https://lat.sputnikportal.rs/20230111/zasto-grmi-kada-sneg-veje-sta-se-krije-iza-prirodnog-fenomena-koji-je-sve-cesci-1149261209.html
Zašto grmi kada sneg veje: Šta se krije iza prirodnog fenomena koji je sve češći
Zašto grmi kada sneg veje: Šta se krije iza prirodnog fenomena koji je sve češći
Sputnik Srbija
Sve do skoro naučnici nisu bili sigurni da li grmljavina tokom mećave uopšte postoji, ali razvojem tehnologija uspevaju da zabeleže sve veći njihov broj. 11.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-11T20:24+0100
2023-01-11T20:24+0100
2023-01-11T20:24+0100
život
život
društvo
nauka i tehnologija
izumi i otkrića
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/0b/1149261624_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_e4be6004fd6dcbf4e7540905fa2a12a4.jpg
Kada je Patrik Market sa Univerziteta u Misuriju pre više od dve decenije počeo da istražuje snežne oluje praćene grmljavinom, obično je nailazio na odgovore poput: „Hvala vam što ovo radite, znao sam da sam je video i niko mi nije verovao“, ili „Ne postoji takva stvar, vi samo trošite naš novac“.Ali, vreme je pokazalo da su on i pojedine njegove kolege bili u pravu kada je pojava grmljavine i munja tokom snežne oluje u pitanju, kao i da one predstavljaju atmosferski fenomen sa ozbiljnim posledicama.Šta je uzrok?Naučnici smatraju da snežne grmljavine nastaju na sličan način kao i letnje: promene u atmosferi izazivaju podizanje vlažnog i relativno toplog vazduha, koji se kondenzuje i formira oblake ispunjene hladnom vodom i sitnim kristalima leda. Što se više ta mešavina unutar oblaka sudara, veća je šansa da će se stvoriti električni naboj koji će na kraju rezultirati munjom i grmljavinom.Ali Sebastijan Harkema sa Univerziteta Alabama, koji proučava ovu pojavu tvrdi da još uvek ne znamo sa sigurnošću kako i zašto se ovaj proces dešava u zimskom periodu. Tokom zimske oluje, vazduh u blizini zemlje je veoma hladan i kada se podigne u još hladniju atmosferu, proizvodi manje oblaka ispunjenih hladnom vodom i sitnim kristalima za koju se veruje da su preduslov za formiranje oluje.Koliko je fenomen redak?Razumevanje ovog retkog fenomena predstavljalo je izazov za istraživače, jer se o njemu gotovo ništa nije znalo. A situaciju je dodatno otežavala činjenica da sneg veoma dobro apsorbuje zvučne talase.Ipak, broj izveštaja o grmljavini tokom snežnih oluja se povećao u decenijama nakon što je Market započeo svoje istraživanje.Može se reći da su obe tvrdnje istinite. Harkemanov rad pokazao je da visoki radio tornjevi koji provode struju mogu biti odgovorni za stvaranje veće količine snega u urbanim sredinama. Pored toga, sveprisutnost tehnologije takođe je olakšala snimanje oluja i na kraju ali ne i najmanje važno - naučnici su sada pronašli efikasnije načine da detektuju grmljavinu.Gde nastaju?Ove nove tehnologije pomažu naučnicima da tačno odrede gde se grmljavina dešava u bilo kom trenutku. Satelitski geostacionarni maper munja može detektovati njihove bljeskove na čitavoj hemisferi, a ukoliko se preklapaju sa snežnim padavinama onda to znači da je detektovana snežna grmljavina.Herkeman tvrdi da je ovaj fenomen posebno čest u Koloradu, gornjim Velikim ravnicama i Velikim jezerima, gde vetroturbine proizvode struju. Ali neosporna činjenica je da on može da se desi bilo gde - čak i u relativno toploj Alabami: „Kada padne sneg, postoji prilično velika šansa da bude propraćen grmljavinom“, prenela je „Nacionalna geografija“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
život, društvo, nauka i tehnologija, izumi i otkrića
život, društvo, nauka i tehnologija, izumi i otkrića
Zašto grmi kada sneg veje: Šta se krije iza prirodnog fenomena koji je sve češći
Sve do skoro naučnici nisu bili sigurni da li grmljavina tokom mećave uopšte postoji, ali razvojem tehnologija uspevaju da zabeleže sve veći njihov broj.
Kada je Patrik Market sa Univerziteta u Misuriju pre više od dve decenije počeo da istražuje snežne oluje praćene grmljavinom, obično je nailazio na odgovore poput: „Hvala vam što ovo radite, znao sam da sam je video i niko mi nije verovao“, ili „Ne postoji takva stvar, vi samo trošite naš novac“.
Ali, vreme je pokazalo da su on i pojedine njegove kolege bili u pravu kada je pojava grmljavine i munja tokom snežne oluje u pitanju, kao i da one predstavljaju atmosferski fenomen sa ozbiljnim posledicama.
Naučnici smatraju da snežne grmljavine nastaju na sličan način kao i letnje: promene u atmosferi izazivaju podizanje vlažnog i relativno toplog vazduha, koji se kondenzuje i formira oblake ispunjene hladnom vodom i sitnim kristalima leda. Što se više ta mešavina unutar oblaka sudara, veća je šansa da će se stvoriti električni naboj koji će na kraju rezultirati munjom i grmljavinom.
Ali Sebastijan Harkema sa Univerziteta Alabama, koji proučava ovu pojavu tvrdi da još uvek ne znamo sa sigurnošću kako i zašto se ovaj proces dešava u zimskom periodu. Tokom zimske oluje, vazduh u blizini zemlje je veoma hladan i kada se podigne u još hladniju atmosferu, proizvodi manje oblaka ispunjenih hladnom vodom i sitnim kristalima za koju se veruje da su preduslov za formiranje oluje.
Razumevanje ovog retkog fenomena predstavljalo je izazov za istraživače, jer se o njemu gotovo ništa nije znalo. A situaciju je dodatno otežavala činjenica da sneg veoma dobro apsorbuje zvučne talase.
Ipak, broj izveštaja o grmljavini tokom snežnih oluja se povećao u decenijama nakon što je Market započeo svoje istraživanje.
„Izgleda da na svake dve nedelje tokom zime, neko objavi video sa njom na svom Instagramu. Da li se zaista dešava sve češće ili je posmatramo više nego ranije?“
Može se reći da su obe tvrdnje istinite. Harkemanov rad pokazao je da visoki radio tornjevi koji provode struju mogu biti odgovorni za stvaranje veće količine snega u urbanim sredinama. Pored toga, sveprisutnost tehnologije takođe je olakšala snimanje oluja i na kraju ali ne i najmanje važno - naučnici su sada pronašli efikasnije načine da detektuju grmljavinu.
Ove nove tehnologije pomažu naučnicima da tačno odrede gde se grmljavina dešava u bilo kom trenutku. Satelitski geostacionarni maper munja može detektovati njihove bljeskove na čitavoj hemisferi, a ukoliko se preklapaju sa snežnim padavinama onda to znači da je detektovana snežna grmljavina.
Herkeman tvrdi da je ovaj fenomen posebno čest u Koloradu, gornjim Velikim ravnicama i Velikim jezerima, gde vetroturbine proizvode struju. Ali neosporna činjenica je da on može da se desi bilo gde - čak i u relativno toploj Alabami: „Kada padne sneg, postoji prilično velika šansa da bude propraćen grmljavinom“,
prenela je „Nacionalna geografija“.
