- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Ljudima ne treba davati ribu, nego ih naučiti da pecaju: Ne pomaže porez na bogate

© AP Photo / Robert F. BukatyNajugroženiji u ledenom talasu u SAD su beskućnici
Najugroženiji u ledenom talasu u SAD su beskućnici - Sputnik Srbija, 1920, 18.01.2023
Pratite nasTelegramOdyssey
Poseban porez koji bi plaćali multimilioneri i milijarderi kako bi bilo sakupljeno dovoljno novca da dve milijarde ljudi bude izvučeno iz siromaštva je mera koju je teško doneti, a njena delotvornost je sporna, smatra profesor Ekonomskog fakulteta, dr Milojko Arsić.
Upravo u posebnom oporezivanju najbogatijih britanska nevladina organizacija Oksfam vidi rešenje za suzbijanje sve većeg jaza između najbogatijih i najsiromašnijih na planeti.

Oksfam bi porezom do smanjenja siromaštva

Kao i svake godine i ovoga puta se oglasila uoči zasedanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, elitne smotre najbogatijih ljudi i predstavnika najmoćnijjih kompanija. Ove godine je u luksuzno švajcarsko seoce stiglo i 116 milijardera, najviše iz SAD.
Prema računici Oksfama, porezom od pet odsto, koji bi plaćali svetski multimilioneri i milijarderi, moglo bi bi da bude prikupljeno 1,7 biliona dolara godišnje, što je dovoljno da se dve milijarde ljudi izvuče iz siromaštva i finansira globalni plan za okončanje gladi.
U njihovom izveštaju objavljenom na dan otvaranja ovogodišnjeg 53. zasedanja Svetskog ekonomskog foruma, navedeno je da su u poslednje dve godine najbogatiji ljudi, koji čine jedan odsto stanovništva, imali skoro duplo više bogatstva nego ostatak sveta zajedno.

Da li je realno

Arsić, kome su javne finansije i fiskalna politika osnovne oblasti delovanja, je vrlo sumnjičav po pitanju donošenja mera kakvu zagovara Oksfam, a pogotovo po pitanju njihove delotvornosti. Posebno u ovoj situaciji kada se, kako kaže za Sputnjik, ide na segmentaciju svetskog tržišta, kada se prave barijere između Kine i zapadnih zemalja i u situaciji kada su dugotrajno narušeni odnosi između Rusije i zapadnih zemalja.
„Teško je takve mere doneti, pa iako se donesu, često se ne primenjuju u praksi. Osnovno je da se omogući i podstakne industrijski i drugi napredak nerazvijenih zemalja i onih u razvoju“, ističe naš sagovornik.

Kako do smanjenja siromaštva

On smatra da je ključna mera za smanjivanje razlika u nivou razvijenosti među zemljama da se ponovo uspostavi jedan globalni poredak u okviru koga bi bilo obezbeđeno slobodno kretanje kapitala, robe, rada.
CC0 / Pixabay / Umesto oporezivanja najbogatijih najdelotvornije za smanjenje siromaštva bi bilo investiranje u zemlje u razvoju
Ekonomija - Sputnik Srbija, 1920, 18.01.2023
Umesto oporezivanja najbogatijih najdelotvornije za smanjenje siromaštva bi bilo investiranje u zemlje u razvoju
„Ta je politika dovela do vrlo velikog smanjivanja siromaštva i nejednakosti između zemalja tokom prethodnih nekoliko decenija. Zahvaljujući takvoj politici blizu dve milijarde ljudi je između osamdesetih godina prošlog veka i 2015-2016. godine izašlo iz siromaštva“, kaže Arsić.
Najveći deo tih ljudi se nalazio u Kini, u južnoj i jugoistočnoj Aziji, u delovima Afrike u kojima nisu vođeni ratovi, dodaje on, ističući da bi neka nova deglobalizacija, segmentacija sveta, stvaranje nekih novih blokova predstavljalo najveću prepreku za smanjivanje razlika u nivou razvijenosti zemalja.
Tada se pokazalo da slobodan protok kapitala, robe, rada, više pomaže zemljama u razvoju nego razni programi pomoći kakvih je bilo mnogo sedamdesetih i osamdesteih godina prošlog veka. Profesor Ekonomskog fakulteta podseća da je tada bilo dogovoreno da razvijene zemlje odobravaju zemljama u razvoju pomoć od 0,7 odsto BDP-a, ali to im nije mnogo pomoglo, a nije toliko ni odobravano.

Poslušati kinesku mudrost

U suštini, politika treba da se svodi na to da ljudima ne treba davati ribu, nego ih naučiti da pecaju, ističe Arsić podsećajući na tu kinesku mudrost.
„Politika obezbeđivanje dodatnih sredstava za zemlje u razvoju može da bude sekundarna, a glavno je da razvijene zemlje investiraju u zemlje u razvoju, da se tamo otvaraju radna mesta, preduzeća, to je najodrživiji način da se poveća nivo razvijenosti siromašnih zemalja, da ljudi izađu iz siromaštva“, kategoričan je naš sagovornik.
On smatra da primer pre svega azijskih zemalja, uključujući ne samo Kinu, nego i Vijetnam, Indiju i druge jugoistočne i južne zemlje tog kontinenta pokazuje koji je pravi put za smanjivanje siromaštva. U tim zemljama često dolazi u tom prelaznom periodu do rasta nejednakosti. U Kini je, na primer, nejednakost velika, ali su i najsiromašniji sada u Kini bogatiji nego što su bili pre nekoliko decenija.
Kada si nerazvijen, osnovni prioritet je brzi razvoj, a cena koja izgleda mora da se plati na tom putu u jednom periodu je da se nejednakost poveća, kaže on, ali i dodaje da je važnije smanjiti brojku siromašnih, nego smanjiti razliku između najbogatijih i najsiromašnijih.
Sukobi koji postoje između Amerike, odnosno Zapada i Rusije, Zapada i Kine će uticati na usporavanje rasta svetske privrede, što će, uveren je on, najviše pogoditi zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje koje imaju najveću potrebu za privrednim razvojem što je jedini način da se izvuku iz siromaštva.
Pitanje je hoće li se privremeno ili trajnije odustati od globalizacije, koja je sigurno imala svoje mane, ali bi deglobalizacija i segmentacija svetskog tržišta vrlo negativno uticala na produbljivanje siromaštva i nejednakosti u svetu, uveren je Arsić.

Dve trećine bogatstva u rukama jedan odsto populacije

Oksfam je precizirao da je samo u 2021. godini 26 biliona dolara odnosno 63 odsto svetskog bogatstva stvorenog u toj godini završilo kod jedan odsto najbogatijih, dok je preostalih 16 biliona, odnosno 37 posto, delilo 99 odsto svetske populacije.
Bogatstvo milijardera u 2022. godini raslo je za 2,7 milijardi dolara dnevno.
© Foto : PixabayU svetu gladuje 820 miliona ljudi dok se dve trećine bogatstva nalazi u rukama jedan odsto najbogatijih
glad siromaštvo  - Sputnik Srbija, 1920, 18.01.2023
U svetu gladuje 820 miliona ljudi dok se dve trećine bogatstva nalazi u rukama jedan odsto najbogatijih
Samo četiri centa na svaki dolar poreskih prihoda dolazilo je od poreza na bogatstvo, a polovina svetskih milijardera živela je u zemljama poreskim rajevima, navodi nevladina organizacija iz Britanije. Ona godinama ukazuje na sve veće razlike između najbogatijih i najsiromašnijih u svetu u kome 820 miliona ljudi gladuje.

I drugi su predlagali

Ideja Oksfama da najbogatiji budu dodatno operezovani nije nova. Krajem septembra prošle godine glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB) Filip Lejn je predlažio oporezivanje visokih prihoda i superprofita kompanija kako bi se finansirala pomoć za najsiromašnije u uslovima visoke inflacije, a izbeglo povećanje javnog duga.
Viđenja su, međutim, različita i dalje od predloga se nije odmaklo.
I britanski ministar finansija Džeremi Hant je krajem novembra prošle godine najavio da će svi državljani Velike Britanije plaćati veći porez, ali da će najbogatiji morati da podnesu najveće žrtve.
Da je sve mnogo lakše najaviti nego uraditi osvedočio se svojevremeno francuski predsednik Fransoa Oland kada je što je obećao u kampanji i sproveo i 2013. uveo porez od čak 75 na godišnje dohotke iznad milion evra u toj zemlji.
Zbog toga je jedna od najpoznatijih i najplaćenijih francuskih glumaca, Žerar Depardje, postao Rus, odnosno uzeo rusko državljanstvo, a Bernar Arno, najbogatiji Francuz, suosnivač najveće svetske kompanije za luksuznu robu, poznate po brendu Luj Viton, se među prvima preselio u Belgiju kako bi izbegao plaćanje poreza. Posle njega su put Belgije krenuli i drugi francuski bogataši, poput porodice Pežo, iznoseći pare iz Francuske.
Zakon o posebnom oporezivanju najbogatijih u Francuskoj je ukinut 2015. godine.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala