https://lat.sputnikportal.rs/20230117/u-davosu-elita-ali-bez-lidera-svet-na-kriticnoj-prekretnici-1149507214.html
U Davosu elita, ali bez lidera, svet na kritičnoj prekretnici
U Davosu elita, ali bez lidera, svet na kritičnoj prekretnici
Sputnik Srbija
Svetski ekonomski forum, upravo otvoren u Davosu, koji je uvek pretendovao da nametne vetrove koji će duvati u globalnoj ekonomiji, izvesno je da će malo šta... 17.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-17T17:48+0100
2023-01-17T17:48+0100
2023-01-17T17:48+0100
svet
svet
svet – ekonomija
davos
svetski ekonomski forum
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/11/1149521432_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_1e561078b2bc1f4cf490cb8960bdbce2.jpg
Iako su organizatori slavodobitno saopštili da će Davos brojati učesnika kao nikada do sada, zvučnih imena pre svega iz reda političke elite gotovo i da nema. Nemački kancelar Šolc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijer Španije Pedro Sančez su najzvučnija.U Davosu neće biti američkog predsednika Džozefa Bajdena, predsednika Kine Si Đinpinga koji je 2017. predvodio delegaciju svoje zemlje u kojoj je bilo više od 100 zvaničnika i poslovnih ljudi. Ne dolazi ni britanski premijer Riši Sunak, ni indijski premijer Narendra Modi, kao ni francuski predsednik Emanuel Makron. Naravno ni predsednik Rusije Vladimir Putin koji je 2009. kao ruski premijer otvorio forum u Davosu.Iz Amerike, koju je 2020. predstavljao predsednik Donald Tramp, ove godine je došao specijalni izaslanik predsednika Bajdena za klimatska pitanja Džon Keri i povernica za trgovinu Ketrin Taj.Da li je razlog izostanku najzvučnijih imena i pesimistički ton osnivača Svetskog ekonomskog foruma (SEF), Klausa Švaba, koji je uoči skupa konstatovao da smo „svi zapali u neku vrstu krize“. Ili ocena ovogodišnjeg organizatora skupa da je svet danas na kritičnoj prekretnici i da su pandemija kovida-19 i rat u Ukrajini uzdrmali već krhki globalni sistem. Kako onda očekivati da glavna tema 53. Foruma – „Saradnja u vreme fragmentiranog sveta“ iznedriti neke odgovore i smernice.Bez optimizmaU tom pogledu nije optimista ni ekonomista, dr Ivan Nikolić, jedan od direktora u Ekonomskom institutu u Beogradu.„Ja sam uvek rezervisan u pogledu takvih skupova. Lepo je da se na jednom mestu okupi neka poslovna elita i da se debatuje o različitim stvarima, ali ekonomija je u suštini nepredvidiva. Šta god da se dogovore, ili makar usaglase oko nekih stavova, to ne mora da znači da će se i ostvariti tokom godine, ili u nekom srednjoročnom periodu. Potvrda toga je i pandemija i rat u Ukrajini i svi lomovi koje smo zabeležili poslednje dve-tri godine“, kaže Nikolić za Sputnjik.On smatra da je u ovom trenutku svakako nezamisliv zaključak koji bi bio optimističan po pitanju privrednog rasta kakav je postojao kada se gotovo euforično početkom prošle godine krenulo u otvaranje posle pandemije. Tada se, pre početka ukrajinske krize, pomislilo da je trenutak skokovitog vraćanja na predpandemijski trend moguć.Prvo rešenja za geopolitičke rizikeSve se, kaže, promenilo, počev od očekivanja, do procesa koje smo imali pre pandemije, na šta se nadovezao i rat u Ukrajini koji će, kako stvari sada stoje, trajati duže nego što se mislilo. On je, po mišljenju Nikolića, pokrenuo procese koji raskidaju te veze sa prošlošću, odnosno sa globalnom ekonomijom koju smo znali do pre pandemije, pre svega u pogledu liberalizacije i globalizacije.Ograničenja, sankcije, kontrola„Sada je težište na ograničavanjima, kontroli, a u nekim slučajevima i vrlo brutalnom sankcionisanju Rusije, što se pravda ratom. Ali u slučaju Kine to je, bojim se, potpuno čudno i gotovo histerično u nekoj panici od straha da će Zapad izgubiti poziciju koju ima spram Kine, ili je svakako umanjiti u odnosu na onu pre pandemije“, navodi Nikolić.On podseća da je reč o sankcijama na poluprovodnike,čipove, proizvodnu opremu u tom delu visokih tehnologija, koje su nametnule SAD Kini, što vrlo pogađa ukupnu haj tek industriju koja je vukla ekonomije razvijenih zemalja.Po njegovom mišljenju, taj trend će biti nastavljen i u ovoj godini, a kako dodaje, nametnute nove tehnologije kakva je zelena tranzicija koja vuče mnogo toga sa sobom