00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Najopasniji predsednik Amerike u istoriji: Da li će Donald Tramp biti uhapšen

© AP Photo / Andrew HarnikDonald Tramp
Donald Tramp - Sputnik Srbija, 1920, 02.01.2023
Pratite nas
Bivši predsednik Amerike Donald Tramp biće optužen i ostatak svog mizantropskog života provešće iza rešetaka, prognozira Džejmi Raskin, demokrata i član Kongresnog odbora za istragu upada na Kapitol hil 6. januara 2021. A da bi to izbegao, predlaže mu profesor prava s Harvarda Lorens Trajb, u svoju odbranu može samo da se pozove na neuračunljivost.
Izgleda, zato, da je taj neuračunljivi mizantrop kome preti doživotna robija, Donald Tramp, najopasniji predsednik Amerike u istoriji.

Šestojanuarska pobuna

Pitanje je, samo, za koga je opasan.
Jer, podsetio je samouvereno i prilično uverljivo u svojoj božićnoj čestitki, da „pre samo dve godine“, kada je on morao da izađe iz Bele kuće, „nije bilo rata s Rusijom i Ukrajinom, i nikada se ne bi dogodio!“ da je u Beloj kući i ostao i posle izbora 2020. za koje, i dve godine kasnije, ne bez osnova, tvrdi da su bili pokradeni.
Upravo iz tog razloga su 6. januara 2021. u Vašingtonu održane demonstracije Trampovih pristalica koje su okončane njihovim upadom, kao u zamku, na Kapitol hil na kome je zgrada američkog Kongresa. Ta okolnost je i iskorišćena da politički protest momentalno bude proglašen za nasilnu pobunu protiv legalnih organa vlasti.
A prošle nedelje je i kongresni Istražni komitet, pod kontrolom demokrata, svoj 18-mesečni rad na ispitivanju šestojanuarske pobune okončao zaključkom koji je bio predvidljiv u meri svog raskošnog potencijala da ionako zapaljivu političku situaciju u Americi učini još, takoreći, eksplozivnijom.
Uostalom, pre nekoliko meseci, povodom još jedne među tužbama koje prete Trampu, to je i prorekao republikanski senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem: „Ako Tramp bude krivično gonjen, bukvalno će biti nereda na ulicama. Većina republikanaca — uključujući i mene — veruje da, kad je reč Trampu, zakon ne postoji. Samo žele da ga se dočepaju“.
A senatora Lindzija Grejema niko pritom ne može čak ni da osumnjiči da spada u lojalne Trampove saveznike.

Politički pritisak

Tek, zaista, kao da su želeli da se potrude da potvrde ova sumnjičenja, kongresni istražitelji preporučili su Ministarstvu pravde i državnom tužiocu Meriku Garlandu da protiv bivšeg predsednika SAD pokrene krivični postupak po četiri tačke optužnice: podsticanje nasilne pobune, opstrukcija Kongresa, zavera da se prevare Sjedinjene Države, i još jedna zavera, doduše benignija, za lažno svedočenje.
Sve u svemu, dovoljno da citirani kongresmen iz Merilenda Džejmi Raskin naglasi da je „veoma ozbiljan” u svom stavu da spomenuti Trampov mizantropski život treba da se okonča iza zatvorskih rešetaka. Te da bi bio „zaista jako iznenađen“ ako državni tužilac Merik Garland ne podigne optužnicu protiv Trampa jer je, kaže, „tako jasno“ da je Tramp pokušao da se „umeša“ i spreči verifikaciju onih izbornih rezultata koje su prethodno utvrdili Si-En-En, „Vašington post“, „Njujork tajms“ i ostali korporativni mediji glavnog toka.
„Mislim da je veoma, veoma važno da ne budu krivično gonjeni samo izvršioci, već i nalogodavci. Nije u redu da stotine izvršilaca pošaljete u zatvor, a da samog nalogodavca oslobodite krivičnog progona“, kaže ovaj kongresmen iz vladajuće američke partije.
Negde na svetu ove bi reči bile prokažene kao nedozvoljeni politički pritisak na samostalno tužilaštvo i nezavisne sudove — uz svu propratnu kritiku autoritarnih režima koji se drznu da tako nešto urade — no, kako god, tužilac, i to specijalni tužilac Džek Smit koga je Merik Garland imenovao za ovaj Trampov slučaj, shvatio je šta treba da radi.
I, po pisanju „Gardijana“, već je i počeo da radi: „Rudnik zlata (u vidu hiljadu svedočenja i više hiljada dokumenata) već je privukao pažnju specijalnog tužioca Džeka Smita… Smit je 5. decembra pisanim putem od Istražnog komiteta zatražio sve materijale povezane sa 18-mesečnom istragom“.

Amerika je bolesna

Reakcija Donalda Trampa, normalno, bila je očekivana koliko i burna:
„Naša zemlja je bolesna iznutra, u mnogome kao osoba koja umire od raka. Pokvareni FBI, takozvano Ministarstvo ’pravde’ i obaveštajni aparat, a svi su oni delovi Demokratske partije i Sistema, jesu taj rak. Moramo da se obračunamo sa ovim siledžijama i tiranima koji mu služe kao oružje, ili će naša, nekada velika i prelepa zemlja, umreti… Oni su krenuli na mene, ali zapravo nameravaju da krenu po svakoga od vas!“
Taj kancerogeni sistem, koga Tramp piše s velikim S, na njega pak nije krenuo samo kongresnom istragom u kojoj se zahteva doživotna robija, već ga istražuju i u Džordžiji pod sumnjom da je i tamo pokušao da preokrene svoj izborni poraz, pojavio se i novi niz optužbi za silovanje, objavljuju se njegove poreske prijave, ali se naročito grotesknim čini mogući proces zbog nepropisnog rukovanja poverljivim dokumentima; ovo stoga što je svojevremeno Hilari Klinton nekažnjeno prošla kada je to isto uradila u ogromnim razmerama.
„Vašington post“ je već krenuo da traži i poželjnog, znači, politički korektnijeg naslednika Donalda Trampa među istaknutim republikancima — guvernera Floride Rona Desantisa u tom pogledu ističu naročito — a nedavno je „Volstrit džornal“ otkrio i da „pojedini krupni donatori kažu da partija treba da ostavi Trampa u prošlosti“…

Pravna ili duboka država

Da li to znači da je Trampovo vreme prošlo? Ako jeste, zašto je Sistem ovako žestoko sad krenuo na njega? I kako će prethodni predsednik SAD i njegove MAGA pristalice na to reagovati?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i istoričar Saša Adamović.
„Svako političko pitanje u Americi se pretvara u biti ili ne biti u borbi između političkog establišmenta s jedne, i MAGA pokreta sa druge strane koji nema poverenja u državne institucije, političare i bezbednosne i obaveštajne službe“, objašnjava Obrad Kesić.
U tom smislu, nadovezuje se Saša Adamović, dugačak spisak tužbi koje prete Trampu „više je proizvod delovanja duboke države nego pravne države. Čim je postalo jasno da Tramp ne namerava da odustane od ponovne kandidature za predsednika SAD, moralo je da se reaguje. Ovo što se sada dešava je, zapravo, samo logičan nastavak onoga što je počelo da mu se dešava još kada je 2016. godine prvi put ušao u kampanju za predsednika SAD“.

Ukrajinsko pitanje

„Pokret koji je Tramp osnovao nije samo i dalje živ, nego je sigurno i najsnažniji politički pokret trenutno u Sjedinjenim Državama“, ukazuje Obrad Kesić.
„Upravo zato on i jeste na meti rukovodstva obe partije, krupnog kapitala, većine mejnstrim medija i društvenih mreža, koji su po pravilu povezani sa američkim obaveštajno-bezbednosnim institucijama… A to govori da decenijama unazad nije bilo veće pretnje establišmentu i vojno-industrijskom kompleksu od Donalda Trampa, koji je doveo u pitanje sve ključne postavke američke spoljne politike; od postojanja NATO-a, preko odnosa sa Evropskom unijom, do odnosa prema Rusiji i udara na Pentagon gde je problematizovao način na koji se troši novac. Zato je sad veoma kritičan i u odnosu prema vojnoj pomoći koju SAD pružaju Ukrajini… Trampov povratak na vlast ne bi samo predstavljao poraz političkog establišmenta, već i njegovu pobedu nad bezbednosnim strukturama koje nameću svoju agendu tom establišmentu“.
„Trampu zaista treba verovati kad kaže da rata s Rusijom ne bi bilo da je on ostao predsednik Amerike, i prava je nesreća za čitav svet što se to nije dogodilo jer je on želeo da načini raskid sa globalističkom, intervencionističkom spoljnom politikom SAD“, ističe Saša Adamović.
„Nažalost, bilo je lako predvideti šta je Sistem želeo da postigne Trampovim uklanjanjem iz Bele kuće 2020. I upravo zato i mislim da su spremni da idu do kraja kako bi sprečili njegov povratak na predsedničku funkciju“.
„Sistem kome se Tramp suprotstavlja dospeće u problem već početkom iduće godine, jer Predstavničkim domom Kongresa neće moći da se upravlja bez podrške MAGA republikanaca. O tome, uostalom, rečito svedoči i činjenica da je sadašnji saziv požurio da do kraja svog mandata dodeli ogromne sume novca Ukrajini, jer su svesni da će to ubuduće biti mnogo teže, ako ne i nemoguće; a političkom establišmentu i vojno-industrijskom kompleksu u interesu je da sukob u Ukrajini potraje što duže jer na tome ostvaruju nezamislive profite“, opominje Kesić.
I upravo zato će, zaključuje Saša Adamović, „naredne dve godine pred predsedničke izbore u Americi biti izuzetno zanimljive, što znači i da će ukupna situacija biti i nestabilnija nego što već jeste. A sve će još i zanimljivije postati ako i kada Tramp izbori republikansku predsedničku nominaciju…“
Bivši američki predsednik Donald Tramp - Sputnik Srbija, 1920, 10.12.2022
SVET
Dosije Tviter ili „Dosije iks“: Zašto Donald Tramp zahteva suspenziju Ustava SAD /video/
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala