https://lat.sputnikportal.rs/20230103/darko-bajic-ne-protive-se-nametanju-samo-srbi-svaka-nacija-ima-svoj-limit-video-1148885273.html
Darko Bajić: Ne protive se nametanju samo Srbi, svaka nacija ima svoj limit /video/
Darko Bajić: Ne protive se nametanju samo Srbi, svaka nacija ima svoj limit /video/
Sputnik Srbija
Nama se nameću situacije u kojima možemo da biramo mirno prihvatanje ili da kažemo nećemo, nije u redu. Svako bi se tome protivio, svaki Englez bi se... 03.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-03T21:04+0100
2023-01-03T21:04+0100
2023-01-03T21:04+0100
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
film i serije
darko bajić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/03/1148886144_0:455:2048:1607_1920x0_80_0_0_7a4eb3bc6638bb87ca2c9c58f939c1ee.jpg
Legendarni filmski i pozorišni reditelj, dugogodišnji profesor režije na FDU, odnedavno je priznanjima za svoj višedecenijski rad pridružio i nagradu za ukupan doprinos filmskoj umetnosti koju dodeljuje Udruženje filmskih umetnika Srbije.Posle filmova, tv serija i pozorišnih predstava koje su nastajale u poslednjih četiri decenije — među njima i antologijskih ostvarenja poput „Crnog bombardera“, „Rata uživo“ , serije „Sivi dom“, predstave „Mala“, Bajić za Sputnjik otkriva da li mu je ova velika esnafska nagrada potvrdila i to da je — uradio mnogo.Ja sam Darko Bajić, ja pravim spektakle„Pa i jeste mnogo, ali šta to znači. Znači da sam se trudio da ne prespavam život nego da pokušam da ono što osećam i ono što se menja u meni i oko mene zabeležim na filmskoj traci. I uz sve to da ne radim iste filmove. Da se menjam. Evo i sad sam se promenio, dobio sam unuku i — stavio sam šešir. Sad sam pravi deda“, objašnjava Bajić dodajući da se svi menjamo, ali da, za razliku od njega, svi ne prihvataju promene.„Uvek sam više voleo da ja provociram vreme u svojim filmovima, onim što u njima govorim, nego da mene vreme isprovocira. U glavi mi je uvek bila i — avantura. Kada je moj film „Bićemo prvaci sveta“ bio prikazan u Pulskoj areni, izašao sam i rekao: ‘Dobar dan, ja sam Darko Bajić, ja pravim spektakle’“!I — pravio ih je. I uživao, iako, kako kaže, stvara u kinematografiji koja ne daje mnogo sredstava za filmove takvog obima kakvi su spektakli.Pored avanture oduvek ga je privlačio i odnos prema istoriji.„Vi možete da iznesete svoj stav i napravite ozbiljnu konstrukciju svog pogleda na istoriju. Film mi je omogućio da izrazim emocije prema svom narodu, naciji, gradu, zemlji koju volim i onoj većoj zemlji koju i dan danas volim. Zato sa saradnicima stvaram festival LIFFE kao bazu koja poštuje kulturni prostor kome je potrebno prožimanje da bi stvarao kvalitet“.„Sivi dom“ — bunt prema žici i osvajanje slobodePosle četiri decenije profesorskog staža studenti mu i danas daju energiju, a on se svih ovih godina trudi da ih — zarazi igranim filmom. Da je uspeo potvrđuju neka od važnih rediteljskih imena — Srđan Dragojević, Boban Skerlić, Marko Marinković, Srdan Golubović, Stefan Arsenijević... I plejada mladih glumaca koju je serijom „Sivi dom“ izveo na scenu ostaje i danas u samom vrhu glumačke umetnosti.Pitanje sa koje strane žice su moral i vrednosti postavljeno u „Sivom domu“ jedno je od mnogih koja će Bajić i u kasnijim filmovima postavljati pokrećući društveni angažman, a neretko i kritike na svoj račun.„Posle ‘Sivog doma’ tvrdili su da je povećana delinkvencija za 100 posto, da sam ja napravio frku. ‘Na lepom plavom Dunavu’ je prvi film sa našeg podneblja koji postavlja pitanje tranzicije, neki mladi ljudi odlaze na zapad gde bivaju iskorišćeni jer u njima ne vide talenat već samo ljudsko meso. To vidimo i danas“.O osećanju savremenog trenutka i društvenoj angažovanosti govori i anegdota sa američke projekcije filma „Rat uživo“ koji je bio naš kandidat za Oskara.„Šta imaš protiv Amerike? Pa, bombardovali ste nas“„Kada smo snimali scenu u kojoj Amerikanac pali zastavu svoje zemlje, on se pobunio govoreći da neće to da uradi jer šta ako ovi njegovi vide. Objasnili smo mu da taj film nikad neće biti prikazan u Americi i da nema razloga da brine. Sećam se da me je Dan Tana uveo na projekciju u Americi, da osetim malo tu atmosferu i desilo se da sam ušao baš na tu scenu. Sala je bila puna i samo su odjednom prestali da dišu kada su videli da im se pali zastava. Pitali su me šta imam protiv Amerike. Pa bombardovali ste nas. Njihova reakcija je bila: ‘Ne, nismo mi, nego NATO’. Inače, u svakom američkom filmu vidi se američka zastava, ili se vijori ili je uramljena na zidu. Država sufinansira pojavljivanje zastave što znači da razmišlja o svojoj nacionalnoj istoriji i pokušava (i uspeva) da predstavi svoju istoriju i svoja politička mišljenja. Kod nas je to problem jer čim kažete nacionalna istorija, odmah vas vezuju za politiku, a ako pravite film koji se bavi nacionalnim pitanjem odmah pripadate nekoj partiji“.O odnosu prema nacionalnim temama i nacionalnim traumama govori i film „Linija života“ priča o Bajićevom ocu, slikaru i logorašu.„Mnogi posle premijere su mi prilazili i govorili da imaju priče o svojim porodicama. Ja sam ih podsticao da ih napišu, snime film, da ne dozvole da taj folder ostane zatvoren, da ne vide šta su sve rođenjem dobili. Jer, tu se krije ono što jesu. U genima je sačuvana tradicija, ali i opreznost“, kaže proslavljeni reditelj i dodaje:„U filmu ostavljate svoju misao, osećanje, ono što ste pronašli u vremenu u kome živite, vezujući se za istoriju, za ono što ste videli da se stalno nameće kao problem. Srbima se nameće da su oni ti koji se stalno bune što uopšte nije tačno. Mi smo vrlo pomirljiv narod. Nama se nameću situacije u kojima možemo da biramo da to mirno prihvatimo ili da kažemo nećemo, nije u redu. Svako bi se protivio, svaki Englez bi se suprostavio tome. Svaka nacija ima svoj limit u kome pokušava da pronađe način da zaštiti svoju porodicu i svoju naciju“.Da li se Srbima ikada iko izvinioReditelj Darko Bajić nudi i odgovor na pitanje da li smo na dobrom putu da se zaštitimo.„Na početku filma ‘U ime naroda’ napisano je da je 1.350.000 Srba poginulo za vreme Prvog svetskog rata a od toga 350.000 su vojnici, ostalo su civili koji su streljani, obešeni, koji su umirali u logorima. Da li se iko ikad izvinio? A u sred Beča u muzeju piše da su to bili teroristi. Ispod slike žene u narodnoj nošnji piše da su to srpski teroristi s pravom obešeni. Ja sam za reciprocitet. Ako tražite nešto od Srbije, onda vi budite prvi koji će to da pokaže. Hajde onda da razmenimo sve pozitivno a da ono negativno više ne činimo jedni drugima“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, film i serije, darko bajić
kultura, kultura – intervjui i analitika, film i serije, darko bajić
Darko Bajić: Ne protive se nametanju samo Srbi, svaka nacija ima svoj limit /video/
Nama se nameću situacije u kojima možemo da biramo mirno prihvatanje ili da kažemo nećemo, nije u redu. Svako bi se tome protivio, svaki Englez bi se suprotstavio. Svaka nacija ima svoj limit u kome pokušava da pronađe način da zaštiti svoju porodicu, naciju, kaže reditelj Darko Bajić.
Legendarni filmski i pozorišni reditelj, dugogodišnji profesor režije na FDU, odnedavno je priznanjima za svoj višedecenijski rad pridružio i nagradu za ukupan doprinos filmskoj umetnosti koju dodeljuje Udruženje filmskih umetnika Srbije.
Posle filmova, tv serija i pozorišnih predstava koje su nastajale u poslednjih četiri decenije — među njima i antologijskih ostvarenja poput „Crnog bombardera“, „Rata uživo“ , serije „Sivi dom“, predstave „Mala“, Bajić za Sputnjik otkriva da li mu je ova velika esnafska nagrada potvrdila i to da je — uradio mnogo.
Ja sam Darko Bajić, ja pravim spektakle
„Pa i jeste mnogo, ali šta to znači. Znači da sam se trudio da ne prespavam život nego da pokušam da ono što osećam i ono što se menja u meni i oko mene zabeležim na filmskoj traci. I uz sve to da ne radim iste filmove. Da se menjam. Evo i sad sam se promenio, dobio sam unuku i — stavio sam šešir. Sad sam pravi deda“, objašnjava Bajić dodajući da se svi menjamo, ali da, za razliku od njega, svi ne prihvataju promene.
„Uvek sam više voleo da ja provociram vreme u svojim filmovima, onim što u njima govorim, nego da mene vreme isprovocira. U glavi mi je uvek bila i — avantura. Kada je moj film „Bićemo prvaci sveta“ bio prikazan u Pulskoj areni, izašao sam i rekao: ‘Dobar dan, ja sam Darko Bajić, ja pravim spektakle’“!
I — pravio ih je. I uživao, iako, kako kaže, stvara u kinematografiji koja ne daje mnogo sredstava za filmove takvog obima kakvi su spektakli.
„U `Sivom domu` sam uspeo da preko 500 zatvorenika vaspitno popravnog doma nateram na masovno bekstvo i to sam snimio. Oni su porušili žice. Govorio sam o lažnom vaspitanju, moralu u socijalizmu i tabu temi VP doma. Onda sam napravio demonstracije sa 3500 ljudi u Knez Mihailovoj ulici koji su uzvikivali parole koje će demonstranti uzvikivati decenijama kasnije, postavio sam i pitanje da li su srpska i hrvatska tajna služba oduvek ratovale... Doživeo sam od pokojnog Ranka Žeravice da me na jednoj projekciji pred 2000 ljudi na Adi Ciganliji pozove na binu, podigne ruku i kaže ‘Ovo je pravi šampion’, ocenivši da sam napravio film koji će ostati zapamćen u istoriji“.
Pored avanture oduvek ga je privlačio i odnos prema istoriji.
„Vi možete da iznesete svoj stav i napravite ozbiljnu konstrukciju svog pogleda na istoriju. Film mi je omogućio da izrazim emocije prema svom narodu, naciji, gradu, zemlji koju volim i onoj većoj zemlji koju i dan danas volim. Zato sa saradnicima stvaram festival LIFFE kao bazu koja poštuje kulturni prostor kome je potrebno prožimanje da bi stvarao kvalitet“.
„Sivi dom“ — bunt prema žici i osvajanje slobode
Posle četiri decenije profesorskog staža studenti mu i danas daju energiju, a on se svih ovih godina trudi da ih — zarazi igranim filmom. Da je uspeo potvrđuju neka od važnih rediteljskih imena — Srđan Dragojević, Boban Skerlić, Marko Marinković, Srdan Golubović, Stefan Arsenijević... I plejada mladih glumaca koju je serijom „Sivi dom“ izveo na scenu ostaje i danas u samom vrhu glumačke umetnosti.
„Ta serija je po mnogo čemu bio posebena.To nije bio samo bunt jednog domca, bio je to bunt prema žici, prema ograničenjima slobode o čemu smo maštali. Bilo je i oslobođenje mene kao mladog autora da tragam za novim filmskim jezikom, ali i glumaca: vidi se to u Lekinim urlicima i u tananoj priči sa Lauševićem. To je bilo naše oslobađanje. Zato je ta generacija postigla i kasnije veliki uspeh jer su navikli da tragaju za slobodom, slobodnim izrazom i da jednostavno prate vreme“.
Pitanje sa koje strane žice su moral i vrednosti postavljeno u „Sivom domu“ jedno je od mnogih koja će Bajić i u kasnijim filmovima postavljati pokrećući društveni angažman, a neretko i kritike na svoj račun.
„Posle ‘Sivog doma’ tvrdili su da je povećana delinkvencija za 100 posto, da sam ja napravio frku. ‘Na lepom plavom Dunavu’ je prvi film sa našeg podneblja koji postavlja pitanje tranzicije, neki mladi ljudi odlaze na zapad gde bivaju iskorišćeni jer u njima ne vide talenat već samo ljudsko meso. To vidimo i danas“.
O osećanju savremenog trenutka i društvenoj angažovanosti govori i anegdota sa američke projekcije filma „Rat uživo“ koji je bio naš kandidat za Oskara.
„Šta imaš protiv Amerike? Pa, bombardovali ste nas“
„Kada smo snimali scenu u kojoj Amerikanac pali zastavu svoje zemlje, on se pobunio govoreći da neće to da uradi jer šta ako ovi njegovi vide. Objasnili smo mu da taj film nikad neće biti prikazan u Americi i da nema razloga da brine. Sećam se da me je Dan Tana uveo na projekciju u Americi, da osetim malo tu atmosferu i desilo se da sam ušao baš na tu scenu. Sala je bila puna i samo su odjednom prestali da dišu kada su videli da im se pali zastava. Pitali su me šta imam protiv Amerike. Pa bombardovali ste nas. Njihova reakcija je bila: ‘Ne, nismo mi, nego NATO’. Inače, u svakom američkom filmu vidi se američka zastava, ili se vijori ili je uramljena na zidu. Država sufinansira pojavljivanje zastave što znači da razmišlja o svojoj nacionalnoj istoriji i pokušava (i uspeva) da predstavi svoju istoriju i svoja politička mišljenja. Kod nas je to problem jer čim kažete nacionalna istorija, odmah vas vezuju za politiku, a ako pravite film koji se bavi nacionalnim pitanjem odmah pripadate nekoj partiji“.
O odnosu prema nacionalnim temama i nacionalnim traumama govori i film „Linija života“ priča o Bajićevom ocu, slikaru i logorašu.
„Mnogi posle premijere su mi prilazili i govorili da imaju priče o svojim porodicama. Ja sam ih podsticao da ih napišu, snime film, da ne dozvole da taj folder ostane zatvoren, da ne vide šta su sve rođenjem dobili. Jer, tu se krije ono što jesu. U genima je sačuvana tradicija, ali i opreznost“, kaže proslavljeni reditelj i dodaje:
„U filmu ostavljate svoju misao, osećanje, ono što ste pronašli u vremenu u kome živite, vezujući se za istoriju, za ono što ste videli da se stalno nameće kao problem. Srbima se nameće da su oni ti koji se stalno bune što uopšte nije tačno. Mi smo vrlo pomirljiv narod. Nama se nameću situacije u kojima možemo da biramo da to mirno prihvatimo ili da kažemo nećemo, nije u redu. Svako bi se protivio, svaki Englez bi se suprostavio tome. Svaka nacija ima svoj limit u kome pokušava da pronađe način da zaštiti svoju porodicu i svoju naciju“.
Da li se Srbima ikada iko izvinio
Reditelj Darko Bajić nudi i odgovor na pitanje da li smo na dobrom putu da se zaštitimo.
„Na početku filma ‘U ime naroda’ napisano je da je 1.350.000 Srba poginulo za vreme Prvog svetskog rata a od toga 350.000 su vojnici, ostalo su civili koji su streljani, obešeni, koji su umirali u logorima. Da li se iko ikad izvinio? A u sred Beča u muzeju piše da su to bili teroristi. Ispod slike žene u narodnoj nošnji piše da su to srpski teroristi s pravom obešeni. Ja sam za reciprocitet. Ako tražite nešto od Srbije, onda vi budite prvi koji će to da pokaže. Hajde onda da razmenimo sve pozitivno a da ono negativno više ne činimo jedni drugima“.