jednostavno se ne materijalizuju i realizuju u onoj dinamici koju su lideri iz Davosa zamišljali prethodnih godina.Globalizacija zasad završena pričaNa pitanje kakva je onda moguća saradnja u tako fragmentiranom svetu, na šta bi u Davosu da nađu odgovor, odnosno, da li je uopšte ubuduće moguća globalizovana privreda kakvu smo poznavali pre pandemije, Nikolić je pesimističan.Kada je Rusija u pitanju, zbog rata koji se nastavlja, tu se ništa neće menjati dok se rat ne završi, a on će, smatra, potrajati. Zato, po njegovoj oceni, ne postoji ništa što bi ulivalo nadu da bi se makar u 2023. mogao desiti neki pozitivniji preokret u smislu nekog ubrzanja globalne ekonomije, postizanja nekih viših stopa rasta. Uostalom, tako su u projekcijama za ovu godinu i naznačile međunarodne finansijske institucije, ocenivši da će ova godina biti jako teška.Ni Zapad nema veruNi „priča sa zapadne strane“ ne odiše optimizmom, makar sudeći po analitičkom tekstu Njujor tajmsa objavljenom uoči zasedanja SEF-a, koji u naslovu donosi konstataciju da se Davos suočava sa novim svetskim poretkom i da se dovodi u pitanje relevantnost Svetskog ekonomskog foruma.Posthladnoratovska era, kojom je dominirala ideja da zapadna liberalna demokratija i kapitalizam slobodnog tržišta imaju sve odgovore, što je bilo verovanje samog Davosa, je završena, konstatovano je u tekstu koji je objavio američki dnevnik.Ako je stari poredak nestao, novi još nije rođen. Kako kineska vojna i ekonomska moć raste, tako moć Sjedinjenih Država slabi, ali oblik alternativnog međunarodnog sistema još nije jasan, navdi se u tekstu Njujork tajmsa, koji pri tom priznaje da van Zapada ne postoji globalni konsenzus o ratu u Ukrajini.Partibrejker RusijaPokušaj izolacije Rusije zbog ukrajinske krize, jer je time postala partibrejker dugogodišnje globalne žurke Zapada, neće pomoći ni eliti okupljenoj u Davosu da ukažu na izlaz iz globalne privredne krize.A nje je, na broju, nikada više. Među više od 2700 učesnika će se, prema najavama organizatora do 20. januara u idiličnom, snegom okovanom švajcarskom seocetu, naći i šefovi 52 države. Ipak najviše je onih čiji je uticaj shodno privrednoj snazi tih država nedovoljan da bi se od njih moglo očekivati da utiču na globalna dešavanja.Biće tu i 56 ministara finansija, 19 guvernera centralnih banaka, 30 ministara trgovine i 35 ministara spoljnih poslova, kao i predstavnici Ujedinjenih nacija, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije. Naravno i poslovna elita, 1500 lidera, uključujući 600 izvršnih direktora nekih od najvećih svetskih kompanija, među kojima i 116 milijardera, najviše iz SAD. Izazov je, ipak, preveliki.„Sastanak u Davosu se odvija u pozadini najkomplikovanije geopolitičke i globalne ekonomske situacije u poslednjih nekoliko decenija. Ulozi su zaista veliki za globalnu ekonomiju, koja mora pokušti da izbegne globalnu recesiju, usporavanje rasta, visoku inflacijau i povećanje dugova", izjavio je Borge Brende.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
u davosu bez zvučnih imena pesimistički ton osnivača svetskog ekonomskog foruma, svet danas na kritičnoj prekretnici čekanje na što brža rešenja za krupne geopolitičke rizike, brutalnom sankcionisanju rusije i histerično kine, globalizovana privreda kakvu smo poznavali nije moguća u dogledno vreme, dalje zaoštravanje i odvajanje zapada od evroazije, era gde zapadna liberalna demokratija ima sve odgovore završena,
u davosu bez zvučnih imena pesimistički ton osnivača svetskog ekonomskog foruma, svet danas na kritičnoj prekretnici čekanje na što brža rešenja za krupne geopolitičke rizike, brutalnom sankcionisanju rusije i histerično kine, globalizovana privreda kakvu smo poznavali nije moguća u dogledno vreme, dalje zaoštravanje i odvajanje zapada od evroazije, era gde zapadna liberalna demokratija ima sve odgovore završena,
U Davosu elita, ali bez lidera, svet na kritičnoj prekretnici
Svetski ekonomski forum, upravo otvoren u Davosu, koji je uvek pretendovao da nametne vetrove koji će duvati u globalnoj ekonomiji, izvesno je da će malo šta imati da ponudi od odgovora na pitanje kako sarađivati u pocepanom svetu. Kako su priznali i sami organizatori – današnji svet je na kritičnoj prekretnici.
Iako su organizatori slavodobitno saopštili da će
Davos brojati učesnika kao nikada do sada,
zvučnih imena pre svega iz reda političke elite gotovo i da
nema. Nemački kancelar Šolc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijer Španije Pedro Sančez su najzvučnija.
U Davosu neće biti američkog predsednika Džozefa Bajdena, predsednika Kine Si Đinpinga koji je 2017. predvodio delegaciju svoje zemlje u kojoj je bilo više od 100 zvaničnika i poslovnih ljudi. Ne dolazi ni britanski premijer Riši Sunak, ni indijski premijer Narendra Modi, kao ni francuski predsednik Emanuel Makron. Naravno ni predsednik Rusije Vladimir Putin koji je 2009. kao ruski premijer otvorio forum u Davosu.
Iz Amerike, koju je 2020. predstavljao predsednik Donald Tramp, ove godine je došao specijalni izaslanik predsednika Bajdena za klimatska pitanja Džon Keri i povernica za trgovinu Ketrin Taj.
Da li je razlog izostanku najzvučnijih imena i
pesimistički ton osnivača Svetskog ekonomskog foruma (SEF
), Klausa Švaba, koji je uoči skupa konstatovao da smo
„svi zapali u neku vrstu krize“. Ili ocena ovogodišnjeg organizatora skupa da je
svet danas na kritičnoj prekretnici i da su pandemija kovida-19 i rat u Ukrajini uzdrmali već krhki globalni sistem. Kako onda očekivati da glavna tema 53. Foruma – „Saradnja u vreme fragmentiranog sveta“ iznedriti neke odgovore i smernice.
U tom pogledu nije optimista ni ekonomista, dr Ivan Nikolić, jedan od direktora u Ekonomskom institutu u Beogradu.
„Ja sam uvek rezervisan u pogledu takvih skupova. Lepo je da se na jednom mestu okupi neka poslovna elita i da se debatuje o različitim stvarima, ali ekonomija je u suštini nepredvidiva. Šta god da se dogovore, ili makar usaglase oko nekih stavova, to ne mora da znači da će se i ostvariti tokom godine, ili u nekom srednjoročnom periodu. Potvrda toga je i pandemija i rat u Ukrajini i svi lomovi koje smo zabeležili poslednje dve-tri godine“, kaže Nikolić za Sputnjik.
On smatra da je u ovom trenutku svakako nezamisliv zaključak koji bi bio optimističan po pitanju privrednog rasta kakav je postojao kada se gotovo euforično početkom prošle godine krenulo u otvaranje posle pandemije. Tada se, pre početka ukrajinske krize, pomislilo da je trenutak skokovitog vraćanja na predpandemijski trend moguć.
Prvo rešenja za geopolitičke rizike
„Očekuje nas mnogo usporeniji rast koji je blizu stagnacije, ako ne i stagnacija u Evropi koja za nju realnija opcija i jednostavno, čekanje na eventualno što brža rešenja za sadašnje krupne geopolitičke rizike. Dok se oni ne otklone, u ovom trenutku ne vidim promotera koji bi nas ubrzao u meri da se privredna dinamika vrati na neki period do 2020. godine“, ističe naš sagovornik.
Sve se, kaže, promenilo, počev od očekivanja, do procesa koje smo imali pre pandemije, na šta se nadovezao i rat u Ukrajini koji će, kako stvari sada stoje, trajati duže nego što se mislilo. On je, po mišljenju Nikolića, pokrenuo procese koji raskidaju te veze sa prošlošću, odnosno sa globalnom ekonomijom koju smo znali do pre pandemije, pre svega u pogledu liberalizacije i globalizacije.
Ograničenja, sankcije, kontrola
„Sada je težište na ograničavanjima, kontroli, a u nekim slučajevima i vrlo brutalnom sankcionisanju Rusije, što se pravda ratom. Ali u slučaju Kine to je, bojim se, potpuno čudno i gotovo histerično u nekoj panici od straha da će Zapad izgubiti poziciju koju ima spram Kine, ili je svakako umanjiti u odnosu na onu pre pandemije“, navodi Nikolić.
On podseća da je reč o sankcijama na poluprovodnike,čipove, proizvodnu opremu u tom delu visokih tehnologija, koje su nametnule SAD Kini, što vrlo pogađa ukupnu haj tek industriju koja je vukla ekonomije razvijenih zemalja.
Po njegovom mišljenju, taj trend će biti nastavljen i u ovoj godini, a kako dodaje, nametnute nove tehnologije kakva je zelena tranzicija koja vuče mnogo toga sa sobom jednostavno se ne materijalizuju i realizuju u onoj dinamici koju su lideri iz Davosa zamišljali prethodnih godina.
Globalizacija zasad završena priča
Na pitanje kakva je onda moguća saradnja u tako fragmentiranom svetu, na šta bi u Davosu da nađu odgovor, odnosno, da li je uopšte ubuduće moguća globalizovana privreda kakvu smo poznavali pre pandemije, Nikolić je pesimističan.
„Ja ne mislim da je moguća u dogledno vreme, možda u nekoj perspektivi koja se meri decenijama. U ovom trenutku možemo da govorimo o daljem zaoštravanju i odvajanju Zapada od Istoka, odnosno Evroazije. Jednostavno postoji rešenost Zapada, pre svega SAD, da naprave veću distinkciju u odnosu na Kinu, ili makar da različitim mera zaustave ili uspore njen napredak, odnosno izbijanje Kine na prvo mesto globalne ekonomije“, jasan je naš sagovornik.
Kada je Rusija u pitanju, zbog rata koji se nastavlja, tu se ništa neće menjati dok se rat ne završi, a on će, smatra, potrajati. Zato, po njegovoj oceni, ne postoji ništa što bi ulivalo nadu da bi se makar u 2023. mogao desiti neki pozitivniji preokret u smislu nekog ubrzanja globalne ekonomije, postizanja nekih viših stopa rasta. Uostalom, tako su u projekcijama za ovu godinu i naznačile međunarodne finansijske institucije, ocenivši da će ova godina biti jako teška.
Ni „priča sa zapadne strane“ ne odiše optimizmom, makar sudeći po analitičkom tekstu Njujor tajmsa objavljenom uoči zasedanja SEF-a, koji u naslovu donosi konstataciju da se Davos suočava sa novim svetskim poretkom i da se dovodi u pitanje relevantnost Svetskog ekonomskog foruma.
Posthladnoratovska era, kojom je dominirala ideja da zapadna liberalna demokratija i kapitalizam slobodnog tržišta imaju sve odgovore, što je bilo verovanje samog Davosa, je završena, konstatovano je u tekstu koji je objavio američki dnevnik.
Ako je stari poredak nestao, novi još nije rođen. Kako kineska vojna i ekonomska moć raste, tako moć Sjedinjenih Država slabi, ali oblik alternativnog međunarodnog sistema još nije jasan, navdi se u tekstu Njujork tajmsa, koji pri tom priznaje da van Zapada ne postoji globalni konsenzus o ratu u Ukrajini.
Pokušaj izolacije Rusije zbog ukrajinske krize, jer je time postala partibrejker
dugogodišnje globalne žurke Zapada, neće pomoći ni eliti okupljenoj u Davosu da ukažu na izlaz iz globalne privredne krize.
A nje je, na broju, nikada više. Među više od 2700 učesnika će se, prema najavama organizatora do 20. januara u idiličnom, snegom okovanom švajcarskom seocetu, naći i šefovi 52 države. Ipak najviše je onih čiji je uticaj shodno privrednoj snazi tih država nedovoljan da bi se od njih moglo očekivati da utiču na globalna dešavanja.
Biće tu i 56 ministara finansija, 19 guvernera centralnih banaka, 30 ministara trgovine i 35 ministara spoljnih poslova, kao i predstavnici Ujedinjenih nacija, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije. Naravno i poslovna elita, 1500 lidera, uključujući 600 izvršnih direktora nekih od najvećih svetskih kompanija, među kojima i 116 milijardera, najviše iz SAD. Izazov je, ipak, preveliki.
„Sastanak u Davosu se odvija u pozadini najkomplikovanije geopolitičke i globalne ekonomske situacije u poslednjih nekoliko decenija. Ulozi su zaista veliki za globalnu ekonomiju, koja mora pokušti da izbegne globalnu recesiju, usporavanje rasta, visoku inflacijau i povećanje dugova", izjavio je Borge Brende.
