Hranom protiv starenja: Naučnici tvrde da su pronašli način ishrane koji produžava život
23:03 09.01.2023 (Osveženo: 23:04 09.01.2023)
© Fotolia / Marilyn Barbone
Pratite nas
Dobro je poznata činjenica da način ishrane, uz zdrav stil života i telesne vežbe, ima veliki uticaj na zdravlje i dugovečnost. Njen značaj prepoznao je još u 4. veku nove ere otac medicine Hipokrat, koji je preporučio: „Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana“. Naučnici tvrde da su pronašli način ishrane za dugovečnost.
Prema studiji, objavljenoj u časopisu „Cell“, tim sastavljen od stručnjaka iz različitih američkih instituta i univerziteta analizirao je više decenija mnogobrojna istraživanja raznih prehrambenih intervencija, poput ograničavanja unosa kalorija i stavljanja težišta na određene nutrijente i prikupljenih podataka o zdravstvenim dobrobitima konzumacije različitih grupa namirnica. Tim je takođe koristio dostupne podatke prikupljene u populacijama koje žive u žarišnim tačkama dugovečnosti širom sveta.
Jedan od autora studije, Valter Longo sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu, za „Nju sajantist“ je rekao:
„To će biti povezano sa ogromnim učinkom. Moglo bi da dovede do promene očekivanog životnog veka za od 15 do 20 godina više.“
Glavna načela ishrane za dugovečnost
Glavna načela na kojima se temelji ishrana za dugovečnost predstavljena u analizi je da treba jesti taman toliko kalorija da se održi vitka linija, da hrana treba da bude uglavnom biljnog porekla, da treba uvesti dnevni interval koji će ograničavati kada se može jesti, a kada ne, i da treba uvesti nekoliko ciklusa posta svake godine.
Naučna istraživanja već godinama konzistentno pokazuju da smanjenje unosa kalorija pozitivno deluje na dugovečnost.
Procenjuje se da zbog unosa prevelikih količina kalorija i pogrešnih vrsta hranljivih sastojaka svake godine u svetu umire oko 11 miliona ljudi. Višak kalorija neizbežno vodi do gojaznosti i njenih posledica - kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i raka. Tipična zapadnjačka ishrana takođe je bogata šećerima, rafiniranim skrobom i zasićenim masnoćama, a siromašna je celovitom hranom, što dodatno šteti jer ometa metabolizam. To, između ostalog, podrazumeva prekomerno oslobađanje insulina, hormona koji drži pod kontrolom nivoe šećera u krvi i ima direktan uticaj na starenje.
Plan ishrane za dugovečnost u šest koraka
Plan ishrane koju u analizi iz 2022. godine preporučuje tim stručnjaka može se raščlaniti u plan od šest koraka koji obuhvata mere za održavanje zdravog nivoa šećera u krvi i isključivanje centralnog telesnog sistema za starenje.
Ti koraci su sledeći:
Treba ograničiti unos kalorija kako bi se indeks telesne mase (ITM) održao na 22 do 23 za muškarce i na 21 do 22 za žene.
Ishrana bi trebalo da se sastoji uglavnom od celog zrna žitarica, mahunarki i orašastih plodova. Unos mesa trebalo bi ograničiti da bi se smanjila preterana izloženost aminokiselini poznatoj kao metionin, ali bi trebalo uključiti ribu.
Nerafinisani složeni ugljeni hidrati trebalo bi da čine od 45 do 60 posto kalorija, 10 do 15 posto proteina trebalo bi da bude biljnog porekla, baš kao i 25 do 35 posto masti.
Trebalo bi prestati jesti najmanje tri sata pre spavanja, nakon čega treba da usledi razdoblje gladovanja od oko 12 sati.
Tokom razdoblja od pet dana u mesecu trebalo bi uvesti dijetu koja liči na post, koja se zasniva na biljnoj prehrani s niskim udelom šećera, ugljenih hidata i kalorija, ali s visokim udelom masti. Takva dijeta trebalo bi da se sprovodi svaka dva do tri meseca.
Unos alkohola trebalo bi da bude umeren - ne preporučuje se više od pet jedinica nedeljno. Za ilustraciju, jedna jedinica alkohola je 10 mililitara čistog alkohola, oko 25 mililitara votke, oko 100 mililitara crnog vina i oko 250 mililitara piva (zavisno od udela alkohola u tim pićima).
Istraživači upozoravaju da ishrana za dugovečnost treba da bude osmišljena tako da se izbegne pothranjenost, naročito u populaciji starijoj od 65 godina, da bi se sprečila slabost i bolesti koje mogu da rezultuju smanjenjem koštane ili mišićne mase ili niskim brojem krvnih ćelija.
Stručnjaci takođe preporučuju da ograničavanju kalorija treba pristupiti razborito zbog mogućih nuspojava kao što su smanjenje libida i poremećaj termoregulacije, preneo je „Indeks“.
