https://lat.sputnikportal.rs/20230122/mogu-li-americke-milijarde-da-iskljuce-kinu-iz-proizvodnje-cipova-i-postave-bedem-multipolarnom-svetu-1149730983.html
Mogu li američke milijarde da isključe Kinu iz proizvodnje čipova i postave bedem multipolarnom svetu
Mogu li američke milijarde da isključe Kinu iz proizvodnje čipova i postave bedem multipolarnom svetu
Sputnik Srbija
Ulaganje Amerike od više stotina milijardi dolara u proizvodnju čipova presudnih za privredni rast koje bi joj i nadalje obezbedio ulogu vodeće sile sveta, u... 22.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-22T08:45+0100
2023-01-22T08:45+0100
2023-01-23T13:56+0100
svet
svet
svet – ekonomija
sad
kina
čipovi
subvencije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/08/1125550506_0:0:3054:1719_1920x0_80_0_0_3f0e0abe0a17953f99e9f2b95230780f.jpg
U to ne sumnja spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović, dobar poznavalac američko-kineskih odnosa, koji u Sputnjik intervjuu objašnjava za čim je to potegao američki predsednik Džozef Bajden kada je predložio akt o velikom ulaganju u industriju čipova. Na to je ovih dana podsetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Davosu na zasedanju Svetskog ekonomskog foruma, u kontekstu zaostajanja Evrope u haj-tek industriji. Zbog tog zaostajanja, kako je ocenio, Srbija neće moći da računa na veliki priliv evropskih investicija.Da su čipovi nafta 21. veka, kako to kažu mnogi analitičari, jasno je, kaže naš sagovornik i zbog tog akta koji je predložio Bajde .Rat za čipoveNa pitanje šta to konrteno znači, on objašnjava da će Amerikanci proizvođačima čipova iz Japana, Južne Koreje i Tajvana, davati pozamašne subvencije za preseljenje proizvodnje u filijale njihovih kompanija koje se tim bave u Ameriku. Oni će proizvoditi pod povoljnijim uslovima, uz manje cene energenata, dobiće subvencije, Amerikanci će mahom zaposliti svoju radnu snagu i sve organizovati i držati pod svojom kontrolom. Bitan uslov za to je da te firme neće moći da izvoze čipove u Kinu, ističe Korkoddelović.Čip četiriNajveća tajvanska kompanija za proizvodnju čipova – TSMC, najveći proizvođač čipova u svetu, je, kako kaže, nedavno već otvorila filijalu u Americi.Iz te kompanije dolazi 54 posto svetske proizvodnje. Amerikanci su dali podsticaje Tajvanu da deo svoje proizvodnje sa ostrva prebaci u tu fabrik u Arizoni. I to je, kaže naš sagovornik, samo početak. Isto se radi sa južnokorejskim Samsungom, kao i sa japanskim proizvođačima.Uz to, dodaje on, Bajdenova administracija nastoji da uveliko kontroliše i izvoz opreme za proizvodnju čipova u Kinu. Najznačajniji njen proizvođač na svetu je holandska kompanija ASML u kojoj je značajan udeo i američkog kapitala. Zbog toga je upravo ovih dana Bajden zahtevao od holandskog premijera Marka Rutea da poštuje volju Vašingtona da mašine koje proizvode silikonske pločice ne izvoze u Kinu.To bi bio veliki udar za holandskog proizvođača koji više od 20 posto svoje proizvodnje prodaje Kinui, zato Holanđani još nisu prelomili, kaže naš sagovornik.Američki načinOn kaže da ovakvo ponašanje Amerikanaca nije iznenađujuće i podseća da su još 1980. godine uspeli da u potpunosti suzbiju rast japanske proizvodnje čipova kada je ta zemlja kontrolisala 54 odsto globalnog tržišta čipova.Prvo su uspeli da nateraju Japance da otvore svoje tržište za američku proizvodnju, zatim su im 1986. nametnuli obavezu da 20 odsto domaćeg tržišta otvore za američke čipove, a onda je godinu dana kasnije američki predsednik Ronald Regan praktično zabranio izvoz japanskih čipova u SAD.I za Kinu čipovi prioritetKoliko su čipovi značajni i za kinesku privredu, Korkodelović ilustruje najnovijim podacima kineske carine prema kojima je kineski uvoz čipova bio ravan vrednosti uvoza nafte i gvožđa zajedno. Samo taj uvoz vredi stotine milijardi dolara, dodaje on, ne sumnjajući da će taj tempo biti nastavljen.On je uveren da novi američki program neće uticati na nameru Kine da i dalje uvozi i osvaja proizvodnju čipova. Centralna vlada u Kini ulaže oko 50 milijardi dolara u budžet za razvoj čipova i to je samo ono što je obnarodovano. Visoke tehnologije su, podseća Korkodelović, bile veoma visoko pozicionirana tema na dnevnom redu nedavnog 20. kongresa Komunističke partije Kine i njen generalni sekretar Si Đinping je u završnom govoru istakao značaj razvoja visokih tehnologija, kao i školovanja mladih kako bi nadomestila ono u čemu je konkurencija odmakla.Korkodelović je zato skeptičan da bi Amerika ovim najnovijim programom ulaganja u proizvdnju čipova mogla da osujeti Kinu u nameri da preuzme primat u globalnoj ekonomiji, što je po procenama međunarodnih institucija sasvim izvesna budućnost.Džaba američki bedemJednostavno, dodaje on, zakon velikih brojeva je neumoljiv i čovečanstvo ide ka multipolarnom svetu.„Kako je to prošle nedelje na samitu zemalja globalnog juga, koji je pored Kine okupio i druge velike zemlje u razvoju, BRIKS, Šangajsku organizaciju za bezbednost, rekao indijski premijer Narendra Modi – mi želimo ravnopravne odnose, odnose pravičnosti, želimo odnose koji su predvidivi. Znači čovečanstvo većinski ide u tom pravcu“, zaključio je Korkodelović.
sad
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
američki zakon o ulaganju 280 milijardi dolara u industriju čipova, preseljenje proizvođača čipova iz japana, južne koreje i tajvana u ameriku, subvencije za proizvođače čipova iz azije uz uslov da ne izvoze čipove u kinu, prioritet kine ulaganje u proizvodnju čipova i čkolovanje mladih kadrova, amerika ne može da spreči čovečanstvo koje je krenulo prema multipolarnom svetu,
američki zakon o ulaganju 280 milijardi dolara u industriju čipova, preseljenje proizvođača čipova iz japana, južne koreje i tajvana u ameriku, subvencije za proizvođače čipova iz azije uz uslov da ne izvoze čipove u kinu, prioritet kine ulaganje u proizvodnju čipova i čkolovanje mladih kadrova, amerika ne može da spreči čovečanstvo koje je krenulo prema multipolarnom svetu,
Mogu li američke milijarde da isključe Kinu iz proizvodnje čipova i postave bedem multipolarnom svetu
08:45 22.01.2023 (Osveženo: 13:56 23.01.2023) Ulaganje Amerike od više stotina milijardi dolara u proizvodnju čipova presudnih za privredni rast koje bi joj i nadalje obezbedio ulogu vodeće sile sveta, u nameri da iz tog posla isključi Kinu, samo je odupiranje multipolarnom svetu koji je neminovan i na čijem se putu svet već nalazi.
U to ne sumnja spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović, dobar poznavalac američko-kineskih odnosa, koji u Sputnjik intervjuu objašnjava za čim je to potegao američki predsednik Džozef
Bajden kada je predložio akt o velikom ulaganju u industriju čipova. Na to je ovih dana podsetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Davosu na zasedanju Svetskog ekonomskog foruma, u kontekstu zaostajanja Evrope u haj-tek industriji. Zbog tog zaostajanja, kako je ocenio, Srbija neće moći da računa na veliki priliv evropskih investicija.
Da su čipovi nafta 21. veka, kako to kažu mnogi analitičari, jasno je, kaže naš sagovornik i zbog tog akta koji je predložio Bajde .
„Američki Kongres je doneo zakon koji je Bajden predložio u oktobru prošle godine. On predviđa 52,7 milijardi dolara za razvoj industrije čipova, što podrazumeva pre svega privlačenje stranih kompanija iz Japana, Južne Koreje i Tajvana, koje su predvodnice te trke u čipovima, radi unapređenja proizvodnje u SAD. Te 52 milijarde samo su deo dugoročnog projekta vrednog oko 280 milijardi dolara“, kaže naš sagovornik.
Na pitanje šta to konrteno znači, on objašnjava da će
Amerikanci proizvođačima čipova iz Japana, Južne Koreje i Tajvana, davati pozamašne subvencije za
preseljenje proizvodnje u filijale njihovih kompanija koje se tim bave
u Ameriku. Oni će proizvoditi pod povoljnijim uslovima, uz manje cene energenata,
dobiće subvencije, Amerikanci će mahom zaposliti svoju radnu snagu i sve organizovati i držati pod svojom kontrolom. Bitan uslov za to je da
te firme neće moći da izvoze čipove u Kinu, ističe Korkoddelović.
Najveća tajvanska kompanija za proizvodnju čipova – TSMC, najveći proizvođač čipova u svetu, je, kako kaže, nedavno već otvorila filijalu u Americi.
Iz te kompanije dolazi 54 posto svetske proizvodnje. Amerikanci su dali podsticaje Tajvanu da deo svoje proizvodnje sa ostrva prebaci u tu fabrik u Arizoni. I to je, kaže naš sagovornik, samo početak. Isto se radi sa južnokorejskim Samsungom, kao i sa japanskim proizvođačima.
„Ta grupacija koja će prozvoditi čipove, bila bi organizovana pod kontrolom SAD, nazvana je 'Čip četiri'. Ideja je da ta četiri proizvođača čipova mogu da ulažu u SAD i da za to imaju finansijske podsticaje pod uslovom da svoje proizvode dalje ne izvoze u Kinu koja je danas najveći kupac tajvanskih i južnokorejskih poluprovodnika“, objašnjava Korkodelović.
Uz to, dodaje on, Bajdenova administracija nastoji da uveliko kontroliše i izvoz opreme za proizvodnju čipova u Kinu. Najznačajniji njen proizvođač na svetu je holandska kompanija ASML u kojoj je značajan udeo i američkog kapitala. Zbog toga je upravo ovih dana Bajden zahtevao od holandskog premijera Marka Rutea da poštuje volju Vašingtona da mašine koje proizvode silikonske pločice ne izvoze u Kinu.
To bi bio veliki udar za holandskog proizvođača koji više od 20 posto svoje proizvodnje prodaje Kinui, zato Holanđani još nisu prelomili, kaže naš sagovornik.
On kaže da ovakvo ponašanje Amerikanaca nije iznenađujuće i podseća da su još 1980. godine uspeli da u potpunosti suzbiju rast japanske proizvodnje čipova kada je ta zemlja kontrolisala 54 odsto globalnog tržišta čipova.
Prvo su uspeli da nateraju Japance da otvore svoje tržište za američku proizvodnju, zatim su im 1986. nametnuli obavezu da 20 odsto domaćeg tržišta otvore za američke čipove, a onda je godinu dana kasnije američki predsednik Ronald Regan praktično zabranio izvoz japanskih čipova u SAD.
I za Kinu čipovi prioritet
Koliko su čipovi značajni i za kinesku privredu, Korkodelović ilustruje najnovijim podacima kineske carine prema kojima je kineski uvoz čipova bio ravan vrednosti uvoza nafte i gvožđa zajedno. Samo taj uvoz vredi stotine milijardi dolara, dodaje on, ne sumnjajući da će taj tempo biti nastavljen.
On je uveren da novi američki program neće uticati na nameru Kine da i dalje uvozi i osvaja proizvodnju čipova. Centralna vlada u Kini ulaže oko 50 milijardi dolara u budžet za razvoj čipova i to je samo ono što je obnarodovano. Visoke tehnologije su, podseća Korkodelović, bile veoma visoko pozicionirana tema na dnevnom redu nedavnog 20. kongresa Komunističke partije Kine i njen generalni sekretar Si Đinping je u završnom govoru istakao značaj razvoja visokih tehnologija, kao i školovanja mladih kako bi nadomestila ono u čemu je konkurencija odmakla.
Korkodelović je zato skeptičan da bi Amerika ovim najnovijim programom ulaganja u proizvdnju čipova mogla da osujeti Kinu u nameri da preuzme primat u globalnoj ekonomiji, što je po procenama međunarodnih institucija sasvim izvesna budućnost.
„Očigledno je da će SAD biti primorane da sa svojim saveznicima iz Evrope i delova Azije- Japanom, Australijom, Južnom Korejom, Novim Zelandom, formiraju svojevrsnu tvrđavu koja će se odupirati tom multipolarnom svetu koji je u nastanku. Vi ne možete da obuzdate jednu Indiju koja će u martu ove godine postati i najmnogoljudnija zemlja sveta“, kaže dobar poznavalac američko-kineskih odnosa.
Jednostavno, dodaje on, zakon velikih brojeva je neumoljiv i čovečanstvo ide ka multipolarnom svetu.
„Kako je to prošle nedelje na samitu zemalja globalnog juga, koji je pored Kine okupio i druge velike zemlje u razvoju, BRIKS, Šangajsku organizaciju za bezbednost, rekao indijski premijer Narendra Modi – mi želimo ravnopravne odnose, odnose pravičnosti, želimo odnose koji su predvidivi. Znači čovečanstvo većinski ide u tom pravcu“, zaključio je Korkodelović.
