https://lat.sputnikportal.rs/20230118/evropski-parlament-podrzao-zahtev-tzv-kosova-za-clanstvo-u-eu-srbija-optuzena-za-eskalatorne-poteze-1149589327.html
EP podržao zahtev tzv. Kosova za članstvo u EU, Srbija optužena za eskalatorne poteze
EP podržao zahtev tzv. Kosova za članstvo u EU, Srbija optužena za eskalatorne poteze
Sputnik Srbija
Evropski parlament podržao je danas zahtev za članstvo lažne države Kosovo u EU i pozvao na intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine na osnovu - međusobnog... 18.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-18T16:42+0100
2023-01-18T16:42+0100
2023-01-18T17:21+0100
srbija
srbija
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/18/1143276798_0:120:3215:1928_1920x0_80_0_0_36ff288f18f0ba4b92c9d5a6286ea140.jpg
Ovo su, između ostalog, zahtevi u amandmanima koji su usvojeni uz Godišnji izveštaj o implementaciji zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, izvestioca Dejvida Mekalistera, a koje su podnele socijal-demokrate. Za ove amandmane Evropska narodna partija (EPP) zatražila je odvojeno glasanje (split vote), prenele su „Novosti“.U usvojenim amandmanima osuđuje se niz „eskalatornih poteza“Srbije i aktera podržanih od strane Srbije, koji uključuju „nelegitimne blokade, nasilne napade i pretnju vojnom akcijom“. Dodaje se da je nezavisnost tzv. „Kosova“ nepovratna, a ponavlja se i poziv državama-članicama EU, koje to do sada nisu učinile, da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.Usvojen je i amandman u kojem se osuđuje „secesionistička retorika i aktivnosti u BiH“, a navodi se da u obeležavanju „protivustavnih“ praznika učestvuju i „akteri iz trećih država“. Poziva se da se usvoje sankcije i protiv zvaničnika trećih država koji pružaju podršku „secesionističkim politikama“.Mekalisterov tekst usvojen je sa 407 glasova za, 92 protiv i 142 uzdržana. U dokumentu se, između ostalog, žali zbog niskog usaglašavanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i ponavlja pozicija EP da Srbija treba da nastavi sa otvaranjem narednih pregovaračkih poglavlja tek kada „osnaži posvećenost reformama u oblasti demokratije i vladavine prava i demonstrira punu usaglašenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“.Poziv Evropskoj komisiji da otvori istragu o radu komesara VarheljijaRezolucija Evropskog parlamenta o primeni spoljne i bezbednosne politike EU, koja je danas usvojena na plenarnoj sesiji, sadrži paragraf u kojem se poziva Evropska komisija da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o Oliveru Varheljiju, kako bi se utvrdilo da li ponašanje komesara za proširenje i susedsku politiku krši kodeks ponašanja članova Komisije.Taj član rezolucije usvojen je sa 357 glasova „za“, od ukupno 632 poslanika koji su glasali.U ovom članu stoji da „komesar odgovoran za politiku susedstva i proširenje, namerno pokušava da zaobiđe i potkopa centralni značaj demokratskih reformi i reformi vladavine prava zemlje koje ulaze u EU“.Član je postao deo Rezolucije na zahtev holandskog poslanika Tejsa Rutena iz grupe socijalista i demokrata. On je danas izjavio da se njegova politička grupa „složila oko kandidature komesara Varheljija pod uslovom da on deluje samo u interesu cele EU, a ne u interesu vlade u Budimpešti. Sada, nakon tri godine rada, postoji ozbiljan razlog da se veruje da komesar sledi plan (premijera Viktora) Orbana“, smatra Ruten.Varhelji optužen da pomaže Vučiću i Dodiku„Uloga Evropske komisije je da zaštiti teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, promoviše demokratiju u Srbiji i obezbedi mir i stabilnost u Crnoj Gori i na Kosovu. Ne suprotno. Podržavanje Dodikovih nacionalističkih i separatističkih stavova ne samo da bi bilo suprotno Kodeksu ponašanja članova Evropske komisije, već bi bilo i igranje vatrom, a ovde je odgovornost Komisije ključna”, ocenio je on.Grupa socijalista i demokrata u saopštenju tvrdi da „komesar Varhelji dosledno umanjuje napade predsednika Srbije Vučića na demokratiju i, navodno, čak je pomagao separatističke akcije Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini“.Autor Rezolucije, nemački poslanik iz redova hrišćana-demokrata Dejvid Mekalister koji predsedava Komitetom EP za spoljne poslove, nije hteo da odgovori na novinarsko pitanje o Rezoluciji koja traži istragu o komesaru. On je podvukao da su „neke kolege htele da u tekstu uđe ime komesara, ali druge kolege su rekle da je to neuobičajeno“.Napominje da je „poglavlje 31 važan stub za usklađivanje sa evropskim politikama o vrednostima i standardima“.Kritike na račun komesara nisu nove i bile su spomenute u izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji 2022 godine. U ovom dokumentu stoji da EP „izražava zabrinutost zbog tvrdnji javnosti“ da Varhelji ne pridaje dovoljan značaj vladavini prava u zemljama proširenja, preneo je Tanjug.
https://lat.sputnikportal.rs/20230118/ep-usvojio-novu-rezoluciju--sta-pise-u-delu-koji-se-odnosi-na-srbiju-i-bih-1149568686.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika
srbija, srbija – politika
EP podržao zahtev tzv. Kosova za članstvo u EU, Srbija optužena za eskalatorne poteze
16:42 18.01.2023 (Osveženo: 17:21 18.01.2023) Evropski parlament podržao je danas zahtev za članstvo lažne države Kosovo u EU i pozvao na intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine na osnovu - međusobnog priznavanja.
Ovo su, između ostalog, zahtevi u amandmanima koji su usvojeni uz Godišnji izveštaj o implementaciji zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, izvestioca Dejvida Mekalistera, a koje su podnele socijal-demokrate. Za ove amandmane Evropska narodna partija (EPP) zatražila je odvojeno glasanje (split vote),
prenele su „Novosti“.
U usvojenim amandmanima osuđuje se niz „eskalatornih poteza“Srbije i aktera podržanih od strane Srbije, koji uključuju „nelegitimne blokade, nasilne napade i pretnju vojnom akcijom“. Dodaje se da je nezavisnost tzv. „Kosova“ nepovratna, a ponavlja se i poziv državama-članicama EU, koje to do sada nisu učinile, da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Usvojen je i amandman u kojem se osuđuje „secesionistička retorika i aktivnosti u BiH“, a navodi se da u obeležavanju „protivustavnih“ praznika učestvuju i „akteri iz trećih država“. Poziva se da se usvoje sankcije i protiv zvaničnika trećih država koji pružaju podršku „secesionističkim politikama“.
Mekalisterov tekst usvojen je sa 407 glasova za, 92 protiv i 142 uzdržana. U dokumentu se, između ostalog, žali zbog niskog usaglašavanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i ponavlja pozicija EP da Srbija treba da nastavi sa otvaranjem narednih pregovaračkih poglavlja tek kada „osnaži posvećenost reformama u oblasti demokratije i vladavine prava i demonstrira punu usaglašenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“.
Poziv Evropskoj komisiji da otvori istragu o radu komesara Varheljija
Rezolucija Evropskog parlamenta o primeni spoljne i bezbednosne politike EU, koja je danas usvojena na plenarnoj sesiji, sadrži paragraf u kojem se poziva Evropska komisija da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o Oliveru Varheljiju, kako bi se utvrdilo da li ponašanje komesara za proširenje i susedsku politiku krši kodeks ponašanja članova Komisije.
Taj član rezolucije usvojen je sa 357 glasova „za“, od ukupno 632 poslanika koji su glasali.
U ovom članu stoji da „komesar odgovoran za politiku susedstva i proširenje, namerno pokušava da zaobiđe i potkopa centralni značaj demokratskih reformi i reformi vladavine prava zemlje koje ulaze u EU“.
Član je postao deo Rezolucije na zahtev holandskog poslanika Tejsa Rutena iz grupe socijalista i demokrata. On je danas izjavio da se njegova politička grupa „složila oko kandidature komesara Varheljija pod uslovom da on deluje samo u interesu cele EU, a ne u interesu vlade u Budimpešti. Sada, nakon tri godine rada, postoji ozbiljan razlog da se veruje da komesar sledi plan (premijera Viktora) Orbana“, smatra Ruten.
Varhelji optužen da pomaže Vučiću i Dodiku
„Uloga Evropske komisije je da zaštiti teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, promoviše demokratiju u Srbiji i obezbedi mir i stabilnost u Crnoj Gori i na Kosovu. Ne suprotno. Podržavanje Dodikovih nacionalističkih i separatističkih stavova ne samo da bi bilo suprotno Kodeksu ponašanja članova Evropske komisije, već bi bilo i igranje vatrom, a ovde je odgovornost Komisije ključna”, ocenio je on.
Grupa socijalista i demokrata u saopštenju tvrdi da „komesar Varhelji dosledno umanjuje napade predsednika Srbije Vučića na demokratiju i, navodno, čak je pomagao separatističke akcije Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini“.
Autor Rezolucije, nemački poslanik iz redova hrišćana-demokrata Dejvid Mekalister koji predsedava Komitetom EP za spoljne poslove, nije hteo da odgovori na novinarsko pitanje o Rezoluciji koja traži istragu o komesaru. On je podvukao da su „neke kolege htele da u tekstu uđe ime komesara, ali druge kolege su rekle da je to neuobičajeno“.
„Generalno, EP otvoreno kaže da očekuje da zemlje proširenja, koje pregovaraju za članstvo, treba da se u potpunosti usklade sa spoljnom politikom EU, a to uključuje i sankcije. Mi smo bili veoma jasni o tome, a Srbija zna našu poziciju“, kaže Mekalister.
Napominje da je „poglavlje 31 važan stub za usklađivanje sa evropskim politikama o vrednostima i standardima“.
Kritike na račun komesara nisu nove i bile su spomenute u izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji 2022 godine. U ovom dokumentu stoji da EP „izražava zabrinutost zbog tvrdnji javnosti“ da Varhelji ne pridaje dovoljan značaj vladavini prava u zemljama proširenja, preneo je Tanjug.
