Šta je „Doktrina Gerasimova“ koje se Zapad toliko plaši
14:00 12.01.2023 (Osveženo: 14:31 12.01.2023)
© Sputnik / Mihail Metcelь
/ Pratite nas
Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov, koji je u sredu imenovan za komandanta združenih snaga u okviru ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, privlači pažnju inostranih vojnih eksperata, medija ga nazivaju i najuticajnijim oficirom u Rusiji.
Upravo Valerija Gerasimova danas na Zapadu zovu glavnim ideologom „hibridnog rata“. Njegovi radovi se prevode i o njima se raspravlja, a njegove izjave i dejstva se pažljivo prate.
Gerasimov se u centru pažlje inostranih vojnih analitičara i medija našao ne samo nakon imenovanja na dužnost načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije 2012. godine, nego i kasnije, u februaru 2013. godine, posle objavljivanja njegovog članka „Vrednost nauke u predviđanju“ u listu „Vojno-industrijski kurir“.
„U 21. veku može se pratiti trend brisanja razlika između stanja rata i mira. Ratovi se više ne objavljuju, a kada počnu, ne vode se na uobičajeni način. Iskustvo vojnih sukoba, uključujući one koji su povezani s takozvanim 'obojenim revolucijama' u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, potvrđuje da stabilna država za nekoliko meseci, pa i dana, može da se pretvori u zonu žestoke oružane borbe, da postane žrtva strane intervencije, da zapadne u haos, humanitarnu katastrofu i građanski rat“, upozorio je Gerasimov u tom članku.
Lekcije „arapskog proleća“
Gerasimov u članku ukazuje na to da je najlakše reći da događaji koji su se odvijali tokom „arapskog proleća“ nisu rat, ali da su možda, naprotiv, upravo ti događaji - tipični rat 21. veka, jer se po broju žrtava i količini razaranja, katastrofalnim socijalnim, ekonomskim i političkim posledicama takvi sukobi novog tipa mogu uporediti s posledicama klasičnog rata.
„I sama 'pravila ratovanja' suštinski su se promenila. Porasla je uloga nevojnih načina za postizanje političkih i strateških ciljeva, koji su u nizu slučajeva po svojoj efikasnosti znatno prevazišli snagu oružja“, ističe ruski general.
On ukazuje na to da su metode koje se koriste zasnovane prevashodno na širokoj upotrebi političkih, ekonomskih, informacionih, humanitarnih i drugih nevojnih mera, koje se realizuju korišćenjem protestnog potencijala stanovništva.
„Sve to dopunjavaju vojne mere prikrivenog karaktera, uključujući realizaciju informacione borbe i dejstva snaga za specijalne operacije. Otvorena upotreba sile, često u vidu mirotvoračke delatnosti i rešavanja krize, koristi se tek u određenoj fazi, uglavnom radi postizanja konačnog uspeha u sukobu“, naglašava Gerasimov.
On ističe da upravo iz svega toga proističu logična pitanja: Šta je to savremeni rat, za šta treba da se priprema armija, čime treba da bude naoružana?
Tek odgovorom na ta pitanja, kako navodi Gerasimov, mogu se odrediti pravci razvoja Oružanih snaga Rusije u dugoročnoj perspektivi.
„U ovom trenutku, istovremeno s tradicionalnim, koriste se i nestandardni pristupi. Povećava se uloga mobilnih, mešovitih grupacija vojske koje deluju u jedinstvenom obaveštajno-informacionom prostoru koristeći nove mogućnosti sistema upravljanja i zaštite. Vojna dejstva postaju dinamičnija, aktivnija i daju bolje rezultate. Nestaju taktičke i operativne pauze, koje bi protivnik mogao da iskoristi. Nove informacione tehnologije su omogućile da se znatno smanji prostorni, vremenski i informacioni jaz između vojske i organa uprave. Frontalni sukobi velikih grupacija vojske na strateškom i operativnom nivou postepeno odlaze u prošlost. Distancioni, beskontaktni uticaj na protivnika postaje glavni način postizanja borbenih ciljeva i operacija. Uništavanje njegovih objekata ostvaruje se na čitavoj teritoriji. Brišu se razlike između strateškog, operativnog i taktičkog nivoa, ofanzivnih i odbrambenih dejstava. Upotreba visokopreciznog oružja postaje masovna. U vojne operacije se uvode naoružanje zasnovano na novim fizičkim principima i robotizovani sistemi“, navodi Gerasimov.
Prema njegovim rečima, široku primenu imaju asimetrična dejstva koja omogućavaju da se poništi prednost protivnika u oružanoj borbi.
„U njih spadaju korišćenje snaga za specijalne operacije i unutrašnja opozicija za stvaranje stalno aktivnog fronta na celoj teritoriji suprotstavljene države, kao i informacioni uticaj, forme i načini koji se stalno usavršavaju“, ukazuje general i dodaje da se sve te promene odražavaju na doktrine vodećih zemalja, koje ih isprobavaju u vojnim sukobima.
Gerasimov podseća da su već 1991. godine Oružane snage SAD tokom „Pustinjske oluje“ u Iraku u praksi realizovale koncepcije „Globalni domet – globalna moć“ i „Vazdušno-kopnena operacija“, a da su se u operaciji „Sloboda Iraku“ 2003. godine vojna dejstva vodila u skladu s takozvanom „Jedinstvenom perspektivom 2020“.
„U ovom trenutku razrađene su koncepcije 'Globalnog napada' i 'Globalne protivraketne odbrane', koje podrazumevaju da se u roku od nekoliko sati unište objekti i vojska protivnika praktično na bilo kojoj tački zemaljske kugle, a da pritom bude garantovano da neće biti dopuštena neprihvatljiva šteta od uzvratnog napada protivnika“, navodi general.
On podseća na to da se SAD čak oživljavaju odredbe doktrine globalno integrisanih operacija, usmerene na hitno stvaranje visokomobilnih mešovitih vojnih grupacija.
„U poslednjim sukobima pojavili su se novi načini vođenja vojnih dejstava, koje je nemoguće posmatrati isključivo kao vojne. Primer za to je operacija u Libiji, u kojoj je uspostavljena zona zabrane letova, upotrebljena je morska blokada, široko su korišćene privatne vojne kompanije koje su blisko sarađivale s oružanim formacijama opozicije“, upozorava general.
On dodaje, da su znanja o asimetričnim formama i pristupima površna, te da u vezi s tim raste uloga vojne nauke, koja mora da stvori celovitu teoriju takvih dejstava.
Zadaci vojne nauke
„Razmatrajući nove forme i načine oružane borbe, ne smemo da zaboravimo na naše iskustvo. To su korišćenje partizanskih odreda tokom Velikog otadžbinskog rata i borba protiv nelegalnih formacija u Avganistanu i na Severnom Kavkazu. Želim da naglasim da su tokom avganistanskog rata nastale specifične forme i načini vođenja vojnih dejstava. U njihovoj osnovi su iznenadnost, visok tempo kretanja, vešta upotreba taktičkih vazdušnih desanta i zaobilaznih odreda, što je omogućavalo da se na vreme shvate ideje protivnika i da mu se nanese osetna šteta“, ističe Valerij Gerasimov.
Još jedan faktor koji utiče na promenu sadržaja savremenih vidova oružane borbe, prema njegovim rečima, jesu primena savremenih robotičkih kompleksa vojne namene i istraživanja u oblasti veštačke inteligencije.
„Kao dopuna bespilotnim letelicama sutra će bojno polje biti ispunjeno hodajućim, puzećim, skačućim i letećim robotima. U bliskoj budućnosti moguće je stvaranje potpuno robotizovanih formacija koje mogu samostalno da se bore“, navodi Gerasimov.
General postavlja pitanja: kako ratovati u takvim uslovima, kakvi treba da budu forme i načini delovanja protiv robotizovanog protivnika, kakvi su roboti potrebni i kako ih koristiti.
„Najvažniji blok problema koji zahteva stalnu pažnju povezan je s usavršavanjem formi i načina upotrebe grupnih snaga. Neophodno je ponovo osmisliti sadržaj strateških dejstava Oružanih snaga Ruske Federacije. Već sada se javljaju pitanja: postoji li potreba za takvom količinom strateških operacija, koliko njih nam je potrebno u budućnosti i u kakvoj formi? Za sada odgovora nema“, konstatuje Gerasimov.
Prema njegovim rečima, informaciona borba otvara široke asimetrične mogućnosti za smanjivanje borbenog potencijala protivnika.
„U Severnoj Africi smo bili svedoci realizacije tehnologija uticaja na državne strukture i stanovništvo uz pomoć društvenih mreža. Neophodno je usavršavati dejstva u informacionom prostoru, uključujući zaštitu sopstvenih objekata. Operacija primoravanja Gruzije na mir je ispoljila odsustvo jedinstvenih pristupa u primeni formacija Oružanih snaga izvan granica Ruske Federacije. Napad u septembru 2012. godine na američki konzulat u libijskom gradu Bengaziju, aktivacija piratskih dejstava, zadržavanje talaca u Alžiru potvrđuju značaj stvaranja sistema oružane zaštite interesa države izvan njenih granica“, naglašava Gerasimov.
On dodaje da, bez obzira na to što su dopune federalnog zakona „O odbrani“, koje omogućavaju da se operativno iskoriste formacije Oružanih snaga Rusije izvan njenih granica unete još 2009. godine, forme i načini njihovog delovanja nisu utvrđeni.
General navodi da je jedna od formi upotrebe formacija Oružanih snaga Rusije u inostranstvu mirovna operacija, koja pored tradicionalnih načina delovanja vojske, može da sadrži i specifične: specijalne, humanitarne, spasilačke, evakuacione, sanitarne i druge.
„Složeni i višeplanski zadaci mirovnih misija, koje će, verovatno, morati da rešava redovna vojska, podrazumevaju stvaranje principijelno drugačijeg sistema njene obuke. Zadatak mirovnih snaga je u tome da se sukobljene strane razdvoje, da se zaštite i spasu civili, da se doprinese smanjenju neprijateljskog potencijala i da se uspostavi miran život. Sve to zahteva naučnu obradu“, smatra Gerasimov.
Kontrola teritorija
Posebnu aktuelnost u savremenim sukobima, kako ističe general, ima zaštita stanovništva, objekata i komunikacija od delovanja snaga za specijalne operacije protivnika u uslovima njihove povećane primene, a rešavanje tog zadatka podrazumeva organizovanje i uvođenje teritorijalne odbrane.
„Do 2008. godine, kada je brojnost armije u ratnom periodu bila veća od 4,5 miliona, te zadatke su rešavale isključivo Oružane snage. Uslovi su se, međutim, promenili. Sada borba protiv diverziono-obaveštajnih i terorističkih snaga može da se organizuje samo kompletnom upotrebom svih bezbednosnih struktura države“, navodi Gerasimov i dodaje da je Generalštab Oružanih snaga Rusije taj posao već počeo.
On se, prema rečima Gerasimova, zasniva na preciziranju načina organizovanja teritorijalne odbrane, koji su našli odraz u izmenama unetim u federalni zakon „O odbrani“.
„Iskustvo vođenja vojnih dejstava u Avganistanu i Iraku pokazalo je da je neophodno razraditi zajedno s naučnim strukturama drugih ministarstava i resora Ruske Federacije ulogu i stepen učešća Oružanih snaga u rešavanju postkonfliktnih kriza, izraditi spisak zadataka, načina delovanja vojske, utvrđivanja granica primene vojne sile“, navodi general.
Važno pitanje, kako ističe, jeste razvoj naučno-metodoškog aparata podrške usvajanju odluka imajući u vidu raznovrsni karakter vojnih grupacija.
„Neophodno je istražiti integralne mogućnosti koje sadrže potencijal svih jedinica i snaga koje ulaze u njihov sastav. Problem je u tome što postojeći modeli operacija i borbenih dejstava ne omogućavaju da se to učini. Potrebni su novi modeli“, naglašava ruski general i dodaje da promene karaktera vojnih sukoba, razvoj sredstava oružane borbe, formi i načina njihove upotrebe uslovljavaju nove zahteve za sisteme svestrane zaštite.
