Od mrvica pravimo spoj Istoka i Zapada: Kusturica objasnio suštinu Kustendorfa
15:44 18.01.2023 (Osveženo: 15:45 18.01.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Dramatično je doba, otkaz kulture u svetu, a mi šesnaesti put proizvodimo festival koji nema komercijalnu osnovu i potrebu da se prilagođava onima koji u filmu vide samo robu, istakao je reditelj Emir Kusturica najavivši program Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf“.
Ovogodišnji „Kustendorf“ biće odražan od 25. do 29. januara u Drvengradu, koji je izgrađen, prema Kusturičinim rečima, da bi ugostio ljude iz kulture.
„Kažu da je kultura drugi stepen civilizacije, da postoji nacija kao formacija izvedena iz plemenskog, a da kultura oplemenjuje tu naciju i da ona stvara civilizaciju. Sam prostor Drvengrada je dovoljno inspiritivan – antikvitet i lako apsorbuje sve ono što na filmu najviše znači, a to je dubina pogleda na život, ideja o nečem što je zasnovano na refleksiji, emociji, sve ono što je oduvek bila umetnost, od prvih pećinskih tragova pa do renesanse, odnosno do kraja 20. veka kada su se u filmu i drugim umetnostima dešavali veliki podvizi“, naglasio je slavni reditelj u izjavi za Sputnjik.
Kustendorf – spoj Istoka i Zapada
„Kustendorf“, kako je rekao njegov osnivač, „pokušava da izgubljeno – mrvice sa stola koje su zaboravljene, prikupi i od festivala napravi spoj istoka i zapada“.
„Zahvaljujući državi mi možemo da dovodimo studente iz Mongolije, Australije, iz najudaljenijih tačaka, i da tako pravimo ono što u svetu tržišta može da napravi velika korporacija. Srbija je trenutno poznata po tome što se ne drži slogana 'ako nisi sa mnom, protiv mene si', što je stari kolonijalni recept. Srbija je zemlja u kojoj svašta može da se kaže i izgleda ponešto i da se uradi“, ocenio je Kusturica.
Lepota će spasiti svet
On je naveo da ozbiljni teoretičari predviđaju da će u budućnosti biti dve najvažnije stvari - država i korporacija pa će doći vreme korporacije i države, a onda će na kraju biti samo korporacija.
„Ako postoje država i korporacija, onda je to još dobro. Ako postoje korporacija i država - govorimo o tome ko vodi svet - to može da bude podnošljivo. Jedini problem će biti kada ne bude države kao institucije koja može da apsorbuje sve procese, a najviše one koji se tiču kulture. Sad u Americi dete može da izabere pol koji želi da bude ili da sebe proglasi nekom životinjom. Mi smo dovoljno daleko od toga. Tržište apsorbuje stvašta, ali ja verujem da Srbija još uvek ima potencijal da prepozna staru frazu Dostojevskog da će jedino lepota spasiti svet“, istakao je poznati reditelj.
Umetnost iznad svega
„Kustendorf“ pod sloganom „Umetnost iznad svega“ ugostiće i ove zime mlade filmske stvaraoce i velikane svetskog autorskog filma, a nagrada festivala „Drvo života“ biće uručena dramskom piscu, akademiku Dušanu Kovačeviću.
U takmičarskom programu naći će se 14 filmova. Za nagradu zlatno, srebrno i bronzano jaje takmičiće se autori iz Mađarske, Srbije, Rusije, Uzbekistana, Izraela, Grčke, Češke, Irana, Slovačke, Mongolije i Švajcarske.
Najbolje odabraće italijanska rediteljka Suzana Nikjareli, proslavljeni glumac Slavko Štimac i izraelski producent, reditelj i scenarista David Noj.
O nagradi „Vilko Filač“ odlučiće direktor fotografije Vladan Radović i profesor kamere, stručnjak za vizuelne efekte i vizuelni umetnik Ivan Šijak.
Emir Kusturica i Maja Gojković: Kustendorf slavi istinsku umetnost i lepotu
© Sputnik / Lola Đorđević
Apsurd i poetičnost
„Svi filmovi koji su izabrani imaju jedan nivo egzistencijalnih pitanja i apsurda, odnosno paradoksa u kome živi današnji svet. Mislim da se uopšte modernost može svesti na paradoks, apsurdnost i kod nekih poetičnost - od poezije do političkih pitanja tipa da li ljudi preko 75 zaslužuju da žive ili ih treba ubiti“, rekao je Kusturica.
U „Savremenim tendencijama“ biće prikazani film „Kjara“ italijanske rediteljke Suzane Nikjareli, „Tinitus“, nagrađivanog brazilskog reditelja Gregorija Graciozija, dobitnik sedam svetskih priznanja, film „Plan 75“, japanske rediteljke Čije Hajakave, zatim dobitnik priznanja na Venecijanskom filmskom festival, film “Suša” italijanskog reditelja Paola Vircija i dobitnik Zlatne palme, film “Trougao tuge”, reditelja Rubena Estlunda.
Kustendorf: Umetnost iznad svega
© Sputnik / Lola Đorđević
„Ponovo dolaze mladi ljudi iz čitavog sveta i poznati autori, ali imamo mali problem što je većina autora, slavljena u proteklih 16 godina, ostarila ili izašla iz proizvodnje, ali njihovi naslednici su tu i dolaze kod nas“, naglasio je reditelj.
U okviru programske celine „Restrospektiva velikana“ biće prikazan film „Balkanski špijun“ Dušana Kovačevića, kao i film „Parižanka“ Čarlija Čaplina koja ove godine obeležava 100 godina od premijere.
Programska celina „Novi autori“ prikazaće debitantske dugometražne filmove reditelja Siniše Cvetića „Usekovanje“, Munije Akl iz Libana „Kosta Brava, Liban“ i Karla Franciska Manatada „Svejedno da li je vreme lepo“ sa Filipina.
U okviru „Kustendorf predstavlja“ celine biće prikazan „Poziv od Boga“, posthumni film proslavljenog reditelja Kima Ki Duka i dokumentarni film „Pazolini – Hronologija političkog zločina“ autora Paola Fjorea Anđelinija.
Drvengrad tema i u Davosu
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković je u Davosu, na Konferenciji ministara kulture, posvećenoj osnivanju „Baukultur Alijanse“, predstavila Drvengrad kao spoj svih principa „baukulture“.
„Profesor Kusturica je uspeo da spoji lepotu, umetnost, raznolikost, zaštitu životne sredine, prirodno okruženje“, rekla je Gojković ocenivši da „Kustendorf“ neguje istinsku kulturu i slavi lepotu.
