamo opet donese neku novu odluku, da počne sa smenama, ovakvim i onakvim. Međutim, nadam se, štaviše uveren sam da su ljudi sa Zapada došli do svesti da to više ne može da bude obrazac ponašanja u BiH“, kaže Lukić.
Drugi način osim nasilja stranih vlada na Šmitov poziv, prema Lukićevim rečima ne postoji za delovanje protiv Republike Srpske kako bi sprečilo buduće obeležavanje godišnjice osnivanja Republike Srpske – taj dan se ne može izbrisati iz svesti Srba u BiH.
„Dakle, sila može samo da dođe sa strane, u okviru nekakve vojne formacije koja bi bila pojačana i koja bi preuzela upravljanje nad Republikom Srpskom, a nju rastočila ili suspendovala. Naravno, takav pokušaj je sulud, sumanut i mislim da to iko ko ima imalo istorijskih znanja i političke svesti ne sme i neće moći da uradi“, smatra Lukić.
Kristijan Šmit nije jedini koji, objašnjava Lukić, koji ne razume situaciju u BiH – u tu vrstu ljudi spada i troje stranih sudija Ustavnog suda BiH. Oni na odlučujući način doprinose presudama ovog suda, pa i presudi da je proslava Dana Srpske neustavna.
U presudi kojom su pokušali da izmene istorijska fakta stoji da treba negovati multietničnost, ali i da treba slaviti datume koji omogućavaju stvaranje novog kolektiviteta na prostoru BiH, a to je, kako Lukić kaže, samo po sebi protivrečno.
„Multietničnost podrazumeva više „etnija“, a jedan novi kolektivni individualitet to negira. Prema tome presuda je protivrečna sama sebi; u obrazloženju stoji čitav niz kontradiktornih, međusobno suprotstavljenih stvari“, kategoričan je Lukić.

Pasivna agresija Kristijana Šmita

Do sada je takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice Kristijan Šmit samo utrčavao na utakmice čiji se rezultat znao – tako je bilo u slučajevima kada je nametao odluke o izbornom procesu, kao i o organizaciji Domova naroda, kaže banjalučki politikolog Vojislav Savić. O tim stvarima rešenja su se ili nazirala, ili su već bila dogovorena među političkim akterima u BiH, odnosno predstavnicima tri konstitutivna naroda i dva entiteta.
Međutim, u slučaju da interveniše povodom obeležavanja Dana Republike Srpske, Šmit bi morao da se sukobi sa jednim od konstitutivnih naroda i jednim entitetom.
„I to bi, mislim, izazvalo nesagledive posledice po njegov ugled i autoritet jer ne postoji pravni mehanizam kojim množe da sankcioniše one koji se ne bi ponašali kako on želi. Dakle, njegove odluke ne bi imale pravno utemeljenje“, smatra Savić.
Šmitov manevarski prostor sužen je, kako Savić kaže, iz milion razloga.
„Ono što se mora ponovo istaći je pitanje njegovog unutrašnjeg i spoljnog legitimiteta, koga nema. Na kraju krajeva, nema ni legaliteta, jer nisu poštovane procedure za njegovo imenovanje. Tako da se on ni suštinski ni efektivno ne može nazvati visokim predstavnikom, nego čovekom koji pokušava da oponaša delovanje te parainstitucije koja je nametnuta Bosni i Hercegovini“, kaže Savić i dodaje da se radi o pasivno-agresivnim pretnjama koje teško mogu da budu sprovodive.
Kristijan Šmit - Sputnik Srbija, 1920, 16.01.2023
REGION
Šmit o obeležavanju dana Republike Srpske: 9. januar 2024. se neće dogoditi
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala