https://lat.sputnikportal.rs/20230108/zasto-deca-brze-uce-od-odraslih-naucnici-na-tragu-odgovora-1149130356.html
Zašto deca brže uče od odraslih: Naučnici na tragu odgovora
Zašto deca brže uče od odraslih: Naučnici na tragu odgovora
Sputnik Srbija
U poređenju sa odraslima, deca brže uče. Njihovi mozgovi koji se razvijaju upijaju informacije neverovatnom brzinom, a neuroni ne samo da lakše uče novo znanje... 08.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-08T21:55+0100
2023-01-08T21:55+0100
2023-01-08T21:55+0100
društvo
društvo
život
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/08/1149130047_0:147:2510:1559_1920x0_80_0_0_1bdf31773aa90d84cc4dd38708680c79.jpg
Tim neurologa sa nemačkog Univerziteta u Regenzburgu i Univerziteta Braun u SAD možda otkrio šta to tačno čini mladi mozak tako efikasnim. Jedna hemikalija odgovorna za bolje učenje deceOni smatraju da je za veliki deo ovog fenomena odgovorna hemikalija GABA (gama-aminobuterna kiselina), čiji skače kod dece tokom i nakon učenja i pretvara njihove mozgove u „supersunđere“.U potrazi za ključnim mehanizmom u mozgu, naučni tim je koristio naprednu tehniku magnetno rezonantne spektroskopije da indirektno meri koncentraciju GABA u vizuelnom delu korteksa dece tokom učenja, kako bi saznali na koji način se razlikuje od odraslih.U studiji je snimano 55 dece uzrasta od osam do 11 godina i 56 odraslih između 18 i 35 godina. Tri različita perioda su pokrivena – pre vizuelnog učenja, tokom procesa učenja i nakon.Rezultati su pokazali da nivo GABA kod odraslih ostaje stalan tokom čitavog eksperimenta, dok se kod dece taj nivo povećava.GABA je glavni hemijski nosač informacija u mozgu, poznat kao veoma važan u usvajanju novih informacija. Takođe, igra važnu ulogu u stabilizaciji, odnosno „periodu hlađenja“ posle učenja tokom kojeg se krhke nove neuronske mreže konsoliduju i informacija uspešno skladišti.Period hlađenja važan za uspešno učenje„Period hlađenja“ je veoma važan za uspešno učenje i pamćenje, jer ukoliko se tokom njega dodaju nove informacije, dešava se fenomen tokom kog se prethodno naučene informacije brišu i uništavaju.Naučnici porede to sa pitom nakon što se izvadi iz rerne. Ukoliko je ne ostavite da se lepo ohladi i fil u njoj očvrsne, čim je isečete iz nje će punjenje iscureti.Naučnici su izveli i bihevioralne eksperimente kako bi utvrdili da li rast nivoa GABA omogućava i bržu stabilizaciju vizuelnog učenja i rezultati su bili zapanjujući.Odraslima je bio potreban „period hlađenja“ od sat vremena kako bi došlo do stabilizacije. Međutim, deci je bilo dovoljno samo 10 minuta pauze posle učenja kako bi mogla da usvajaju nova znanja.Naučnici su utvrdili i da uzastopne sesije učenja još više povećavaju nivo GABA kod dece, omogućavajući im još brži period stabilizacije prethodno naučenog, prenosi Sajens alert.
https://lat.sputnikportal.rs/20221223/tajna-imuniteta-stogodisnjaka-1148431828.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, život, nauka i tehnologija
društvo, život, nauka i tehnologija
Zašto deca brže uče od odraslih: Naučnici na tragu odgovora
U poređenju sa odraslima, deca brže uče. Njihovi mozgovi koji se razvijaju upijaju informacije neverovatnom brzinom, a neuroni ne samo da lakše uče novo znanje, već ga i bolje čuvaju čak i uz stalni priliv novih informacija.
Tim neurologa sa nemačkog Univerziteta u Regenzburgu i Univerziteta Braun u SAD možda otkrio šta to tačno čini mladi mozak tako efikasnim.
Jedna hemikalija odgovorna za bolje učenje dece
Oni smatraju da je za veliki deo ovog fenomena odgovorna hemikalija GABA (gama-aminobuterna kiselina), čiji skače kod dece tokom i nakon učenja i pretvara njihove mozgove u „supersunđere“.
„Često se pretpostavlja da deca efikasnije uče od odraslih, ali je naučna podrška za tu pretpostavku bila do sada prilično slaba“, kaže koautor studije Takeo Vatanabe, kognitivni psiholog sa Univerziteta Braun.
U potrazi za ključnim mehanizmom u mozgu, naučni tim je koristio naprednu tehniku magnetno rezonantne spektroskopije da indirektno meri koncentraciju GABA u vizuelnom delu korteksa dece tokom učenja, kako bi saznali na koji način se razlikuje od odraslih.
U
studiji je snimano 55 dece uzrasta od osam do 11 godina i 56 odraslih između 18 i 35 godina. Tri različita perioda su pokrivena – pre vizuelnog učenja, tokom procesa učenja i nakon.
Rezultati su pokazali da nivo GABA kod odraslih ostaje stalan tokom čitavog eksperimenta, dok se kod dece taj nivo povećava.
„Ono što smo otkrili je brz skok nivoa GABA kod dece, povezan sa učenjem. I ne samo tokom procesa učenja – nivo je ostajao visok i u periodu nakon prestanka upijanja novih informacija“, ističe Vatanabe.
GABA je glavni hemijski nosač informacija u mozgu, poznat kao veoma važan u usvajanju novih informacija. Takođe, igra važnu ulogu u stabilizaciji, odnosno „periodu hlađenja“ posle učenja tokom kojeg se krhke nove neuronske mreže konsoliduju i informacija uspešno skladišti.
Period hlađenja važan za uspešno učenje
„Period hlađenja“ je veoma važan za uspešno učenje i pamćenje, jer ukoliko se tokom njega dodaju nove informacije, dešava se fenomen tokom kog se prethodno naučene informacije brišu i uništavaju.
Naučnici porede to sa pitom nakon što se izvadi iz rerne. Ukoliko je ne ostavite da se lepo ohladi i fil u njoj očvrsne, čim je isečete iz nje će punjenje iscureti.
Naučnici su izveli i bihevioralne eksperimente kako bi utvrdili da li rast nivoa GABA omogućava i bržu stabilizaciju vizuelnog učenja i rezultati su bili zapanjujući.
Odraslima je bio potreban „period hlađenja“ od sat vremena kako bi došlo do stabilizacije. Međutim, deci je bilo dovoljno samo 10 minuta pauze posle učenja kako bi mogla da usvajaju nova znanja.
„Ovakva brza stabilizacija učenja kod dece, omogućava im da usvoje više informacija u određenom periodu nego što to mogu odrasli“, kaže psiholog i kognitivni neurolog Sebastijan Frank sa Univerziteta Regensburg, jedan od autora studije.
Naučnici su utvrdili i da uzastopne sesije učenja još više povećavaju nivo GABA kod dece, omogućavajući im još brži period stabilizacije prethodno naučenog,
prenosi Sajens alert.
