https://lat.sputnikportal.rs/20230121/ukrajina-u-davosu--alibi-za-ekonomski-debakl-zapada-1149643210.html
Ukrajina u Davosu – alibi za ekonomski debakl Zapada
Ukrajina u Davosu – alibi za ekonomski debakl Zapada
Sputnik Srbija
Umesto posledica ukrajinske krize na globalnu ekonomiju, glavna tema Davosa postala je Ukrajina i pozivi da joj se i dalje materijalno i vojno pomogne u ratu sa... 21.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-21T09:32+0100
2023-01-21T09:32+0100
2023-01-21T09:32+0100
svet
svet
svet – politika
svet – ekonomija
ukrajina
davos
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111428/45/1114284521_0:218:4173:2565_1920x0_80_0_0_4cb096d892e57fea69e263cd0605e5f9.jpg
Po njegovoj oceni, Svetski ekonomski forum koji se od 1971. godine održava u poznatom švajcarskom seocetu koje je u januaru stecište svetske elite, uopšte je besmislen. Od kada postoji nikada nije imao jedinstven zaključak o rešenju gorućeg pitanja, tako da ne znam čemu služi, kaže za Sputnjik Bušatlija.U Davosu glavna UkrajinaOve godine je ponajviše poslužio Ukrajini. Prvo je predsednica Evropske komisije (EK), Ursula fon der Lajen, pozvala lidere u Davosu da nastave da pomažu Ukrajini, koja "zaslužuje što veću podršku“. Već prvog dana Foruma obnarodovala je da je EK uplatila prvu tranšu pomoći Ukrajini od tri milijarde evra, od ukupno 18 milijardi.Drugog dana skupa, supruga ukrajinskog predsednika, Olena Zelenska, se obratila sa govornice tražeći veću međunarodnu podršku za Kijev. Konkrentiji od nje je bio poljski predsednik Andžej Duda koji je okupio koaliciju zapadnih zemalja, pritiskajući nemačkog kancelara Olafa Šolca da odobri slanje tenkova „leopard” u Ukrajinu. Javno su ga podržali litvanski kolega Gitanas Nauseda, kao i finski ministar inostranih poslova Peka Havisto.„Kakva sramota, da ne upotrebim neku grublju reč. Na forumu u Davosu razmatraju isporuku tenkova Ukrajini. Ranije su u Davosu razgovarali o drugim temama. O ekonomiji i sličnim pitanjima“, reagovao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.Trećeg dana, eliti u Davosu se video linkom obratio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, kako to inače radi svakodnevno od početka specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini, pozivajući na još veću materijalnu i vojnu pomoć.Vašar taštineKako je Ukrajina umesto posledica ukrajinske krize po globalnu ekonomiju postala glavna tema Svetskog ekonomskog foruma?„Davos je definitivno ove godine potvrdio da je vašar taštine, a ne mesto gde će se stvarno razgovarati i donositi neke odluke u krajnjoj liniji o onome zbog čega Davos postoji. A osnovan je s ciljem unapređenja ekonomija na globalnom nivou“, kaže Bušatlija za Sputnjik.Na to da se o globalnom pristupu tu ne može uopšte reći ijedna pozitivna reč govoriti već činjenica da su u Davosu prisutni predstavnici samo 52 zemlje. Ako imamo na umu Ameriku, G7, Australiju, plus EU to je nešto manje od 40 zemalja. Dakle tu je još oko 15 država koje nisu u tim asocijacijama i ili su neutralni, poput naše, ili su tu da se nekome ne bi zamerili, ističe naš sagovornik.Tu, kako kaže, nije zastupljena druga strana, već uglavnom taj kolektivni Zapad, pa otud i takav narativ ovogodišnjeg Davosa.Zapad gubi ekonomsku trku„Sam sastav tog skupa ukazuje na to da je to dokazivanje da oni imaju pravo, da je Rusija izvorište svih njihovih problema, ne osvrćući se na činjenicu da su ekonomije svih tih najrazvijenijih zapadnih zemalja još 2018. godine usporile, da su u 2019. neke i bile u recesiji makar jednom nogom, kao Nemačka. Praktično, ovo se moglo očekivati jer ponašanje tog kolektivnog Zapada u poslednjih godinu dana ukazuje na to da oni na svakom forumu nastoje da dominiraju ne bi li mogli da sa sebe skinu odgovornost za to što se dešava u svetskoj ekonomiji“, objašnjava konsultant za strana ulaganja.On ističe da je svetska ekonomija sada dosta jasno podeljena na zapadnu, gde Amerika i dalje pretenduje da je prva i jedina, a sa druge strane Daleki istok koji je preuzeo glavnu ulogu.Da je razuma…Amerika će, dodaje on, svakako biti jedna od sila i pripadaće krugu 10 najrazvijenijih, ali neće biti ni prva, ni druga, a 2030. godine će biti četvrta po nominalnom BDP-u. Pri tom je već sada kineska kupovna moć, odnosno njen BDP meren kupovnom moći, 20 odsto veći od američkog, napominje naš sagovornik.U takvoj nepovoljnoj ekonomskoj situaciji za Zapad, pre svega za Evropu, Ukrajina dođe kao opravdanje za nemogućnost da reše ekonomsku krizu u tom svetu koji se skupio u Davosu.To je suština svega jer ako vi zaludite svoje stanovništvo na Zapadu pričom o tome da mu je ruski mač iznad glave onda možete njima da manipulišete. I onda tu tenziju morate da zadržite i otuda je Ukrajina postala glavna priča u Davosu, objašnjava naš sagovornik.On, pri tom, nema nikakvu sumnju da će sve to najviše koštati Evropu koja, kako kaže, plaća rat koji Amerika u Ukrajini vodi protiv Rusije.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
glavna tema davosa ukrajina umesto uticaja ukrajinske krize na golablnu ekonomiju, na svetsakom ekonomskom forumu o slanju tenkova „leopard” u ukrajinu, dokazivanje da je rusija izvorište svih problema zapada da sa sebe skinu odgovornost za to što se dešava u svetskoj ekonomiji,
glavna tema davosa ukrajina umesto uticaja ukrajinske krize na golablnu ekonomiju, na svetsakom ekonomskom forumu o slanju tenkova „leopard” u ukrajinu, dokazivanje da je rusija izvorište svih problema zapada da sa sebe skinu odgovornost za to što se dešava u svetskoj ekonomiji,
Ukrajina u Davosu – alibi za ekonomski debakl Zapada
Umesto posledica ukrajinske krize na globalnu ekonomiju, glavna tema Davosa postala je Ukrajina i pozivi da joj se i dalje materijalno i vojno pomogne u ratu sa Rusijom. Tom pričom Zapad u stvari želi da opravda svoj ekonomski debakl pred kojim je bio i pre ukrajinske krize, smatra konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
Po njegovoj oceni,
Svetski ekonomski forum koji se od 1971. godine održava u poznatom švajcarskom seocetu koje je u januaru stecište svetske elite, uopšte je
besmislen. Od kada postoji
nikada nije imao jedinstven zaključak o rešenju gorućeg pitanja, tako da ne znam čemu služi, kaže za Sputnjik Bušatlija.
Ove godine je ponajviše poslužio Ukrajini. Prvo je predsednica Evropske komisije (EK), Ursula fon der Lajen, pozvala lidere u Davosu da nastave da pomažu Ukrajini, koja "zaslužuje što veću podršku“. Već prvog dana Foruma obnarodovala je da je EK uplatila prvu tranšu pomoći Ukrajini od tri milijarde evra, od ukupno 18 milijardi.
Drugog dana skupa,
supruga ukrajinskog predsednika, Olena Zelenska, se obratila sa govornice
tražeći veću međunarodnu podršku za Kijev. Konkrentiji od nje je bio
poljski predsednik Andžej Duda koji je okupio koaliciju zapadnih zemalja, pritiskajući nemačkog kancelara Olafa
Šolca da odobri slanje tenkova „leopard” u Ukrajinu. Javno su ga podržali litvanski kolega Gitanas Nauseda, kao i finski ministar inostranih poslova Peka Havisto.
„Kakva sramota, da ne upotrebim neku grublju reč. Na forumu u Davosu razmatraju isporuku tenkova Ukrajini. Ranije su u Davosu razgovarali o drugim temama. O ekonomiji i sličnim pitanjima“, reagovao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.
Trećeg dana, eliti u Davosu se video linkom obratio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, kako to inače radi svakodnevno od početka specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini, pozivajući na još veću materijalnu i vojnu pomoć.
Kako je Ukrajina umesto posledica ukrajinske krize po globalnu ekonomiju postala glavna tema Svetskog ekonomskog foruma?
„
Davos je definitivno ove godine potvrdio da je
vašar taštine, a ne mesto gde će se stvarno razgovarati i donositi neke odluke u krajnjoj liniji o onome zbog čega Davos postoji. A osnovan je s ciljem unapređenja ekonomija na globalnom nivou“, kaže Bušatlija za Sputnjik.
Na to da se o globalnom pristupu tu ne može uopšte reći ijedna pozitivna reč govoriti već činjenica da su u Davosu prisutni predstavnici samo 52 zemlje. Ako imamo na umu Ameriku, G7, Australiju, plus EU to je nešto manje od 40 zemalja. Dakle tu je još oko 15 država koje nisu u tim asocijacijama i ili su neutralni, poput naše, ili su tu da se nekome ne bi zamerili, ističe naš sagovornik.
Tu, kako kaže, nije zastupljena druga strana, već uglavnom taj kolektivni Zapad, pa otud i takav narativ ovogodišnjeg Davosa.
Zapad gubi ekonomsku trku
„Sam sastav tog skupa ukazuje na to da je to dokazivanje da oni imaju pravo, da je Rusija izvorište svih njihovih problema, ne osvrćući se na činjenicu da su ekonomije svih tih najrazvijenijih zapadnih zemalja još 2018. godine usporile, da su u 2019. neke i bile u recesiji makar jednom nogom, kao Nemačka. Praktično, ovo se moglo očekivati jer ponašanje tog kolektivnog Zapada u poslednjih godinu dana ukazuje na to da oni na svakom forumu nastoje da dominiraju ne bi li mogli da sa sebe skinu odgovornost za to što se dešava u svetskoj ekonomiji“, objašnjava konsultant za strana ulaganja.
On ističe da je svetska ekonomija sada dosta jasno podeljena na zapadnu, gde Amerika i dalje pretenduje da je prva i jedina, a sa druge strane Daleki istok koji je preuzeo glavnu ulogu.
„Ako uzmete u obzir činjenicu da je nasuprot sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) u 2021, a prošla godina će biti još gora po njih, osam najboljih ekonomija među zemljama u razvoju imalo blizu 25 odsto veću kupovnu moć nego G7, to je strahovita razlika. Taj kolektivni Zapad više ne postoji kao neka ekonomska velesila", konstatuje Bušatlija.
Amerika će, dodaje on, svakako biti jedna od sila i pripadaće krugu 10 najrazvijenijih, ali neće biti ni prva, ni druga, a 2030. godine će biti četvrta po nominalnom BDP-u. Pri tom je već sada kineska kupovna moć, odnosno njen BDP meren kupovnom moći, 20 odsto veći od američkog, napominje naš sagovornik.
U takvoj nepovoljnoj ekonomskoj situaciji za Zapad, pre svega za Evropu, Ukrajina dođe kao opravdanje za nemogućnost da reše ekonomsku krizu u tom svetu koji se skupio u Davosu.
To je suština svega jer ako vi zaludite svoje stanovništvo na Zapadu pričom o tome da mu je ruski mač iznad glave onda možete njima da manipulišete. I onda tu tenziju morate da zadržite i otuda je Ukrajina postala glavna priča u Davosu, objašnjava naš sagovornik.
„Ako bi se na tom forumu gledalo razumno na ekonomsku krizu i pokušavalo da se nađu rešenja za nju onda se nikako ne bi potenciralo dalje ratovanje nego bi se gledalo kako da se smiri situacija da bi se troškovi tog rata mogli anulirati na neki način, odnosno prestati više da se troše pare na jedan rat koji je već izgubljen“, zaključio je Bušatlija.
On, pri tom, nema nikakvu sumnju da će sve to najviše koštati Evropu koja, kako kaže, plaća rat koji Amerika u Ukrajini vodi protiv Rusije.
