https://lat.sputnikportal.rs/20230114/milos-obrenovic-se-prevrce-u-grobu-srbija-uvozi-prasad-za-podsticaj-svinjarstva-1149301280.html
Miloš Obrenović se prevrće u grobu-Srbija uvozi prasad za podsticaj svinjarstva
Miloš Obrenović se prevrće u grobu-Srbija uvozi prasad za podsticaj svinjarstva
Sputnik Srbija
Uvoz prasadi za tov sigurno neće oporaviti svinjarstvo ili stočarstvo u Srbiji i ići će na ruku trgovcima i klanicama koji će jedini od toga imati koristi, kaže... 14.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-14T12:33+0100
2023-01-14T12:33+0100
2023-01-14T12:34+0100
ekonomija
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
stočarstvo
prasad
uvoz
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110891/44/1108914439_0:273:1281:993_1920x0_80_0_0_1c0b350587e6f84a606449b4458ba042.jpg
Odlukom Vlade Srbije, od ove godine ukinuta je carina na uvoz tovnih prasadi do 50 kilograma, a takođe i prelevman od 8,7 dinara po kilogramu prasadi za tov i goveda. Reč je o taksi koja se plaćala pri uvozu kojom je nadoknađivana razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaćeg proizvoda.Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković smatra da će ta mera, zbog koje će država biti na gubitku od oko milijardu dinara, pomoći unapređenju stočnog fonda u Srbiji.Nema napretka od uvoza prasadiProstran je, međutim uveren da ovakvo rešenje ne može na zelenu granu da vrati stočarstvo, naročito govedarstvo i svinjarstvo, koje već decenijama tone. Poslednjih 30 godina stočarstvo Srbije, kako ističe, opada po stopi od 1,5 do 2,0 odsto godišnje. Sa proizvodnjom od 4,6 miliona svinja pali smo na oko dva miliona.„Oslobađanjem od carina i prelevmana na uvoz prasadi za tov ni slučajno se ne unapređuje domaće stočarstvo. Ova mera je pre svega iznuđena od strane klanične industrije, od strane trgovaca i najviše će oni od toga imati koristi“, kaže naš sagovornik. Očigledno je, dodaje on, da klanična industrija nema dovoljno sirovina za rad svojih kapaciteta, jer proizvođači već neko vreme odustaju od proizvodnje koja im je postala neisplativa.Neisplativ tovVisoka cena stočne hrane, u koju ulazi visoka cena kukuruza, sojine sačme, vitamina, je osnovni razlog koji naše stočare odbija jer ta cena, uz višu cenu energenata, produkuje jako visoku cenu mesa koju potrošač ne može da plati, kaže naš sagovornik. Veliki broj proizvođača je upravo bežeći od visoke cene koštanja stočne hrane prodavao prasad kada bi dostigli 20-25 kilograma i kada s,e što bi rekao narod, odbijaju od sise. Naprosto, nisu videli računicu da ulaze u tov.On nema dilemu ni da niža cena uvezene prasadi za tov neće uticati na cenu primarnog proizvoda, odnosno da krajnji potrošač od toga neće imati vajde, jer neće značiti jeftinije meso u trgovinama.Uvoz nikad ne rešava problemPošto smo uništili sve dobro razvijene reprocentre, kako u govedarstvu, tako i u svinjarstvu, zahvaljujući kojima nismo zavisili od uvoza, sada je, kaže, kompleksno i komplikovano udahnuti novi život stočarstvu u Srbiji.„Stočarstvo traži dug vremenski period za obnovu. To je i biološki dug period i to mora da bude jedan dobro osmišljen program uz ogromne subvencije države koja će to morati da podstiče. Nama je stočarstvo i do 2.000. godine bilo 92 posto u privatnim, seoskim oborima. I danas je specifičnost srpske poljoprivrede mali i srednji farmer. Vi njega morate da identifikujete, da ga imate u vidu, ne samo kao malog nego kao razvojnog elementa u razvoju stočarstva“, ukazuje Prostran.Nema podrške za male kojih je najvišeOn napominje da je država i do sada davala subvencije ali samo ako farmer ima propisani minimum grla stoke, što je isključivalo male proizvođače kojih je najveći broj.Velikim proizvođačima, poput Matijevića i Kostića, država u tom smislu i nije potrebna, ona upravo mora da prepozna te male i srednje gde postoji potencijal i ima uslova za proizvodnju, jasan je Prostran. On tako napominje da u EU danas imaju posebne mere kojima upravo podržavaju mlade i male farmere, a da su nedavno doneli i dodatne.Uz sirovinu, imamo, kaže on, ljude koji znaju to da rade, samo je bitno uspostaviti sistem, jedan poslovni lanac međusobnog poverenja između proizvođača, trgovaca, klaničara, države.Davno upaljene crvene lampiceOn podseća da će popis poljoprivrede od juna do polovine septembra ove godine dati preciznu sliku stanja, mada je, kako ističe, na popisu 2012. Već viđeno da je ono teško.Prostran je radio recenziju šest studija koje su rađene posle tog popisa. Posebna se odnosila na stočarstvo i sve lampice su još tada gorele crveno, slikovito je primetio naš sagovornik.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ukinuta carina na uvoz tovnih prasadi do 50 kilograma i prelevman ne može na zelenu granu da vrati stočarstvo, poslednjih 30 godina stočarstvo srbije opada po stopi od 1,5 do 2,0 odsto godišnje, visoka cena stočne hrane stočari nisu videli računicu da ulaze u tov, uvozom nikada ne rešavate dugoročan problem u stočarskoj proizvodnji, svinjsko meso bilo prva stavka ukupnog uvoza poljoprivrede miloš obrenović se prevrće u grobu
ukinuta carina na uvoz tovnih prasadi do 50 kilograma i prelevman ne može na zelenu granu da vrati stočarstvo, poslednjih 30 godina stočarstvo srbije opada po stopi od 1,5 do 2,0 odsto godišnje, visoka cena stočne hrane stočari nisu videli računicu da ulaze u tov, uvozom nikada ne rešavate dugoročan problem u stočarskoj proizvodnji, svinjsko meso bilo prva stavka ukupnog uvoza poljoprivrede miloš obrenović se prevrće u grobu
Miloš Obrenović se prevrće u grobu-Srbija uvozi prasad za podsticaj svinjarstva
12:33 14.01.2023 (Osveženo: 12:34 14.01.2023) Uvoz prasadi za tov sigurno neće oporaviti svinjarstvo ili stočarstvo u Srbiji i ići će na ruku trgovcima i klanicama koji će jedini od toga imati koristi, kaže za Sputnjik naš poznati agroekonomista Milan Prostran.
Odlukom Vlade Srbije, od ove godine ukinuta je carina na uvoz tovnih prasadi do 50 kilograma, a takođe i prelevman od 8,7 dinara po kilogramu prasadi za tov i goveda. Reč je o taksi koja se plaćala pri uvozu kojom je nadoknađivana razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaćeg proizvoda.
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković smatra da će ta mera, zbog koje će država biti na gubitku od oko milijardu dinara, pomoći unapređenju stočnog fonda u Srbiji.
Nema napretka od uvoza prasadi
Prostran je, međutim uveren da
ovakvo rešenje ne može na zelenu granu
da vrati stočarstvo, naročito govedarstvo i svinjarstvo, koje već decenijama tone. Poslednjih
30 godina stočarstvo Srbije, kako ističe,
opada po stopi od 1,5 do 2,0 odsto godišnje. Sa proizvodnjom od 4,6 miliona svinja
pali smo na oko dva miliona.
„Oslobađanjem od carina i prelevmana na uvoz prasadi za tov ni slučajno se ne unapređuje domaće stočarstvo. Ova mera je pre svega iznuđena od strane klanične industrije, od strane trgovaca i najviše će oni od toga imati koristi“, kaže naš sagovornik.
Očigledno je, dodaje on, da klanična industrija nema dovoljno sirovina za rad svojih kapaciteta, jer proizvođači već neko vreme odustaju od proizvodnje koja im je postala neisplativa.
Visoka cena stočne hrane, u koju ulazi visoka cena kukuruza, sojine sačme, vitamina, je osnovni razlog koji naše stočare odbija jer ta cena, uz višu cenu energenata, produkuje jako visoku cenu mesa koju potrošač ne može da plati, kaže naš sagovornik. Veliki broj proizvođača je upravo bežeći od visoke cene koštanja stočne hrane prodavao prasad kada bi dostigli 20-25 kilograma i kada s,e što bi rekao narod, odbijaju od sise. Naprosto, nisu videli računicu da ulaze u tov.
On nema dilemu ni da niža cena uvezene prasadi za tov neće uticati na cenu primarnog proizvoda, odnosno da krajnji potrošač od toga neće imati vajde, jer neće značiti jeftinije meso u trgovinama.
Uvoz nikad ne rešava problem
„Uvozom vi nikada ne rešavate dugoročan problem u stočarskoj proizvodnji. Mi se već nekoliko godina zbog krize u stočarstvu bavimo pre svega uvozom, a najmanje podsticajima. Nama je svinjsko meso bilo prva stavka ukupnog uvoza poljoprivrede pre dve-tri godine. Uvoz je bio oko 76 miliona dolara. Mislim da se Miloš Obrenović 'prevrće u grobu' koji je izvozio svinje u Austriju još u 19. Veku“, kritičan je naš poznati agroekonomista.
Pošto smo uništili sve dobro razvijene reprocentre, kako u govedarstvu, tako i u svinjarstvu, zahvaljujući kojima nismo zavisili od uvoza, sada je, kaže, kompleksno i komplikovano udahnuti novi život stočarstvu u Srbiji.
„Stočarstvo traži dug vremenski period za obnovu. To je i biološki dug period i to mora da bude jedan dobro osmišljen program uz ogromne subvencije države koja će to morati da podstiče. Nama je stočarstvo i do 2.000. godine bilo 92 posto u privatnim, seoskim oborima. I danas je specifičnost srpske poljoprivrede mali i srednji farmer. Vi njega morate da identifikujete, da ga imate u vidu, ne samo kao malog nego kao razvojnog elementa u razvoju stočarstva“, ukazuje Prostran.
Nema podrške za male kojih je najviše
On napominje da je država i do sada davala subvencije ali samo ako farmer ima propisani minimum grla stoke, što je isključivalo male proizvođače kojih je najveći broj.
Velikim proizvođačima, poput Matijevića i Kostića, država u tom smislu i nije potrebna, ona upravo
mora da prepozna te male i srednje gde postoji potencijal i ima uslova za proizvodnju, jasan je Prostran. On tako napominje da u EU danas imaju posebne mere kojima upravo podržavaju mlade i male farmere, a da su nedavno doneli i dodatne.
„Morate da imate domaću strategiju, jer Srbija je zemlja kukuruza, među 10 najvećih proizvođača kukuruza na svetu, a vama je kukuruz osnov razvoja pre svega svinjarstva i živinarstva. To je tragedija što smo zemlja kukuruza, a stočarstvo nam je potpuno propalo“, kritičan je naš sagovornik.
Uz sirovinu, imamo, kaže on, ljude koji znaju to da rade, samo je bitno uspostaviti sistem, jedan poslovni lanac međusobnog poverenja između proizvođača, trgovaca, klaničara, države.
Davno upaljene crvene lampice
On podseća da će popis poljoprivrede od juna do polovine septembra ove godine dati preciznu sliku stanja, mada je, kako ističe, na popisu 2012. Već viđeno da je ono teško.
Prostran je radio recenziju šest studija koje su rađene posle tog popisa. Posebna se odnosila na stočarstvo i sve lampice su još tada gorele crveno, slikovito je primetio naš sagovornik.
