https://lat.sputnikportal.rs/20230118/ep-usvojio-novu-rezoluciju--sta-pise-u-delu-koji-se-odnosi-na-srbiju-i-bih-1149568686.html
EP usvojio novu rezoluciju – šta piše u delu koji se odnosi na Srbiju i BiH
EP usvojio novu rezoluciju – šta piše u delu koji se odnosi na Srbiju i BiH
Sputnik Srbija
Evropski parlament usvojio je danas Rezoluciju o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), u kojoj se, u delu koji se odnosi na Srbiju... 18.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-18T13:15+0100
2023-01-18T13:15+0100
2023-01-18T13:15+0100
srbija
srbija
srbija – politika
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112018/35/1120183527_0:185:3077:1915_1920x0_80_0_0_c191e47fbb79da26a951988cc40b830a.jpg
Rezolucija je usvojena sa 407 glasova "za", 92 glasova "protiv" i 142 uzdržanih, a u toku glasanja veliki broj amandmana bio je odbijen.U rezoluciji, kada je reč o Srbiji, navodi se da Evropski parlament "žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije" sa ZSBP i ponavlja da bi "nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU".U rezoluciji EP, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove EP, Nemac David Mekalister, navodi se da Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, ''mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU".Osnov rezolucije su, kako se navodi, tektonske promene koje su nastale u geopolitičkom okruženju i rezultat su ruske vojne agresije na Ukrajinu i drugih međunarodnih izazova.Kada je reč o politici EU prema Zapadnom Balkanu, naglašava se da je na Zapadnom Balkanu potrebno da zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati u potpunosti usklade svoje politike sa ZSBP, posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, pozivaju Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.Ističe se i snažna podrška EP evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana i njihovom dovođenju do statusa punopravnih članica Unije.U vezi sa BiH poziva se da se donesu "ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući onih koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu celovitost, posebno Milorada Dodika", i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak.Rezolucija izražava zabrinutost u vezi sa sadržajem i "načinom na koji su izmenjeni izborni zakon Bosne i Hercegovine i Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da je visoki predstavnik za BiH izmene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam".Osim toga, rezolucijom se poziva visoki predstavnik i države članice da produže mandat operacije EUFOR ''Altea'', ali i da se "na odgovarajući način pripreme za alternativne scenarije''.U tekstu se izražava zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i ''navoda da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji''.U tekstu se s tim u vezi apeluje na EK ''da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obveza".Tokom rasprave o rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača "verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23 i 24 u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova''.EP poziva države članice da određene odluke u pitanjima ZSBP, bez vojnih implikacija, donose kvalifikovanom većinom, ''posebno ako se one odnose na sankcije i ljudska prava", preneo je Tanjug.Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za države članice EU, niti ostale evropske institucije.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija, srbija – politika, svet, svet – politika, evropska unija (eu)
srbija, srbija – politika, svet, svet – politika, evropska unija (eu)
EP usvojio novu rezoluciju – šta piše u delu koji se odnosi na Srbiju i BiH
Evropski parlament usvojio je danas Rezoluciju o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), u kojoj se, u delu koji se odnosi na Srbiju, navodi da Beograd mora da se uskladi sa spoljnom politikom Unije.
Rezolucija je usvojena sa 407 glasova "za", 92 glasova "protiv" i 142 uzdržanih, a u toku glasanja veliki broj amandmana bio je odbijen.
U rezoluciji, kada je reč o Srbiji, navodi se da Evropski parlament "žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije" sa ZSBP i ponavlja da bi "nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU".
U rezoluciji EP, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove EP, Nemac David Mekalister, navodi se da Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, ''mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU".
Osnov rezolucije su, kako se navodi, tektonske promene koje su nastale u geopolitičkom okruženju i rezultat su ruske vojne agresije na Ukrajinu i drugih međunarodnih izazova.
Kada je reč o politici EU prema Zapadnom Balkanu, naglašava se da je na Zapadnom Balkanu potrebno da zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati u potpunosti usklade svoje politike sa ZSBP, posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.
U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, pozivaju Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.
Ističe se i snažna podrška EP evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana i njihovom dovođenju do statusa punopravnih članica Unije.
U vezi sa BiH poziva se da se donesu "ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući onih koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu celovitost, posebno Milorada Dodika", i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak.
Rezolucija izražava zabrinutost u vezi sa sadržajem i "načinom na koji su izmenjeni izborni zakon Bosne i Hercegovine i Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da je visoki predstavnik za BiH izmene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam".
Osim toga, rezolucijom se poziva visoki predstavnik i države članice da produže mandat operacije EUFOR ''Altea'', ali i da se "na odgovarajući način pripreme za alternativne scenarije''.
U tekstu se izražava zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i ''navoda da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji''.
U tekstu se s tim u vezi apeluje na EK ''da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obveza".
Tokom rasprave o rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača "verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23 i 24 u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova''.
EP poziva države članice da određene odluke u pitanjima ZSBP, bez vojnih implikacija, donose kvalifikovanom većinom, ''posebno ako se one odnose na sankcije i ljudska prava", preneo je Tanjug.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za države članice EU, niti ostale evropske institucije.
