https://lat.sputnikportal.rs/20230104/ljudska-tela-kao-djubrivo-za-bastu-americka-drzava-odobrila-kompostiranje-preminulih-1148925423.html
Ljudska tela kao đubrivo za baštu: Američka država odobrila kompostiranje preminulih
Ljudska tela kao đubrivo za baštu: Američka država odobrila kompostiranje preminulih
Sputnik Srbija
Guverner Njujorka Kejti Hočul potpisala je zakon kojim se legalizuje kompostiranje ljudskih ostataka, kao ekološku alternativu tradicionalnom sahranjivanju ili... 04.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-04T11:02+0100
2023-01-04T11:02+0100
2023-01-04T11:02+0100
svet
svet
društvo
sjedinjene američke države
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/04/1148924935_0:154:3093:1893_1920x0_80_0_0_91c55d67cf612fd923ae5902013bda34.jpg
Kompostiranje ljudskih ostataka izvodiće se tako što će tela biti smeštana u posebne posude, slično kao i za uobičajeno kompostiranje organskih ostataka, sa biljnim ostacima, kao što su slama, piljevina ili lucerka. To će se raditi u posebnim postrojenjima, u kojima će mikrobi i bakterije razgrađivati tela oko mesec dana, čime će se od jednog tela dobiti oko 0,76 kubnih metara ili 36 vreća komposta, navode američki mediji.Dobijeni kompost onda može biti sahranjen, ali i iskorišćen za, na primer, đubrenje memorijalnih baštaPogrebnica Kejtlin Dauti nedavno je za američke medije objasnila da se na taj način omogućava opcija za smanjenje ekološkog uticaja sahrana, čime se proizvodi manje gasova staklene bašte nego što je slučaj kod kremacija i izbegavaju neprirodni postupci pri sahranama, kao što je balsamovanje.Ona je objasnila da se kod kremacija troše fosilna goriva, dok tradicionalno sahranjivanje zauzima veliki prostor zemljišta i takođe ostavlja ugljenični otisak.Međutim, ovom zakonu usprotivila se katolička zajednica Njujorka, koja je uputila i otvoreno pismo vlastima Njujorka.Još nije poznato kada će u državi Njujork pogrebnici ponuditi mogućnost kompostiranja preminulih, budući da je potrebno doneti zakonski okvir, ali ta praksa je, primera radi, već zaživela u državi Vašington, gde je sličan zakon usvojen još 2019.Posle Vašingtona, takve zakone doneli su Kolorado, Oregon, Vermont i Kalifornija.Zakon koji je potpisala guverner države Njujork Kejti Hočul prethodno je usvojen u državnom Senatu i skupštini.Bonus video:
sjedinjene američke države
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, društvo, sjedinjene američke države
svet, društvo, sjedinjene američke države
Ljudska tela kao đubrivo za baštu: Američka država odobrila kompostiranje preminulih
Guverner Njujorka Kejti Hočul potpisala je zakon kojim se legalizuje kompostiranje ljudskih ostataka, kao ekološku alternativu tradicionalnom sahranjivanju ili kremaciji. Njujork je šesta država u SAD koja je legalizovala ovakav način sahrane, u kom se tela pretvaraju u prirodno đubrivo za bašte.
Kompostiranje ljudskih ostataka izvodiće se tako što će tela biti smeštana u posebne posude, slično kao i za uobičajeno kompostiranje organskih ostataka, sa biljnim ostacima, kao što su slama, piljevina ili lucerka. To će se raditi u posebnim postrojenjima, u kojima će mikrobi i bakterije razgrađivati tela oko mesec dana, čime će se od jednog tela dobiti oko 0,76 kubnih metara ili 36 vreća komposta,
navode američki mediji.
Dobijeni kompost onda može biti sahranjen, ali i iskorišćen za, na primer, đubrenje memorijalnih bašta
Pogrebnica Kejtlin Dauti nedavno je za američke medije
objasnila da se na taj način omogućava opcija za smanjenje ekološkog uticaja sahrana, čime se proizvodi manje gasova staklene bašte nego što je slučaj kod kremacija i izbegavaju neprirodni postupci pri sahranama, kao što je balsamovanje.
„Za mnoge ljude, pretvaranje u zemljište koje se može koristiti za uzgajanje drveća ili bašte je prihvatljivo“,
rekla je Katrina Spejd, osnivač jedne od firmi za „zeleno sahranjivanje“ u Sijetlu.
Ona je objasnila da se kod kremacija troše fosilna goriva, dok tradicionalno sahranjivanje zauzima veliki prostor zemljišta i takođe ostavlja ugljenični otisak.
Međutim, ovom zakonu usprotivila se katolička zajednica Njujorka, koja je uputila i otvoreno pismo vlastima Njujorka.
„Ljudska tela nisu kućni otpaci i mi ne verujemo da taj proces zadovoljava kriterijume koji bi se mogli nazvati poštovanjem naših zemnih ostataka“,
rekao je, između ostalog, u otvorenom pismu izvršni direktor Katoličke konferencije države Njujork Denis Poust.
Još nije poznato kada će u državi Njujork pogrebnici ponuditi mogućnost kompostiranja preminulih, budući da je potrebno doneti zakonski okvir, ali ta praksa je, primera radi, već zaživela u državi Vašington, gde je sličan zakon usvojen još 2019.
Posle Vašingtona, takve zakone doneli su Kolorado, Oregon, Vermont i Kalifornija.
Zakon koji je potpisala guverner države Njujork Kejti Hočul prethodno je usvojen u državnom Senatu i skupštini.
