Arkaim
Drevni grad Arkaim nalazi se u Čeljabinskoj oblasti, dva kilometra od sela Aleksandrovski. Naučnici su ustanovili da se ovo naselje pojavilo pre više od tri hiljade godina. Prema legendi, jedno od najmisterioznijih mesta Rusije osnovala je slovenska boginja Slavunja, praunuka staroslovenskog zajedničkog boga Roda.
Naziv Arkaim potiče od reči „Ark" što znači medved (prema drugoj verziji potiče od turske reči „luka" ─ greben, osnova). Grad ima površinu od oko 20 hiljada kvadratnih metara. Grad je izgrađen preka preciznom planu: njegova četiri ulaza orijentisana su strogo na strane sveta; radijalne linije seku se u jednoj tački. Grad je orijentisan ka zvezdama i naučnici smatraju da izgleda kao model svemira.
U Arkaimu se može pratiti 18 astronomskih pojava, dok se u poznatom Stounhendžu može pratiti 15 takvih pojava. Orijentiri su isti kao i kod egipatskih piramida koje su izgrađene kasnije. Upravo zbog toga se Arkaim često naziva „drevna opservatorija“.
Grad je imao i svoju meru za dužinu koja iznosi 80 centimetara. Tako je, na primer, rastojanje između centara krugova 5,25 arkaimskih mera, što je blizu vrednosti ugla nagiba mesečeve orbite od 5 stepeni i 9 minuta. Zbog toga ne čudi što takvo mesto privlači mnogo turista koji aktivno koriste „mistične“ karakteristike Arkaima.
Nedaleko od grada nalazi se kamena spirala kojom je potrebno doći bos do centra i zamisliti želju. Da biste se napunili pozitivnom energijom potrebno je da se popnete na brdo Šamanka koja se nalazi pored Arkaima. Oproštaj se traži na planini Pokajanja, a za „privlačenje“ suprotnog pola potrebno je otići na planinu Ljubav. Kažu da žene koje imaju problema sa ličnim životom traže sreću u Muškoj šumi, smatra se da će se nakon posete obožavaoci sigurno pojaviti. Šuma u blizini Blagodatne gore sa iskrivljenim drvećem, smatra se lošom. Meštani veruju da čovek u njoj može da poludi.
Zanimljivo je da se u mnogim pričama o Arkaimu govori i o psihičkim problemima. Jedna od tih priča je o devojci, studentkinji, koja je ovde radila na iskopinama. Tokom radova čula je glas koji ju je pozvao u centar drevnog grada. Kada se vratila ispričala je da je videla duhove. Uplašena devojka potražila pomoć psihijatra.
Molebov trougao
Anomalna zona, poznata kao M-trougao, nalazi se na granici Sverdlovske oblasti i Permskog kraja, na levoj obali reke Silve. Ovo mesto je jedno od najomiljenijih naučnicima koji se bave proučavanjem NLO fenomena. Na površini većoj od hiljadu kvadratnih kilometara periodično vide tragove NLO-a.
Molebov trougao nema ništa manje zagonetki nego Bermudski trougao. Nekada je narod Mansi ovde prinosio žrtve. U trouglu je 1980-ih godina pronađena rupa prečnika većeg od 60 metara, a prema rečima svedoka, na nebo se uzdigla ljubičasta kugla.
Jedan meštanin bio je svedok pada svemirskog objekta u anomalnu zonu, drugi su videli predmete koje su nazivali „pomorandže“. Neki su se žalili da su imali groznicu i glavobolje prilikom posete mističnom mestu.
Među mističnim pojavama zabeleženi su promena toka vremena, pražnjenje akumulatora na automobilima, svetleće lopte, figure koje liče na ljudske, levitacija predmeta, kontakt sa vanzemaljcima i drugo. Teško je reći šta je istina, a šta mit, ali u ovom trouglu zaista postoji nekoliko oblasti koje su poznate po pojavama koje je teško objasniti.
Na Muhortovskom brdu viđene su fluoroscentne siluete, a na fotografijama sa „Veštičjih prstenova“ smeštenih na obalama reke vide se kugle sa belim mrljama. Pored napuštenog naselja Skopino postoji zeleni „tunel“ dugačak 200 metara, koji čine isprepletena stabla, a tok vremena se menja na „Crnoj reci“. U trouglu se često pojavljuju kuglaste munje, a često se čuju i čudni krici nepoznatog porekla.
U trouglu je podignut i spomenik vanzemaljcima ─ drvena figura visoka 180 centimetara, i umetnička instalacija „Kosmolet“. Na prilaznom putu postavljen je i putokaz „Anomalna zona Molebka“ sa nacrtanim NLO objektom.
Naučnici koji istražuju neobične pojave u Molebovom trouglu kažu da je moguće pronaći racionalno objašnjenje za sve pojave. Artefakti u obliku piramida su po njihovom mišljenju samo ostaci materijala iz nekadašnje topionice bakra. U M-ovom trouglu su udubljenja ispunjena kvarcitom, a kada se pomere stene pojavljuje se „neobično isijavanje“. Međutim, mnogi više veruju u vanzemaljce i mistiku.
Lovozero
Lovozero jezero se nalazi u Murmanskoj oblasti u centru Koljskog poluostrva. Naziv potiče od samskog naziva „Naselje jakih kraj jezera“. Prostire se u pravcu sever-jug i ima oko 140 ostrva prekrivenih šumom.
Na severnoj obali Lovozera, na obroncima Kujvčora, nalazi se stena na kojoj je ogroman crtež, 30 metara širok i 70 metara visok, koji podseća na čoveka i koga zovu idolom. Meštani veruju da je to strani osvajač koji je pokušao da napadne Same, ali su ga bogovi pretvorili u senku. Ovo mesto je povezano sa različitim verovanjima i legendama, uključujući i Severnu Atlantidu ─ Hiperboreju.
U sovjetsko vreme je zbog proučavanja misterioznog fenomena „Arktičke histerije“ oformljena ekspedicija pod vođstvom naučnika Aleksandra Barčenka. Informacije o ovoj „bolesti“ pojavile su se krajem 19. veka. Neobično stanje koje podseća na masovnu psihozu pojavilo se i kod lokalnog stanovništva i posetilaca. Počeli su da izvršavaju bilo koje naredbe, da ponavljaju pokrete drugih. Histerija se dešavala tokom šamanskih obreda, ali ponekad se javljala i spontano.
Ekspedicija je organizovana 1922. godine. Učesnici su pronašli u tajgi neobični artefakt ─ veliki pravougaoni granitni kamen, orientisan prema stranama sveta. Takvom kamenju su svoje žrtve prinosili Laponci, koji su se molili bogu Sunca. Naučnici su pokušali da dođu do Rogovog ostrva na Lovozeru, ali su meštani odbili da im daju čamac. Ovaj postupak su objasnili time da tamo mogu da budu samo vračevi, jer su tamo čuvani rogovi koji su slali oluje. Barčenko je sa kolegama još jednom pokušao da dođe do ostrva, pokušao je da ih preveze sveštenikov sin svojim jedrenjakom, ali je dunuo jak vetra i slomio jarbol.
Sledeća ekspedicija uspela je u ovom poduhvatu, proučavali sliku idola, otkrili da je piramida samo kamena „izbočina“ na vrhu planine. Istraživači su čak pronašli i „ruševine Hiperboreje“, džinovske lukove i pravilne ploče, stepenice koje nikuda ne vode, ritualni bunar, zidove, ostatke drevne opservatorije.
Naučnici koji su 2000. godine posetili ovo mesto primetili su da je voda probila stene i da se deo obrušio. Crtež velikog idola je samo pukotina prekrivena mahovinom. Smatrali su da nema ničeg mističnog u vezi sa pogibijom ljudi na brodovima, jer se ovde vreme vrlo brzo menja. Na jezeru Lovozero se u roku od nekoliko minuta mogu podići ogromni talasi. Bez obzira na to, jezero se i dalje smatra mističnim.
Greben Medvedickaja
Zona neobičnih pojava su i brda nalazi se u Volgogradskoj i Saratovskoj oblasti, na oko 15 kilometara od grada Žirnovsk. Prema rečima očevidaca ovde se često pojavljuju neidentifikovani leteći objekti. Grom koji često udara u greben Medvedickaja može nekoliko puta da udari u isto drveće. Ovde su česte i kuglaste munje koje lete nisko iznad zemlje.
Medvedickaя grяda — anomalьnoe mesto v Rossii - https://t.co/ssh0bND4q4 pic.twitter.com/1bKbfbL9dZ
— Saйt Kompromat (@ws_compromat) April 4, 2019
Za greben se vezuju brojne legende o začaranim mestima, stanovnicima šuma, podzemnim tunelima razbojnika gde se nalaze zakopana blaga, tunelima nepoznatih dužina, izvorima sa povećanom radioaktivnošću. Ekspedicije koje su istraživale ova mesta snimile su NLO i pronašle njihova mesta sletanja ─ tragove na travi i veliki izgoreli krug. Nedaleko od grebena otkriveno je groblje sa kosturima džinovskih ljudi, viših od dva metra, a na drugom mestu groblje patuljaka.
Mediji su pisali da je na terenu u blizini grebena pronađena rupa prečnika pesnice, ali dubine nekoliko desetina metara. Kako je ona nastala nije poznato.
Prema nekim izvorima nemoguće je proučavati tlo, jer seizmički talasi iz nekog razloga ne prolaze na velikoj dubini. Oni koji vole mistiku to objašnjavaju činjenicom da se ispod grebena nalazi „paravan“ koji skriva sve ono što se krije u njemu. Da pod zemljom mogu biti praznine, svedoči činjenica da je 1980-ih godina u obližnjem selu iznenada presušilo jezerce. Voda je navodno prošla kroz pukotine duboko u zemlju.
Postoji mnogo hipoteza odakle su se pojavile pećine pravilnog oblika koje liče na tunele. Na grebenu su pronađeni tragovi starih naselja, temelj građevine, najverovatnije hrama, iz 1. veka nove ere. Ovde je 1990-ih pronađena šipka od legure bronze u obliku spirale, prekrivena lakom nepoznatog porekla.
Neki tvrde da se sat ovde zaustavlja, oblaci poprimaju neobične oblike, pojavljuju se fatamorgane, na polju se pojavljuju čudna svetla, a ljudi i automobili propadaju u zemlju. Za sada još uvek ima više pitanja povezanih sa ovim mestom nego odgovora.
Šume koje plešu
Čuvene „pijane“ ili „plešuće“ borove šume nalaze se u nacionalnom parku Kuršanska kosa u Kalinjingradskoj oblasti. Drveće je zasađeno 1961. godine na dini Kruglaja. Kasnije se ispostavilo da borovi na malom prostoru imaju neobičan oblik, njihova stabla se uvijaju u spirale i prstenove.
Postoji nekoliko lepih legendi o plešućoj šumi. Prema jednoj od njih, ovde su nekada živeli čarobnjaci koji nisu mogli da se slože čije je drveće i organizovali su bitku koja je savila borove. Prema drugoj legendi, ovde je živela devojka koja se zaljubila u princa i zasvirala na magičnoj harfi da je drveće počelo da igra. Prema trećoj legendi, veštice koje su ovde doletele pretvorile su se u borove.
Stari Prusi verovali su da je uvijeno drveće prolaz u svet duhova. Ako se provučete kroz njihov prsten, možete ozdraviti, dobiti veću snagu i natprirodne sposobnosti, a takođe i produžiti sebi život. Ova svojstva umalo nisu uništila šumu, jer je dolazio veliki broj ljudi koji je želeo da se „izleči“ prstenovima i spiralama, pa su mnoga stabla ostala bez kore. Sada je u ovoj šumi dozvoljeno da se šeta isključivo popločanim stazama.
Naučnici pretpostavljaju da je ovaj oblik šume nastao zbog vetrova koji duvaju u jednom pravcu. Druga pretpostavka je da je razlog kretanje peska: ispod dine na kojoj stoji šuma, nalazi se glinena osnova koja čini pesak pokretnim. Borovi su pokušavali da rastu uspravno, ali zbog kretanja zemljišta morali su da se prilagođavaju.
Vidimska međa
Još jedno poznato mistično mesto nalazi se u okrugu Nižnjeilimskog rejona Irkutska. Ovde se nalazi Mrtvo jezero u kome nestaju ribari i lovci. Postoje dokazi da je 1990-ih godina cela istraživačka grupa nestala, a kasnije i teretni voz.
V Irkutskoй oblasti estь svoй sobstvennый «Bermudskiй treugolьnik». Эto Vidimskoe uročiщe. Raspoloženo mističeskoe mesto v Nižneilimskom raйone. Počemu mističeskoe? Tam ne prosto propadaюt otdelьnыe personы, zabludivšiesя v okrestnostяh, a i celыe grup...https://t.co/BnBDYyQ8QC pic.twitter.com/zsh2DJIg8I
— SOK.media (@mediasok) June 24, 2020
Oni koji su posetili ovo mesto pričali su o neobičnom srebrnastom sjaju iznad jezera, kao i neobičnim krugovima na zemlji. Ufolozi, naravno, smatraju da ovo mesto posećuju vanzemaljske civilizacije.
Patomski krater
Patomski karater od 40 metara nalazi se na istoimenom brdu u Irkutsku. Otkrio ga je 1949. godine geolog Vadim Kolpakov. Vrh kratera je pravilan kao da je odsečen nožem, a konus se sastoji od zdrobljenog krečnjaka. Zanimljivo je da po veličini i izgledu liči na Mesečeve kratere.
Naučnici smatraju da je krater nastao krajem 15-početkom 16. veka. Ovde su zabeležene pojačane aktivnosti magnetnih polja. U okolonom drveću pronađeni su uranijum i stroncijum, a naučnici su otkrili da se iz kratera oslobađaju organski gasovi.
Prema jednoj verziji nastanka kratera, ovo je mesto pada ostataka Tunguskog meteorita. Drugi smatraju da je krater vulkan ili hidrolakolit, ledeni brežuljak koji nastaje na mestima ispuštanja interpermafrostnih voda pod pritiskom. Treća verzija je da je krater mlada kimberlitna cev kroz koju se probijaju gasovi.
Postoje i nenaučne pretpostavke kao što je verovanja da se u krateru nalazi motor srušenog svemirskog broda, koji je kasnije nazvan Tunguski meteorit. Ili je nastao kao rezultat eksplozije nuklearne bombe u prošlosti. U svakom slučaju, ovu kao i druge prirodne zagonetke, tek treba rešiti.
Pročitajte još:
