Amerika u očaju ne može da prizna poraz – spremni su na sve /video/
CC BY-SA 2.0 / S Kaiser /
Pratite nas
Veliki je očaj u krugovima koji donose odluke u Sjedinjenim državama. Nebitno je da li su oni paradržavne strukture ili javne, ali su ti krugovi spremni na sve, jer ne mogu da priznaju poraz što znači da su spremni da upotrebe i nuklearno oružje, kaže dopisnik iz Londona i publicista Siniša Ljepojević.
Kada je reč o teritoriji Ukrajine treba da znamo da je Amerika već rasporedila takozvane taktičke nuklearne bombe u Poljskoj i Rumuniji, a to je za nas izuzetno važno zbog Rumunije koja je naš sused, naglašava naš sagovornik. On dodaje da, ukoliko bi se nešto odatle desilo, onda bi taj prostor bio legitimni ruski cilj.
„Nemam dakle dilemu da su oni spremni to da upotrebe ali u međuvremenu pokušavaju da kupe vreme i predlažu takozvane pregovore. To je model iz Prvog svetskog rata koji je završen primirjem, a ne pobedom i onda je Amerika koja je ušla na kraju u rat napravila takav model koji su podržale sve zaraćene strane. Rusija je naučila istoriju tako da od tih pregovora koje Amerika predlaže nema ništa,” uveren je Ljepojević.
Nakon Ukrajine sledi Kina?
Naravno, kaže on, oni bi hteli da kupe vreme i da ponize Rusiju kroz medijsku kampanju kako je izgubila u Ukrajini, jer oni tako traže način kako da predstave sopstvenoj javnosti kako su oni pobedili, jer oni u to zaista i veruju što je krajnje smešno.
Prema mišljenju našeg sagovornika, na Zapadu je potpuno sklonjeno iz javne komunikacije da se u Ukrajini vodi svetski rat. To, kaže Ljepojević, nije regionalni niti rat Ukrajine i Rusije, ni u političkom ni u stvarnom smislu.
„U Ukrajini 30 država ratuje protiv Rusije - to je svetski rat. Ako bi došlo do nekog primirja, to je vreme da se rat proširi. Kina je sledeći korak utoliko pre što se Amerikancima žuri, jer smatraju da Kini treba još dve do tri godine da dostigne svoj pun kapacitet, a još važniji im je Severni pol, za koji tek nema poente da se takmiče sa Rusijom,“ smatra on.
Turska i Saudijska Arabija moguće zemlje pregovora
Prosečan i normalan čovek ne može uopšte da shvati, kaže naš sagovornik, o kakvim je ljudima reč koji donose odluke. Ono što ohrabruje, naglašava Ljepojević, jeste da je očigledno da se Rusija pripremala na sve ovo i možda nisu mogli da predvide sav obim sankcija ali su suštinski sve dobo procenili i pre krimske krize.
I pored toga što i ruski i ukrajinski zvaničnici odbijaju da sednu za pregovarački sto mimo njihovih zahteva, naš sagovornik je uveren da kanali komunikacije ipak postoje. On tvrdi da malo ko od svetskih lidera može da bude mirovni posrednik, jer tu postoje samo pregovori između Amerike i Rusije, jer je Vašington napravio vazala od vlasti u Ukrajini.
„Turska jeste u dobrim odnosima sa Rusijom ali bi Turska mogla da bude prostor američko - ruskih pregovora, a ne da ona vodi pregovore. Slično je i sa Saudijskom Arabijom, a možda bi čak Rusija jednog dana i napravila neku gimnastiku da razgovori budu u Saudijskoj Arabiji, čisto da im malo pomogne da iskorače iz dosadašnjeg kolonijalnog stanja Sjedinjenih Država. Međutim, iskreno govoreći, od toga nema ništa u dogledno vreme,” rekao je Ljepojević.
Sukob dok jedna strana ne kapitulira
A šta to dogledno vreme zapravo znači?
Naš sagovornik kaže da je jasno da se Zapad neće opametiti, jer Amerika vodi hibridni rat protiv Evrope. Videli smo, dodaje on, šta su uradili sa gasovodom koji je miniran.
„Mislim da će sukob potrajati sve dok jedna strana ne kapitulira. Trebalo bi da Vašington da natera Kijev na priznanje poraza ali ponekad i „sluga” može da ucenjuje i da Amerika postane njen talac. Rusija pripada kulturi koja podrazumeva da svaki rat treba da se završi pobedom ili porazom, nema primirja. Krajnji cilj Rusije je da se definiše drugačija geopolitička pozicija onog što bi ostalo od Ukrajine kao i da se delovi na kojima su održani referendumi pripoje Rusiji kako bi se izbegla sledeća manipulacija i sledeće zlo,” kaže on.
To može da bude postignuto na više načina, objašnjava naš sagovornik, a jedan od njih je da vlast u Kijevu shvati da nema šanse. Drugi način je, dodaje on, da Ukrajina vojnički bude poražena, a to bi podrazumevalo da Rusija ipak na kraju fizički mora da osvoji celu teritoriju.
