00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 26.08.2021
DRUŠTVO
Društvene teme, zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, i ostatka sveta

Na sve strane – Čudi: Kakve je tajne ostavio najdrevniji narod Rusije

© Sputnik / Vladimir AstapkovičPogled na uralsku tajgu s vrha planine Poljudov kamen u Permskom kraju
Pogled na uralsku tajgu s vrha planine Poljudov kamen u Permskom kraju - Sputnik Srbija, 1920, 15.01.2023
Pratite nas
U udaljenim područjima Permskog kraja i danas se mogu čuti priče o tome kako se ispod zemlje mogu čuti čudni glasovi, jecaji i stenjanje. „To su sve – Čudi“, objašnjavaju lokalci. Te legende su stare vekovima. Smatra se da su Čudi urođenici Permskog kraja, narod niskog rasta i svetlih očiju, koji govori na sopstvenom jeziku.
U nekim predanjima se navodi da je reč o ratničkom narodu koji se često borio protiv suseda. Druge legende, naprotiv, govore o tome da je reč o miroljubivom narodu, niskog rasta, koji je uglavnom naseljavao šume i pećine. Čudi su bili poznati kao vešti rudari, zbog čega se verovalo da su Čudi neizmerno bogati.
U jednom od mitova se navodi da su Čudi nestali na misteriozan način, kada su na njihovoj teritoriji počele da rastu bele breze. Drevno predskazanje je glasilo: kada se pojavi to drvo, pojaviće se i beloputi ljudi sa svojim carom i uspostaviće novi poredak. Tada su mali ljudi iskopali jame, postavili stubove, prekrili ih krovovima i postavili odozgo veliko kamenje. Zatim su isekli potporne stubove i živi sebe sahranili zajedno s blagom. To je razlog zbog kojeg se s vremena na vreme ispod zemlje čuju tihi glasovi. A Čude od tada niko više nije video.

Poznati tragovi

Naučnici već nekoliko vekova pokušavaju da shvate kakav je to misteriozni narod i da li je zaista postojao.
Najraniji pisani izvori jesu knjige pisara iz 17. veka. Tamo se spominju čudski gradovi u okolini Sole Kamske i Kungura.
Ruski putnik iz 18. veka Ivan Lepjohin, koji je boravio u tim krajevima, opisivao je ostatke naseobina kao „velike zemunice s otvorima koji podsećaju na vrata“. On je, međutim, ostavio i drugi zapis o tome da je takve građevine bilo moguće naći „ne samo u Permskom kraju, nego i u Arhangelskoj guberniji i kod Samojeda“, u savremenom Tajmiru i Tjumenskoj oblasti.
Savremeni ruski arheolozi su pronašli tragove Čuda u drugim regionima. Ekspedicija Instituta za arheologiju Severa pronašla je 2011. godine u Jamalskom zalivu neobično zdanje.
„Gledana sa strane, konstrukcija je izgledala kao jedno veliko brdo, a to je, zapravo, bilo šest malih zemunica koje su bile objedinjene zajedničkim krovom. Ona je približno datirana na 12. i 13. vek“, navodi rukovodilac ekspedicije Oleg Kardaš.
Prema pričama Nenaca, naroda iz tog kraja, takve kuće su podizali pripadnici naroda Sihirtija, koji su nekada davno stigli na Jamal s mora, iz dalekih krajeva. Prema opisu, pripadnici tog naroda su izgledali baš kao Čudi. Oni su vodili usamljenički način života, lovili divlje zveri, bili su malog rasta i svetlih očiju. Najinteresantnije je to što su u nekom trenutku isto tako nestali bez traga. Nenci tvrde da su otišli pod zemlju.
Legende se prepliću s istorijskim činjenicama. U 15. i 16. veku Moskva koja je ojačala aktivno je potčinjavala severne teritorije. Ivan Treći je 1472. godine krenuo u pohod na Čerdinj, prestonicu Permske kneževine. Nešto više od sto godina kasnije Jermakov pohod postavio je temelj za rusko pokoravanje Sibira. Usled toga mnogi narodi na Severu bili su prinuđeni da se presele, a hronike ih nadalje ne spominju.

Mi nismo Oni

„U povesti minulih leta“ navodi se da su Varjazi nametnuli danak Čudima, kao i drugim plemenima severozapadne Rusije. U drugim letopisima se navodi da je 1030. knez Jaroslav Mudri krenuo u rat protiv Čuda, pobedio ih i osnovao grad Jurjev. Iz toga sledi da Čudi nisu obitavali samo u Permskom kraju, ali stručnjaci kažu: I jesu, i nisu.
„Stvar je u tome što čudь (Čudi) u ruskom jeziku imaju isto značenje kao i čuždый, čužoй (tuđin). Tako su zvali one koji su govorili na drugom jeziku“, objašnjava istoričar Aleksej Sarapulov.
Tokom pokrštavanja Severa nazivi mnogih lokalnih plemena su prosto zaboravljeni i pojavio se kolektivni etnonim „Čudi“.
Prema gledištu koje je najbolje utemeljeno, pod tim imenom mogla su da se kriju ugro-finska plemena koja su došla sa severa – preci savremenih Komi-permjaka, Hanta i Mansija.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala