https://lat.sputnikportal.rs/20230121/velika-pobuna-globalnog-juga-zasto-lider-najmnogoljudnije-zemlje-sveta-najavljuje-novi-svetski-poredak-1149680289.html
Velika pobuna Globalnog Juga: Zašto lider najmnogoljudnije zemlje sveta najavljuje novi svetski poredak
Velika pobuna Globalnog Juga: Zašto lider najmnogoljudnije zemlje sveta najavljuje novi svetski poredak
Sputnik Srbija
Dok „geopolitika preti da uništi svet koji je napravljen u Davosu”, kao što se – ne bez obilja opravdanih razloga – pribojava „Fajnenšel tajms”, jedan od... 21.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-21T20:03+0100
2023-01-21T20:03+0100
2023-01-21T20:03+0100
svet
svet – politika
svet
politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/14/1149680115_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_f8ea0d2d80187009add38e4c0fbc1143.jpg
Mi, naravno, jesmo svi oni koji nismo taj Kolektivni Zapad napravljen po meri iz Davosa.Prevaziđeni DavosUostalom, morao je to da primeti i američki Si-En-En, ovogodišnji „Davos privukao je rekordnu posetu, ali njegova relevantnost nestaje“ i on „sve više deluje prevaziđeno”.I precizira ko je to zapravo prosperirao u tom miru globalne integracije kakva je postojala do sada, a sada je ugrožen: „Konflikt (u Ukrajini) pokazao je kako rat može da pokida ekonomske veze na kojima je globalizacija izgrađena. EU drastično redukuje uvoz ruskih energenata – i time podstiče inflaciju u Evropi i preti da pojedine grane svoje industrije učini nekonkurentnim.”„Političari i industrijalisti sad skeniraju horizont u potrazi za sledećom velikom geopolitičkom pretnjom”, skoro zloslutno prognozira londonski list, dok američka TV mreža ukazuje i da je ove godine u Davosu bilo primetno odsustvo predsednika SAD Džoa Bajdena i Francuske Emanuela Makrona te premijera Velike Britanije Rišija Sunaka, kao i lidera Kine i Indije Si Đinpinga i Narendre Modija.Poruka Narendre ModijaI dok su jedni morali da ne dođu zbog „domaćeg pritiska“ jer je, ocenjuje „Fajnenšel tajms”, Davos postao „toksični simbol nejednakosti i nemilosrdnog međunarodnog kapitalizma” – s dobrim razlogom, jer je u protekle dve godine, pokazuju podaci organizacije „Oksfam“, onaj 1 odsto najbogatijih stekao skoro duplo više novog bogatstva nego sav ostatak sveta zajedno, a to ne može da bude normalno – drugi, koji nisu lideri Zapada gde ovo jeste normalno, u Davosu nisu bili zato što su, zbilja, imali pametnija posla.Premijer Indije Narendra Modi, tako, bio je opravdano odsutan jer se, umesto Svetskom ekonomskom forumu, obratio samitu „Glas Globalnog Juga”. Kao odraz u ogledalu onog pesimizma iz Davosa, njegov govor bio je ispunjen optimizmom pobune.„Narodi Globalnog Juga više ne treba da budu odvojeni od plodova razvoja”, preti Modi onima koji bi to da spreče iz svojih sebičnih interesa. ”Svi zajedno, mi moramo da rekonstruišemo globalno političko i finansijsko upravljanje. Samo to može da ukloni nepravdu, umnoži prilike, podrži rast i proširi napredak i prosperitet.”A sve to, naglašava, uz „poštovanje suvereniteta svih nacija, vladavinu prava i mirno rešenje svih razlika i sporova”, te ”reformu međunarodnih institucija, uključujući Ujedinjene nacije, kako bi bile učinjene relevantnijim”; uzgred, Rusija je javno podržala zahtev Indije za mestom stalne članice Saveta bezbednosti.„Uprkos izazovima s kojima se svet u razvoju suočava, ostajem optimista: naše vreme dolazi… U prošlom veku mi smo jedni drugima pomagali u našoj borbi protiv strane vlasti. To možemo ponovo da uradimo i u ovom veku, kako bismo stvorili novi svetski poredak koji će obezbediti blagostanje naših građana”, poručio je premijer Indije.Simptomi promeneI ne samo on. Baš pre neki dan je, praktično, istovetnu poruku iz Kaira, posle sastanka sa zvaničnicima Arapske lige, uputio novi kineski ministar inostranih poslova Ćin Gang.„Dogovorili smo se”, otkrio je, „da zajedno radimo (…) na uspostavljanju multilateralnog međunarodnog poretka zasnovanog na međunarodnom pravu i posvećenosti zajedničkim vrednostima čitavog čovečanstva, uz odbijanje politizacije pitanja ljudskih prava i njihove upotrebe kao oruđa za mešanje u unutrašnja pitanja drugih zemalja.”Nije izgovoreno, ali nije ni moralo da bude izgovoreno da bi bilo jasno na koga se ova primedba odnosi.A simptomi uobličavanja novog, nezapadnog svetskog poretka može se po ubrzanoj proceduri.Ne samo da se spomenutih 75 i više odsto čovečanstva nije pridružilo zapadnim sankcijama Rusiji, već, zahvaljujući tim sankcijama, primera radi, Indija sad uvozi 33 puta više nafte iz Rusije nego ranije; Iran, uprkos američkim sankcijama, sad izvozi više svoje nafte nego pre sankcija, a Južnoafrička Republika, eto i jednog drugačijeg primera, odbacuje ljutnju Zapada zbog pomorskih vojnih vežbi s Rusijom.No, ključno: nakon što je Si Đinping nedavno u Rijadu najavio da će saudijsku naftu Kina plaćati juanima, saudijski ministar finansija Mohamed el Džadan iz Davosa, ironija situacije je evidentna, potvrđuje: naftu više neće prodavati isključivo za dolare.A ministarka spoljnih poslova Južne Afrike Naledi Pandor istovremeno otkriva da zemlje BRIKS-a barem još od 2014. rade na stvaranju alternative dolarskom sistemu.„Oduvek nas je zabrinjavala dominacija dolara, zato i moramo da mu tražimo alternativu. Trenutni sistem privileguje veoma bogate zemlje, dok za ostale plaćanje u dolarima predstavlja veliki izazov, jer košta mnogo više imajući u vidu naše različite valute… Treba razviti pravedniji sistem i o tome razgovaramo sa ministrima BRIKS-a”, kazala je Sputnjiku ministarka Pandor, i otkrila da je upravo u tom cilju još 2014. osnovana Nova razvojna banka BRIKS-a: „Unutar BRIKS-a tražimo način da NDB i druge institucionalne forme mogu da pomognu da razvijemo pravedniji sistem plaćanja.”Projekcije, inače, govore da će i u sadašnjem, dolarskom sistemu, čak i kad mu alternative ne bi bilo, već do 2030. Kina i Indija postati prva i treća ekonomija sveta, a Rusija ispred Nemačke i Japana.Zašto se sve jasnije govori o stvaranju novog svetskog poretka? Ko će ga oblikovati, i na koji način? I kako, osim opštim ratom, Zapad to može da spreči?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku” govorili ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet – politika, svet, politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika
svet – politika, svet, politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika
Velika pobuna Globalnog Juga: Zašto lider najmnogoljudnije zemlje sveta najavljuje novi svetski poredak
Dok „geopolitika preti da uništi svet koji je napravljen u Davosu”, kao što se – ne bez obilja opravdanih razloga – pribojava „Fajnenšel tajms”, jedan od neočekivanih lidera Globalnog Juga, premijer Indije Narendra Modi, pobunjenički samouvereno poručuje: „Naše vreme dolazi“.
Mi, naravno, jesmo svi oni koji nismo taj Kolektivni Zapad napravljen po meri iz Davosa.
Uostalom, morao je to da primeti i američki Si-En-En, ovogodišnji „Davos privukao je rekordnu posetu, ali njegova relevantnost nestaje“ i on „sve više deluje prevaziđeno”.
„Strah koji opseda ovogodišnji Svetski ekonomski forum sastoji se u tome da dugotrajni period mira, prosperiteta i globalne ekonomske integracije dolazi kraju”, ne krije svoj pesimizam ni „Fajnenšel tajms”.
I precizira ko je to zapravo prosperirao u tom miru globalne integracije kakva je postojala do sada, a sada je ugrožen: „Konflikt (u Ukrajini) pokazao je kako rat može da pokida ekonomske veze na kojima je globalizacija izgrađena. EU drastično redukuje uvoz ruskih energenata – i time podstiče inflaciju u Evropi i preti da pojedine grane svoje industrije učini nekonkurentnim.”
„Političari i industrijalisti sad skeniraju horizont u potrazi za sledećom velikom geopolitičkom pretnjom”, skoro zloslutno prognozira londonski list, dok američka TV mreža ukazuje i da je ove godine u Davosu bilo primetno odsustvo predsednika SAD Džoa Bajdena i Francuske Emanuela Makrona te premijera Velike Britanije Rišija Sunaka, kao i lidera Kine i Indije Si Đinpinga i Narendre Modija.
I dok su jedni morali da ne dođu zbog „domaćeg pritiska“ jer je, ocenjuje „Fajnenšel tajms”, Davos postao „toksični simbol nejednakosti i nemilosrdnog međunarodnog kapitalizma” – s dobrim razlogom, jer je u protekle dve godine, pokazuju podaci organizacije „Oksfam“, onaj 1 odsto najbogatijih stekao skoro duplo više novog bogatstva nego sav ostatak sveta zajedno, a to ne može da bude normalno – drugi, koji nisu lideri Zapada gde ovo jeste normalno, u Davosu nisu bili zato što su, zbilja, imali pametnija posla.
