https://lat.sputnikportal.rs/20230115/crni-luk-na-tezgama-u-srbiji-gotovo-dvostruko-skuplji-nego-u-radnjama-1149406028.html
Crni luk na tezgama u Srbiji gotovo dvostruko skuplji nego u radnjama
Crni luk na tezgama u Srbiji gotovo dvostruko skuplji nego u radnjama
Sputnik Srbija
Trgovinski lanci u Srbiji sve više uspevaju da konkurišu zelenim pijacama jer preko objedinjenog snabdevanja i uvoza robe postižu nižu cenu poljoprivrednih... 15.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-15T21:32+0100
2023-01-15T21:32+0100
2023-01-15T21:32+0100
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
privreda i poljoprivreda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/0a/1123557124_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_853b4cd74609447fe5a403b43a7f0ac3.jpg
Analiza cena u 17 velikih gradova u Srbiji pokazuje da pijace najčešće gube u konkurenciji sa supermarketima, piše „Politika“.Tako su Beograđani, prošlog meseca, krompir prosečno plaćali na pijaci 120 dinara po kilogramu, dok je njegova cena u marketima bila 100 dinara. Istovremeno, u konkurenciji sa 17 drugih većih gradova u Srbiji samo su još Šapčani ovako skupo na tržnici plaćali taj važan proizvod u domaćoj kuhinji. U drugim mestima, poput Kraljeva, Niša, Užica, Zaječara cena krompira bila je i do 40 dinara niža.Skeniranje cenaMaloprodajne cene poljoprivrednih proizvoda „snimaju” se dva puta mesečno, na pijačne dane u prvoj i drugoj polovini meseca. U Republičkom zavodu za statistiku objašnjavaju da se cene prate u radnjama i na pijacama s najvećim prometom. U zavisnosti od godišnjeg doba uzimaju se proizvodi koji su najaktuelniji i za svaki od njih se beleži najčešća, najniža i najviša cena.Još drastičniji primer dominacije trgovinskih lanaca bila je razlika u cenama crnog luka. U periodu od 15. do 21. novembra u radnjama u Beogradu, Valjevu, Vranju, Zaječaru luk je najčešće koštao 59,99 dinara po kilogramu. Kod proizvođača i nakupaca na tezgama cena se kretala u rasponu od 80 do 100 dinara. U Beogradu je tako bila gotovo dvostruko viša na pijacama.Slično je bilo i sa uvoznim južnim voćem, mada je ovo i očekivano budući da trgovinske kompanije većim porudžbinama ostvaruju niže cene kod dobavljača. Tako je najčešća cena limuna na beogradskim i niškim tržnicama bila 200 dinara, a u radnjama 159,99. U Kragujevcu je ovo citrusno voće na pijacama koštalo 250 dinara, a u radnjama 169,9 dinara. U Smederevu je, recimo, cena limuna bila 180 dinara i na pijacama i u prodavnicama.Interesantno je da sa bananama, inače najprodavanijim voćem na svetskom tržištu, ovaj princip nije važio u baš svim gradovima. Naprotiv, ovde su pijace uglavnom bile konkurentnije iako nema racionalnog objašnjenja za ovu trgovinsku računicu. Dok je u beogradskim, vranjanskim i niškim prodavnicama za kilogram banana trebalo izdvojiti 209,99 dinara, na tržnici su mogle da se kupe za 200. Na pijacama je to voće bilo nešto jeftinije i u Leskovcu, Smederevu, Užicu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici...Pijaca ili prodavnica?Orasi su bili dosta jeftiniji na pijacama, dok su cene jabuka najčešće bile povoljnije kod pijačnih prodavaca, pokazuje analiza. Međutim, mlečne proizvode i jaja definitivno je isplativije kupovati u pijačnim mlečnim halama. Recimo, u glavnom gradu domaći sir koštao je na tezgama najčešće 440 dinara po kilogramu, a u supermarketima 679,99. U Valjevu 300 dinara, a u radnjama 549,99.U trgovinskim lancima rekordnih 999 dinara po kilogramu sir su plaćali potrošači u: Zaječaru, Kragujevcu, Zrenjaninu, Šapcu. U svim tim gradovima na tezgama je ovaj mlečni proizvod mogao da se kupi za znatno manji iznos. Šapčani su, recimo, mogli da uštede i do 400 dinara (po kilogramu) ako su za sir išli na lokalnu pijacu.U svim gradovima, pokazuje izveštaj, kokošija jaja bila su jeftinija za nekoliko dinara na zelenim pijacama. Osim u Novom Pazaru gde je cena bila izjednačena i to rekordnih 25 dinara – koliko su potrošači plaćali jedno jaje i u radnjama i na pijacama.
https://lat.sputnikportal.rs/20230114/za-godinu-dana-najvise-poskupeli-mleko-sir-i-jaja-i-to-za-433-odsto-1149385563.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, privreda i poljoprivreda
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, privreda i poljoprivreda
Crni luk na tezgama u Srbiji gotovo dvostruko skuplji nego u radnjama
Trgovinski lanci u Srbiji sve više uspevaju da konkurišu zelenim pijacama jer preko objedinjenog snabdevanja i uvoza robe postižu nižu cenu poljoprivrednih proizvoda. Često je među njima i dosta uvoznih artikala koji na kraju obaraju cene domaćih proizvođača.
Analiza cena u 17 velikih gradova u Srbiji pokazuje da pijace najčešće gube u konkurenciji sa supermarketima,
piše „Politika“.
Tako su Beograđani, prošlog meseca, krompir prosečno plaćali na pijaci 120 dinara po kilogramu, dok je njegova cena u marketima bila 100 dinara. Istovremeno, u konkurenciji sa 17 drugih većih gradova u Srbiji samo su još Šapčani ovako skupo na tržnici plaćali taj važan proizvod u domaćoj kuhinji. U drugim mestima, poput Kraljeva, Niša, Užica, Zaječara cena krompira bila je i do 40 dinara niža.
Maloprodajne cene poljoprivrednih proizvoda „snimaju” se dva puta mesečno, na pijačne dane u prvoj i drugoj polovini meseca. U Republičkom zavodu za statistiku objašnjavaju da se cene prate u radnjama i na pijacama s najvećim prometom. U zavisnosti od godišnjeg doba uzimaju se proizvodi koji su najaktuelniji i za svaki od njih se beleži najčešća, najniža i najviša cena.
Još drastičniji primer dominacije trgovinskih lanaca bila je razlika u cenama crnog luka. U periodu od 15. do 21. novembra u radnjama u Beogradu, Valjevu, Vranju, Zaječaru luk je najčešće koštao 59,99 dinara po kilogramu. Kod proizvođača i nakupaca na tezgama cena se kretala u rasponu od 80 do 100 dinara. U Beogradu je tako bila gotovo dvostruko viša na pijacama.
Slično je bilo i sa uvoznim južnim voćem, mada je ovo i očekivano budući da trgovinske kompanije većim porudžbinama ostvaruju niže cene kod dobavljača. Tako je najčešća cena limuna na beogradskim i niškim tržnicama bila 200 dinara, a u radnjama 159,99. U Kragujevcu je ovo citrusno voće na pijacama koštalo 250 dinara, a u radnjama 169,9 dinara. U Smederevu je, recimo, cena limuna bila 180 dinara i na pijacama i u prodavnicama.
Interesantno je da sa bananama, inače najprodavanijim voćem na svetskom tržištu, ovaj princip nije važio u baš svim gradovima. Naprotiv, ovde su pijace uglavnom bile konkurentnije iako nema racionalnog objašnjenja za ovu trgovinsku računicu. Dok je u beogradskim, vranjanskim i niškim prodavnicama za kilogram banana trebalo izdvojiti 209,99 dinara, na tržnici su mogle da se kupe za 200. Na pijacama je to voće bilo nešto jeftinije i u Leskovcu, Smederevu, Užicu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici...
Orasi su bili dosta jeftiniji na pijacama, dok su cene jabuka najčešće bile povoljnije kod pijačnih prodavaca, pokazuje analiza. Međutim, mlečne proizvode i jaja definitivno je isplativije kupovati u pijačnim mlečnim halama. Recimo, u glavnom gradu domaći sir koštao je na tezgama najčešće 440 dinara po kilogramu, a u supermarketima 679,99. U Valjevu 300 dinara, a u radnjama 549,99.
U trgovinskim lancima rekordnih 999 dinara po kilogramu sir su plaćali potrošači u: Zaječaru, Kragujevcu, Zrenjaninu, Šapcu. U svim tim gradovima na tezgama je ovaj mlečni proizvod mogao da se kupi za znatno manji iznos. Šapčani su, recimo, mogli da uštede i do 400 dinara (po kilogramu) ako su za sir išli na lokalnu pijacu.
U svim gradovima, pokazuje izveštaj, kokošija jaja bila su jeftinija za nekoliko dinara na zelenim pijacama. Osim u Novom Pazaru gde je cena bila izjednačena i to rekordnih 25 dinara – koliko su potrošači plaćali jedno jaje i u radnjama i na pijacama.
