https://lat.sputnikportal.rs/20230120/bugarski-politicar-smanjenje-broja-termoelektrana-dovesce-do-ekonomske-katastrofe-1149703233.html
Bugarski političar: Smanjenje broja termoelektrana dovešće do ekonomske katastrofe
Bugarski političar: Smanjenje broja termoelektrana dovešće do ekonomske katastrofe
Sputnik Srbija
Planirano smanjenje emisije ugljenika u suštini dovodi do smanjenja broja termoelektrana što će u budućnosti dovesti do ekonomske katastrofe, izjavio je bivši... 20.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-20T22:53+0100
2023-01-20T22:53+0100
2023-01-20T22:53+0100
region
bugarska
rusija
evropska unija (eu)
termoelektrana
region – ekonomija
ekonomija
energetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/02/1132992014_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_9e15196dad589206e49393be6aa5bb18.jpg
On je kao primer dobre energetske politike izdvojio Poljsku koja je uspela da odbrani svoje interese i nije dozvolila da pitanje zatvaranja termoelektrana, što bi dovelo do smanjenja proizvodnje električne energije iz ugljenika, uopšte i bude pokrenuto do 2038. godine.Gačev je takođe rekao i da su smanjenje isporuke ruskog gasa i energetska kriza doveli do ozbiljnog energetskog dizbalansa u Evropi, između ostalog i u Nemačkoj, što je primoralo Berlin da ponovo pokrene već ugašene termoelektrane.Gačev je takođe kazao i da se Bugarska našla u ovoj situaciji zbog „podmitljivosti pojedinih bugarskih političara“, te da takvi postupci sada koštaju bugarski narod milijarde.On je podsetio i na borbene avione F-16 koji još nisu isporučeni, kao i na nedavni ugovor po kome će nuklearna elektrana Kozloduj dobijati nuklearno gorivo od američke kompanije Vestinghaus uprkos tome što je celokupna oprema u ovoj nuklearki ruska, kao i da je donedavno gorivo za nju isporučivala upravo Rusija.Inače, ruska nuklearna agencija „Rosatom“ je još 2019. godine upozorila na rizike koji nose zamena ruskog goriva alternativnim. Štaviše, generalni direktor „Rosatoma“ Aleksej Lihačov svojevremeno je rekao, kada je reč o ukrajinskim nuklearkama, da bi zamena ruskog goriva na američko moglo sa sobom da povuče i mnoštvo tehnoloških i ekoloških rizika.Tako se, primera radi, u periodu od 2004. do 2007. godine češka nuklearna elektrana Temelin suočila se sa problemom korišćenja američkog goriva budući da nije u potpunosti odgovaralo što je dovelo do sve češće zamene delova što je onemogućavalo da se iskoristi pun potencijal reaktora.
bugarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
bugarska, rusija, evropska unija (eu), termoelektrana, region – ekonomija, ekonomija, energetika
bugarska, rusija, evropska unija (eu), termoelektrana, region – ekonomija, ekonomija, energetika
Bugarski političar: Smanjenje broja termoelektrana dovešće do ekonomske katastrofe
Planirano smanjenje emisije ugljenika u suštini dovodi do smanjenja broja termoelektrana što će u budućnosti dovesti do ekonomske katastrofe, izjavio je bivši ministar ekonomije Bugarske Rumen Gečev komentarišući nameru zemlje da započne pregovore sa Evropskom komisijom (EK) o izmenama nacionalnog plana oporavka i održivosti u energetici. sektoru.
On je kao primer dobre energetske politike izdvojio Poljsku koja je uspela da odbrani svoje interese i nije dozvolila da pitanje zatvaranja termoelektrana, što bi dovelo do smanjenja proizvodnje električne energije iz ugljenika, uopšte i bude pokrenuto do 2038. godine.
Gačev je takođe rekao i da su smanjenje isporuke ruskog gasa i energetska kriza doveli do ozbiljnog energetskog dizbalansa u Evropi, između ostalog i u Nemačkoj, što je primoralo Berlin da ponovo pokrene već ugašene termoelektrane.
„Nemačka više ni ne govori o životnoj sredini i održivom razvoju, sada je važan ugalj“, istakao je političar i izrazio nadu da će i Bugarska moći da odbrani svoje interese u pogledu termoelektrana.
Gačev je takođe kazao i da se Bugarska našla u ovoj situaciji zbog „podmitljivosti pojedinih bugarskih političara“, te da takvi postupci sada koštaju bugarski narod milijarde.
On je podsetio i na borbene avione F-16 koji još nisu isporučeni, kao i na nedavni ugovor po kome će nuklearna elektrana Kozloduj dobijati nuklearno gorivo od američke kompanije Vestinghaus uprkos tome što je celokupna oprema u ovoj nuklearki ruska, kao i da je donedavno gorivo za nju isporučivala upravo Rusija.
Inače, ruska nuklearna agencija „Rosatom“ je još 2019. godine upozorila na rizike koji nose zamena ruskog goriva alternativnim. Štaviše, generalni direktor „Rosatoma“ Aleksej Lihačov svojevremeno je rekao, kada je reč o ukrajinskim nuklearkama, da bi zamena ruskog goriva na američko moglo sa sobom da povuče i mnoštvo tehnoloških i ekoloških rizika.
Tako se, primera radi, u periodu od 2004. do 2007. godine češka nuklearna elektrana Temelin suočila se sa problemom korišćenja američkog goriva budući da nije u potpunosti odgovaralo što je dovelo do sve češće zamene delova što je onemogućavalo da se iskoristi pun potencijal reaktora.
