- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Politički interesi ispred razuma u ekonomiji - može li Srbija da se prilagodi

CC0 / Pexels/Karolina Grabowska / Recesija
Recesija - Sputnik Srbija, 1920, 20.01.2023
Pratite nasTelegramOdyssey
Po oceni svih ekonomskih analitičara nesporno globalno teška 2023. godina će posebno takva biti po evropsku privredu koja na rast teško da može da računa. Kako će se Srbija snaći u toj situaciji i mora li birati između politike podsticanja rasta i politike čuvanja niskog javnog duga.
Pred Srbiju se, kako je novinarima rekao njen predsednik Aleksandar Vučić u Davosu na zasedanju Svetskog ekonomskog foruma, upravo postavlja to pitanje - koju politiku će od te dve da izabere. Mogu li se one, ipak, „pomiriti“?

Kako pomiriti – bez rasta javnog duga, ali uz rast privrede

Odgovarajući na to pitanje, zamenik direktora analitike u Privrednoj komori Srbije, Bojan Stanić u emisiji Sputnjik intervju, kaže da je ono kompleksno i da se ta dilema otvara kao posledica toga što sada imamo usporavanje evropske privrede kao glavnog spoljnotrgovinskog partnera Srbije i što imamo zaista gotovo nezadrživo kretanje svetske privrede ka toj takozvanoj regionalizaciji.

„Sada kada imate političke interese koji se na neki način stavljaju ispred ekonomskog razuma, imate situaciju da se privreda mora prilagođavati političkim interesima ne samo u SAD, Evropi, nego i u zemljama u razvoju, gde spada i Srbija. Ta fragmentacija će dovesti do pada privredne aktivnosti na globalnom nivou ispod potencijala i to može skupo da košta zemlje koje su u razvoju“, ocenio je naš sagovornik.

Srbija bi, smatra on, vitalno trebalo da u dužem roku obezbedi značajne stope privrednog rasta kako bi mogla da nadoknadi ono što je propušteno tokom devedesetih godina prošlog veka i posle 2000. Godine.
S druge strane je, kako kaže, očuvanje makroekonomske stabilnosti, sistema javnih finansija i u okviru njega javnog duga, koji bi bio na jednom prihvatljivom nivou, posebno imajući u vidu da sada rastu troškovi zaduživanja zbog podizanja ključnih kamatnih stopa radi obuzdavanja inflacija. Pogotovo što će kriza potrajati.

Potrebna razborita ekonomska politika

„Iz tog razloga se mora voditi razborita ekonomska politika kako bi se pomirile te dve stvari da bismo obezbedili koliko je moguće vitalnost privrede da se izbegne recesija, a sa druge strane povećavati obaveze države kroz javni dug na jednom prihvatljivom nivou kako se ne bi ugrozila makroekonomska stabilnost. Ona je osnova našeg kreditnog rejtinga odakle veliki investitori sagledavaju situaciju i pouzdanost investiranja“, objašnjava Stanić.
On podseća da je naš javni dug ispod psihološke granice od 60 odsto BDP-a i trenutno je oko 53 odsto, ali i ukazuje na naše fiskalno pravilo koje je usvojeno još 2011. godine da javni dug u Srbiji ne bi trebalo da bude iznad 45 odsto BDP-a. Naš sagovornik dodaje da je u ovim uslovima pitanje ima li za dalji njegov pad mogućnosti jer je potrebno finansirati budžetski deficit koji se u prethodne dve godine kreće oko 3,5 procenata BDP-a.
U svemu tome je, kaže, bitno to što postoji privredni rast koji je od 2017,2018, 2019, do pandemije, bio oko tri odsto godišnje. U pandemijskoj 2020. pad je bio blag da bi u 2021. imali nagli oporavak i prošle godine rast od 2,3 odsto. Po mišljenju analitičara PKS, u ovoj godini treba očekivati da privredni rast Srbije bude između 1,5 i 2,0 odsto, bliže gornjoj cifri. Onaj od dva odsto bi, smatra on, bio odličan rezultat.
CC0 / Pixabay / U globalno teškoj 2023. godini privredni rast Srbije koji Svetska banka procenjuje na oko 2,5 odsto biće znatno veći od onog u svetu, pogotovo u Evropi
Ekonomija - Sputnik Srbija, 1920, 20.01.2023
U globalno teškoj 2023. godini privredni rast Srbije koji Svetska banka procenjuje na oko 2,5 odsto biće znatno veći od onog u svetu, pogotovo u Evropi

Srbija dobro stoji

Pri tom napominje da je Svetska banka, prema projekciji za ovu godinu, predvidela globalni rast od 1,7 odsto, dok rast Srbije procenjuje između 2,5 do 2,7 odsto. Konstatujući da mi rastemo iznad proseka, on ukazuje na to da se takav podatak za Srbiju dugo nije mogao vezati.
„To, naravno, nama omogućuje da se bolje integrišemo u međunarodne ekonomske tokove. Međutim, pošto imamo ograničeniji pristup fondovima za finansiranje privrede i države dok traje kriza, njeno duže trajanje može značajno da ugrozi naš ekonomski potencijal. U zavisnosti od toga kolika bude kriza u EU može potencijalno doći do dezinvestiranja u Srbiji, jer kada sečete onda sečete tamo gde manje boli. Vitalnost se čuva u okviru matičnih država. Ta opasnost postoji, ali ono što je pozitivan signal za nas je značajan priliv stranih direktnih investicija ostvaren prošle godine, “ ističe Stanić.
One su bile rekordne i veće od četiri milijarde evra. Ono na šta naš sagovornik, pak, ukazuje je da su najveće bile kineske investicije. Njihov priliv je prošle godine bio veći za 67 odsto u odnosu na godinu ranije, dok za trećinu pao priliv onih iz EU. Ni naši vodeći izvoznici više nisu kompanije iz EU, nego iz Kine. Menja se ta struktura i već smo reagovali na potencijalno ograničenje ekonomskih odnosa sa EU .

Moguće na kratak rok

On na kraju zaključuje da je ipak još moguće pomiriti politiku podsticanja privrednog rasta i čuvanja niskog javnog duga.
„U kratkom roku da. To je na kratak rok moguće zato što je uz dobro koordinisnau ekonomsku politiku moguće očuvati stabilnost na godinu-dve dana. Mi smo se time već bavili tokom pandemije i dosta sredstava potrošili za podršku privredi i stanovništvu tokom poandemije. Dosta je sa druge strane država ulagala i u infrastrukturne projekte koji su dali dodatni zamah našem BDP-u u prethodnim godinama. Sada kada imamo ovakvu situaciju mi ćemo se u 2023. godini takođe baviti tom stabilizacijom, a to je upravo pomirivanje između dve strane iste priče, a to je da održimo ekonomski tempo, ali i da čuvamo makroekonomsku stabilnost, uključujući i taj javni dug“, istakao je Stanić.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala