https://lat.sputnikportal.rs/20230103/sinisa-mihajlovic-sport-fudbal-borovo-selo-1148578573.html
Borovo neće zaboraviti svoju najsjajniju zvezdu: „Drčan, uporan, neumoljiv!“
Borovo neće zaboraviti svoju najsjajniju zvezdu: „Drčan, uporan, neumoljiv!“
Sputnik Srbija
Borovo selo posle 2. maja 1991. godine i oružanog sukoba kojim je počeo rat u Hrvatskoj više nije isto, a nije ni posle 16. decembra 31 godinu kasnije kada je... 03.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-03T19:33+0100
2023-01-03T19:33+0100
2023-01-03T19:33+0100
sport
sport
fudbal
siniša mihajlović
sputnjikov paketić 2023
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/0d/1124087808_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_5cbf97b95df6a6eda0e913addb38fcc0.jpg
Još u osnovnoj školi Mihajlović je počeo da se bavi fudbalom u rodnom selu, a jedan od njegovih prvih trenera Slobodan Đurica rekao je za portal Srba u Hrvatskoj da je već u pionirima Siniša pokazivao veliki talenat.„Bilo je više igrača, mnogo dece koja su trenirala, ali su se od svih izdvajali Mihajlović, Saša Patković, Ante Miše i Siniša Lazić“, rekao je Đurica.Poslednjepomenuti je ostao u Borovu i rekao je da je sa Mihajlovićem među prvima dobio priliku da nastupi za seniorski sastav.„U seniorima smo igrali zajedno godinu dana, kasnije sam ja otišao u vojsku, a on je u međuvremenu otišao u Vojvodinu. U mlađim selekcijama svi smo mi bili približno istih kvaliteta, niko se nije posebno isticao. Međutim, kada je on u pitanju to je bio samo rad, rad i rad. Po tom pitanju je bio neumoljiv. Mi smo svi nakon treninga obično odlazili na bazen, a on je ostajao da dalje trenira, imao je svoj cilj i ostao je dosledan njemu“, istakao je Lazić.Nije Miha zaboravio svog druga, jednom prilikom mu je poslao dres sa potpisom, a imenjak to čuva kao najveću uspomenu.„Miha je bio drčan i prgav. Sećam se jedne utakmice protiv Metalca u Osijeku, jedan rival mu je zapretio da će ga ubiti posle utakmice zbog klizećeg starta. Miha nije ni trepnuo, pljunuo ga je u po face. To je naprosto bio on“, dodao je Lazić.Prvu utakmicu za seniore Borova Mihajlović je odigrao 1986. godine u Belom Manastiru protiv Šparte.„Siniša je postigao pogodak i bio je najbolje ocenjen igrač utakmice. Niko tada nije mogao da nasluti da će on doći dotle dokle je došao. Međutim, on je bio drčan, bio je uporan, a nakon svake utakmice ostajao je na terenu i šutirao tri serije po deset udaraca na prazan gol. Bio je pre svega uporan. Imao je taj šut urođen, ali značajno ga je dobio i sa treningom i svojom upornošću“, rekao je Savo Prodanović, nekadašnji igrač Borova.I posle odlaska u Novi Sad, gde je zaigrao za Vojvodinu, Mihajlović je bio vezan za svoj rodni kraj.„On je mnogo doprineo da ta generacija Vojvodine osvoji titulu, a uz sebe je imao ljude sa ovog područja Marasa iz Đakova, Tanjgu iz Jankovaca, Vorkapića koji je igrao za Špartu iz Belog Manastira i trenera Ljupka Petrovića koji je došao iz Osijeka kao i Mišu Kosanovića rodom iz Šidskih Banovaca. Sam mi je jednom prilikom rekao da mu je lakše bilo igrati jer je oko sebe imao ljude koje je poznavao. Često smo se viđali i po njegovom odlasku u Crvenu zvezdu, uživo sam ga pratio na mnogim utakmicama. Bili smo u kontaktu i po izbijanju rata kada je poslao pun kamion pomoći, robe i hrane, a mene je zadužio da sve to ispratim i da sve to dođe u prave ruke kako to neko ne bi zloupotrebio. Teško je prihvatio to vreme i sve što se dešavalo tih godina“, istakao je Prodanović.Borovo selo nikada neće zaboraviti svog Mihu...► Pogledajte novu epizodu emisije Miljanov korner.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal, siniša mihajlović, sputnjikov paketić 2023
sport, fudbal, siniša mihajlović, sputnjikov paketić 2023
Borovo neće zaboraviti svoju najsjajniju zvezdu: „Drčan, uporan, neumoljiv!“
Borovo selo posle 2. maja 1991. godine i oružanog sukoba kojim je počeo rat u Hrvatskoj više nije isto, a nije ni posle 16. decembra 31 godinu kasnije kada je ovozemaljski život okončao Siniša Mihajlović, verovatno najpoznatija ličnost rođena u naselju koje je sada deo Vukovara.
Još u osnovnoj školi Mihajlović je počeo da se bavi fudbalom u rodnom selu, a jedan od njegovih prvih trenera Slobodan Đurica rekao je za
portal Srba u Hrvatskoj da je već u pionirima Siniša pokazivao veliki talenat.
„Bilo je više igrača, mnogo dece koja su trenirala, ali su se od svih izdvajali Mihajlović, Saša Patković, Ante Miše i Siniša Lazić“, rekao je Đurica.
Poslednjepomenuti je ostao u Borovu i rekao je da je sa Mihajlovićem među prvima dobio priliku da nastupi za seniorski sastav.
„U seniorima smo igrali zajedno godinu dana, kasnije sam ja otišao u vojsku, a on je u međuvremenu otišao u Vojvodinu. U mlađim selekcijama svi smo mi bili približno istih kvaliteta, niko se nije posebno isticao. Međutim, kada je on u pitanju to je bio samo rad, rad i rad. Po tom pitanju je bio neumoljiv. Mi smo svi nakon treninga obično odlazili na bazen, a on je ostajao da dalje trenira, imao je svoj cilj i ostao je dosledan njemu“, istakao je Lazić.
Nije Miha zaboravio svog druga, jednom prilikom mu je poslao dres sa potpisom, a imenjak to čuva kao najveću uspomenu.
„Miha je bio drčan i prgav. Sećam se jedne utakmice protiv Metalca u Osijeku, jedan rival mu je zapretio da će ga ubiti posle utakmice zbog klizećeg starta. Miha nije ni trepnuo, pljunuo ga je u po face. To je naprosto bio on“, dodao je Lazić.
Prvu utakmicu za seniore Borova Mihajlović je odigrao 1986. godine u Belom Manastiru protiv Šparte.
„Siniša je postigao pogodak i bio je najbolje ocenjen igrač utakmice. Niko tada nije mogao da nasluti da će on doći dotle dokle je došao. Međutim, on je bio drčan, bio je uporan, a nakon svake utakmice ostajao je na terenu i šutirao tri serije po deset udaraca na prazan gol. Bio je pre svega uporan. Imao je taj šut urođen, ali značajno ga je dobio i sa treningom i svojom upornošću“, rekao je Savo Prodanović, nekadašnji igrač Borova.
I posle odlaska u Novi Sad, gde je zaigrao za Vojvodinu, Mihajlović je bio vezan za svoj rodni kraj.
„On je mnogo doprineo da ta generacija Vojvodine osvoji titulu, a uz sebe je imao ljude sa ovog područja Marasa iz Đakova, Tanjgu iz Jankovaca, Vorkapića koji je igrao za Špartu iz Belog Manastira i trenera Ljupka Petrovića koji je došao iz Osijeka kao i Mišu Kosanovića rodom iz Šidskih Banovaca. Sam mi je jednom prilikom rekao da mu je lakše bilo igrati jer je oko sebe imao ljude koje je poznavao. Često smo se viđali i po njegovom odlasku u Crvenu zvezdu, uživo sam ga pratio na mnogim utakmicama. Bili smo u kontaktu i po izbijanju rata kada je poslao pun kamion pomoći, robe i hrane, a mene je zadužio da sve to ispratim i da sve to dođe u prave ruke kako to neko ne bi zloupotrebio. Teško je prihvatio to vreme i sve što se dešavalo tih godina“, istakao je Prodanović.
Borovo selo nikada neće zaboraviti svog Mihu...
► Pogledajte novu epizodu emisije Miljanov korner.
