Drecun: Na Zapadu i dalje nije vreme da se sazna istina o Račku
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenjuje da na Zapadu i dalje nije vreme da se sazna istina o Račku, ali da ipak da treba mnogo aktivnije da odgovaramo na propagandne poteze i kampanju Prištine. "
Komentarišući podizanje optužnica protiv 18 Srba, osumnjičenih da su počinili zločine u Račku pre 24 godine, Milovan Drecun kaže da Priština ima običaj da podiže optužnice za navodne ratne zločine protiv Srba tajno, za razliku od našeg tužilaštva, koje podiže javne optužnice.
"Ovo je sastavni deo političke kampanje koja u konačnom treba da donese Prištini priču o navodnom genocidu i potvrđivanje te priče o navodnom genocidu nad Albancima na Kosovu i Metohiji tokom sukoba 1998. i 1999. godine, a sve da bi se osnažila priča o lažnoj državi Kosovo, o tome da su oni žrtve, da je potrebno zbog toga da dobiju državu, da ih svi koji nisu to učinili priznaju, da se dokaže nešto što se nije desilo na Kosovu i Metohiji", navodi Drecun.
Ističe da je u osnovi te priče događaj u Račku, zbog čega smo formalno bombardovani.
"Koji zapravo ne predstavlja nikakav zločin protiv civilnog stanovništva, ne postoji ni jedan jedini dokaz da je počinjen bilo kakav zločin. O tome je Helena Rante najbolje govorila, ona je optužila Vilijama Vokera da je vršio pritisak na nju da iznese istinu u skladu sa njegovim tumačenjem događaja, zatim je optužila tadašnjeg nemačkog ambasadora da ju je on instruisao i pred onu konferenciju za štampu, ali i kasnije, čak je dve godine posle toga rekla da joj je prećeno smrću ako ne potvrdi varijantu koja je odgovarala pojedinim zapadnim zemljama", dodaje Drecun.
Drecun navodi i da je iz optužnice protiv šestorice državnih, policijskih i vojnih zvaničnika tadašnje SRJ u Haškom tribunalu izbačen slučaj Račak.
"Pod obrazloženjem da tužilaštvo ne treba da dokazuje toliko veliki broj slučajeva ratnih zločina na KiM, a zapravo je postojala opasnost da tužilaštvo ne može da dokaže da se zaista desio ratni zločin", naglašava Drecun.
Ukazuje da je ključna stvar to što su dve strane televizijske ekipe, koje su bile prisutne tokom same akcije, tog dana kada je akcija završena snimile jarugu u kojoj su navodno bila tela ubijenih Albanaca, ali jaruga je bila prazna.
"Što znači da su tela tu naknadno prebačena. Takođe, nađen je spisak od 126 terorista, jer tamo je bio štab terorističke brigade. Na tom spisku su bila i četiri prezimena koja su ukazivala na to da se radi o strancima, da li su to bili instruktori, plaćenici, svejedno", dodaje Drecun.
"Imamo priču koja je isforsirana i koja je bila potrebna da bi naša zemlja bila bombardovana, ali Priština sada istrajava na tome i opravdava praktično i verbalni delikt koji je uvela i želi sve to da smesti u kontekst ovoga što sada radi – formirali su institut za istraživanje ratnih zločina, govore non-stop o nekakvom genocidu i to ne treba prihvatiti tek tako, oni to rade veoma sistematski i uporno i svakako da će imati podršku vodećih zapadnih zemalja koje i dalje neće da priznaju da se nije desio zločin u Račku", naglašava Drecun.
Drecunpodseća da su svi predstavnici vodećih zapadnih država bili na komemoraciji u nedelju.
"Time se podiže značaj onoga o čemu Kurti govori, o navodnom genecidu, o navodnom zločinu u Račku iako svi dokazi govore da nije bilo nikakvog zločina", kaže Drecun.
Pogledajte emisiju iz serijala o NATO agresiji