Premijer Indije Narendra Modi, tako, bio je opravdano odsutan jer se, umesto Svetskom ekonomskom forumu, obratio samitu „Glas Globalnog Juga”. Kao odraz u ogledalu onog pesimizma iz Davosa, njegov govor bio je ispunjen optimizmom pobune.
„Jasno je da se svet nalazi u krizi. Teško je predvideti koliko će dugo ovo stanje nestabilnosti potrajati”, započeo je Modi svoje izlaganje, da bi onda krenuo da obrazlaže šta dolazi posle: „Mi, Globalni Jug, imamo najveći ulog u budućnosti. Tri četvrtine čovečanstva živi u našim državama, i treba da imamo uticaj jednak tome. I zato, dok se polako menja model globalne vlasti star osam decenija, mi treba da nastojimo da oblikujemo poredak koji nastaje.”
„Narodi Globalnog Juga više ne treba da budu odvojeni od plodova razvoja”, preti Modi onima koji bi to da spreče iz svojih sebičnih interesa. ”Svi zajedno, mi moramo da rekonstruišemo globalno političko i finansijsko upravljanje. Samo to može da ukloni nepravdu, umnoži prilike, podrži rast i proširi napredak i prosperitet.”
A sve to, naglašava, uz „poštovanje suvereniteta svih nacija, vladavinu prava i mirno rešenje svih razlika i sporova”, te ”reformu međunarodnih institucija, uključujući Ujedinjene nacije, kako bi bile učinjene relevantnijim”; uzgred, Rusija je javno podržala zahtev Indije za mestom stalne članice Saveta bezbednosti.
„Uprkos izazovima s kojima se svet u razvoju suočava, ostajem optimista: naše vreme dolazi… U prošlom veku mi smo jedni drugima pomagali u našoj borbi protiv strane vlasti. To možemo ponovo da uradimo i u ovom veku, kako bismo stvorili novi svetski poredak koji će obezbediti blagostanje naših građana”, poručio je premijer Indije.
I ne samo on. Baš pre neki dan je, praktično, istovetnu poruku iz Kaira, posle sastanka sa zvaničnicima Arapske lige, uputio novi kineski ministar inostranih poslova Ćin Gang.
„Dogovorili smo se”, otkrio je, „da zajedno radimo (…) na uspostavljanju multilateralnog međunarodnog poretka zasnovanog na međunarodnom pravu i posvećenosti zajedničkim vrednostima čitavog čovečanstva, uz odbijanje politizacije pitanja ljudskih prava i njihove upotrebe kao oruđa za mešanje u unutrašnja pitanja drugih zemalja.”
Nije izgovoreno, ali nije ni moralo da bude izgovoreno da bi bilo jasno na koga se ova primedba odnosi.
A simptomi uobličavanja novog, nezapadnog svetskog poretka može se po ubrzanoj proceduri.
Ne samo da se spomenutih 75 i više odsto čovečanstva nije pridružilo zapadnim sankcijama Rusiji, već, zahvaljujući tim sankcijama, primera radi, Indija sad uvozi 33 puta više nafte iz Rusije nego ranije; Iran, uprkos američkim sankcijama, sad izvozi više svoje nafte nego pre sankcija, a Južnoafrička Republika, eto i jednog drugačijeg primera, odbacuje ljutnju Zapada zbog pomorskih vojnih vežbi s Rusijom.
No, ključno: nakon što je Si Đinping nedavno u Rijadu najavio da će saudijsku naftu Kina plaćati juanima, saudijski ministar finansija Mohamed el Džadan iz Davosa, ironija situacije je evidentna, potvrđuje: naftu više neće prodavati isključivo za dolare.
A ministarka spoljnih poslova Južne Afrike Naledi Pandor istovremeno otkriva da zemlje BRIKS-a barem još od 2014. rade na stvaranju alternative dolarskom sistemu.
„Oduvek nas je zabrinjavala dominacija dolara, zato i moramo da mu tražimo alternativu. Trenutni sistem privileguje veoma bogate zemlje, dok za ostale plaćanje u dolarima predstavlja veliki izazov, jer košta mnogo više imajući u vidu naše različite valute… Treba razviti pravedniji sistem i o tome razgovaramo sa ministrima BRIKS-a”, kazala je Sputnjiku ministarka Pandor, i otkrila da je upravo u tom cilju još 2014. osnovana Nova razvojna banka BRIKS-a: „Unutar BRIKS-a tražimo način da NDB i druge institucionalne forme mogu da pomognu da razvijemo pravedniji sistem plaćanja.”
Projekcije, inače, govore da će i u sadašnjem, dolarskom sistemu, čak i kad mu alternative ne bi bilo, već do 2030. Kina i Indija postati prva i treća ekonomija sveta, a Rusija ispred Nemačke i Japana.
Zašto se sve jasnije govori o stvaranju novog svetskog poretka? Ko će ga oblikovati, i na koji način? I kako, osim opštim ratom, Zapad to može da spreči?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku” govorili ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.
