https://lat.sputnikportal.rs/20230112/zasto-je-evro-u-hrvatskoj-izazvao-haos-1149280656.html
Zašto je evro u Hrvatskoj izazvao haos
Zašto je evro u Hrvatskoj izazvao haos
Sputnik Srbija
Više cene u Hrvatskoj koje su osvanule posle njenog prelaska sa kune na evro su takve jer su u njih, osim tehničke operacije zamene valute i zaokruživanja cena na... 12.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-12T16:07+0100
2023-01-12T16:07+0100
2023-01-12T16:07+0100
ekonomija
ekonomija
evropska unija (eu)
evro
hrvatska
poskupljenje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/0e/1146077931_0:123:3205:1925_1920x0_80_0_0_bf5b6c081c2be84a497a5cb075e40f38.jpg
Premijer Poljske Mateuš Moravjecki je situaciju u Hrvatskoj iskoristio da ukaže kako je ona primer da Poljska to ne treba da učini još za dogledno vreme.Haos u HrvatskojHrvatska je od 1. janauara domaću valutu kunu zamenila evrom i od tada ju je, po pisanju tamošnjih medija, zahvatio haotičan talas poskupljenja. Poskupelo je, kako navode, sve - od robe u prodavnicama do raznih usluga. Većina pritužbi građana se odnosi na to da su trgovci iskoristili priliku i pod izgovorom lakšeg snalaženja zaokruživali cene, ali na prilično višem nivou od onoga koji bi podrazumevalo tehničko pretvranje kune u evro.Reagovali su i najviši zvaničnici, a premijer Andrej Plenković održao hitne sastanke sa nadležnim ministrima i inspekcijskim službama, ocenivši da uvođenje evra nije razlog za povećanje cene robe i usluga.Podsećajući da je inflacija u Hrvatskoj 13,5 odsto, ministar ekonomije Davor Filipović konstatuje da trgovački lanci u ovoj situaciji pokušavaju da varaju građane što im, kako je rekao, neće proći.Nije iznenađenjeZa Draškovića, međutim, ova situacija nije iznenađujuća.„Kada je reč o Hrvatskoj i zameni kuna u evro, desilo se nešto što je poseban slučaj u odnosu na ono kada su u ključnim zemljama EU 2002. godine zamenjene nacionalne valute po određenoj srazmeri u evro. Ali tada nije postojao inflatorni pritisak tako da je bila stabilnija pozicija kada su u tim zemljama zbog zaokruživanja cena radi zamene domaće valute u evro one pomere na više iznose. To je bilo neznatno i inflatorni udar je u tim zemljama bio minimalan zbog te tehničke operacije zamene valute“, napominje on.Ukalkulisana i očekivana inflacijaSada je, kako napominje, situacija drugačija zbog snažne inflacije koja je na kraju prošle godine u evrozoni bila 11 odsto, a sada u Hrvatskoj 13,5 odsto.On ističe da je odustajanje od domaće valute i prelazak na evro pitanje strategija svake države.„Ukoliko država ima svoju nacionalnu valutu onda ona ima više prostora da kroz monetarnu politiku, politiku kamatnih stopa, politiku emisije novca, u određenoj meri poboljšava stanje svoje ekonomije i drži je delom nezavisnom u monetarnoj sferi u odnosu na dominantnu valutu kao što je evro“, kaže Drašković.Niži ekonomski nivo - pogodnija nacionalna valutaPrema njegovoj oceni, za zemlje koje nemaju dostignut nivo ekonomskog rasta i razvoja kakav imaju ključne zemlje EU pogodnija pozicija je da se drže svoje nacionalne valute.Poljska je odavno odlučila da za prelazak na evro još nije došlo vreme i da neće biti ni u doglednoj budućnosti, jer bi zamena zlota za evro u ovom trenutku samo dodatno pogoršala inflaciju koja iznosi 17 odsto. Po rečima premijera Moravjeckog za pravo im daje sutuacija u Hrvatskoj koja, kako je rekao, prolazi kroz haos.On je objasnio da bi nivo prihoda u Poljskoj trebalo da se približi proseku EU pre nego što zemlja uopšte počne da razmišlja o usvajanju evra. Prosečne plate u Poljskoj su, međutim, trenutno manje od polovine proseka EU.Snaga privrede i snaga valuteDa li je onda trenutni haos u Hrvatskoj tek manji deo problema u odnosu na ono što ih čeka zbog prelaska na evro?Odgovarajući na to pitanje, Drašković kaže da će Hrvatska gde je turizam ključna privredna grana sigurno imati koristi od uvođenja evra jer će to pojednostaviti način poslovanja i dodatno podstaći dolazak turista. Dodaje, ipak, da će u prvoj fazi zasigurno uticaj negativnih faktora na kratak rok biti značajniji, jer ulazi u kolo zemalja koje ne mogu da vode autonomnu monetarnu politiku pošto će je određivati Evropska centralna banka.Fiskalna odnosno poreska politika, pri tom, ostaje u nacionalnim okvirima i baš zato što je ona potpuno različita unutar pojedinih zemalja EU to ne daje prostora za ujednačavanje cena na EU tržištu, objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije.Na pitanje koji to parametri ukazuju da se što bezbolnije može preći sa nacionalne valute na evro i u kom trenutku to treba uraditi, naš sagovornik kaže da korist od snažne valute država može baštiniti samo ako je i njena ekonomija snažna.„Tu važi jedno ključno pravilo – snaga vaše privrede, odnosno ekonomije je jednaka snazi vaše valute. Ovde snaga hrvstske nacionalne ekonomije nije jednaka snazi valute, jer je snaga njene valute sad zapravo valuta Evropske unije oslonjena na ramena najrazvijenijih zemalja“, jasan je Drašković.
hrvatska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, evropska unija (eu), evro, hrvatska, poskupljenje
ekonomija, evropska unija (eu), evro, hrvatska, poskupljenje
Zašto je evro u Hrvatskoj izazvao haos
Više cene u Hrvatskoj koje su osvanule posle njenog prelaska sa kune na evro su takve jer su u njih, osim tehničke operacije zamene valute i zaokruživanja cena na viši nivo ukalkulisana i inflatorna očekivanja u ovoj godini, smatra ekonomista Božo Drašković. Pitanje je, međutim, hoće li se ostati samo na tom „haosu“.
Premijer Poljske Mateuš Moravjecki je situaciju u Hrvatskoj iskoristio da ukaže kako je ona primer da
Poljska to ne treba da učini još za dogledno vreme.
Hrvatska je od 1. janauara domaću valutu kunu zamenila evrom i od tada ju je, po pisanju tamošnjih medija, zahvatio
haotičan talas poskupljenja. Poskupelo je, kako navode, sve - od robe u prodavnicama do raznih usluga. Većina pritužbi građana se odnosi na to da su trgovci iskoristili priliku i pod izgovorom lakšeg snalaženja zaokruživali cene, ali na prilično višem nivou od onoga koji bi podrazumevalo tehničko pretvranje kune u evro.
Reagovali su i najviši zvaničnici, a premijer Andrej Plenković održao hitne sastanke sa nadležnim ministrima i inspekcijskim službama, ocenivši da uvođenje evra nije razlog za povećanje cene robe i usluga.
Podsećajući da je inflacija u Hrvatskoj 13,5 odsto, ministar ekonomije Davor Filipović konstatuje da trgovački lanci u ovoj situaciji pokušavaju da varaju građane što im, kako je rekao, neće proći.
Za Draškovića, međutim, ova situacija nije iznenađujuća.
„Kada je reč o Hrvatskoj i zameni kuna u evro, desilo se nešto što je poseban slučaj u odnosu na ono kada su
u ključnim zemljama EU 2002. godine zamenjene nacionalne valute po određenoj srazmeri u evro. Ali tada
nije postojao inflatorni pritisak tako da je bila stabilnija pozicija kada su u tim zemljama zbog zaokruživanja cena radi zamene domaće valute u evro one pomere na više iznose. To je bilo neznatno i inflatorni udar je u tim zemljama bio minimalan zbog te tehničke operacije zamene valute“, napominje on.
Ukalkulisana i očekivana inflacija
Sada je, kako napominje, situacija drugačija zbog snažne inflacije koja je na kraju prošle godine u evrozoni bila 11 odsto, a sada u Hrvatskoj 13,5 odsto.
„Proizvođači, odnosno trgovci imaju inflatorna očekivanja. Ako je u 2022. inflacija bila 11 odsto oni žele da se obezbede pa će povećati cene ne za tih 11 odsto već će anticipativno povećati za još neki procenat gde god to mogu da bi se zaštitili od inflatornog gubitka. I to je sada pitanje inflatornih očekivanja i psiholoških efekata na formiranje cena“, objašnjava naš sagovornik.
On ističe da je odustajanje od domaće valute i prelazak na evro pitanje strategija svake države.
„Ukoliko država ima svoju nacionalnu valutu onda ona ima više prostora da kroz monetarnu politiku, politiku kamatnih stopa, politiku emisije novca, u određenoj meri poboljšava stanje svoje ekonomije i drži je delom nezavisnom u monetarnoj sferi u odnosu na dominantnu valutu kao što je evro“, kaže Drašković.
Niži ekonomski nivo - pogodnija nacionalna valuta
Prema njegovoj oceni, za zemlje koje nemaju dostignut nivo ekonomskog rasta i razvoja kakav imaju ključne zemlje EU pogodnija pozicija je da se drže svoje nacionalne valute.
Poljska je odavno odlučila da za prelazak na evro još nije došlo vreme i da neće biti ni u doglednoj budućnosti, jer bi zamena zlota za evro u ovom trenutku samo dodatno pogoršala inflaciju koja iznosi 17 odsto. Po rečima premijera Moravjeckog za pravo im daje sutuacija u Hrvatskoj koja, kako je rekao, prolazi kroz haos.
On je objasnio da bi nivo prihoda u Poljskoj trebalo da se približi proseku EU pre nego što zemlja uopšte počne da razmišlja o usvajanju evra. Prosečne plate u Poljskoj su, međutim, trenutno manje od polovine proseka EU.
Snaga privrede i snaga valute
Da li je onda trenutni haos u Hrvatskoj tek manji deo problema u odnosu na ono što ih čeka zbog prelaska na evro?
Odgovarajući na to pitanje, Drašković kaže da će Hrvatska gde je turizam ključna privredna grana sigurno imati koristi od uvođenja evra jer će to pojednostaviti način poslovanja i dodatno podstaći dolazak turista. Dodaje, ipak, da će u prvoj fazi zasigurno uticaj negativnih faktora na kratak rok biti značajniji, jer ulazi u kolo zemalja koje ne mogu da vode autonomnu monetarnu politiku pošto će je određivati Evropska centralna banka.
Fiskalna odnosno poreska politika, pri tom, ostaje u nacionalnim okvirima i baš zato što je ona potpuno različita unutar pojedinih zemalja EU to ne daje prostora za ujednačavanje cena na EU tržištu, objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije.
Na pitanje koji to parametri ukazuju da se što bezbolnije može preći sa nacionalne valute na evro i u kom trenutku to treba uraditi, naš sagovornik kaže da korist od snažne valute država može baštiniti samo ako je i njena ekonomija snažna.
„Tu važi jedno ključno pravilo – snaga vaše privrede, odnosno ekonomije je jednaka snazi vaše valute. Ovde snaga hrvstske nacionalne ekonomije nije jednaka snazi valute, jer je snaga njene valute sad zapravo valuta Evropske unije oslonjena na ramena najrazvijenijih zemalja“, jasan je Drašković.
