„Od njih je sve počelo“: Arheolozi bliže odgonetanju glavne tajne Evrope
Pratite nas
U Italiji je istovremeno pronađeno nekoliko vrednih artefakata u vezi s Etrurcima. O tom drevnom narodu, koji je naseljavao prostor Apeninskog poluostrva pre dolaska Latina, malo toga je poznato, a naučnici imaju različite pretpostavke o njihovom poreklu, verovanjima i tradiciji.
Rukopis jednog majstora
Prva naučna senzacija dogodila se u letovalištu San Kašano dei Banji u Toskani. Tu se od 2019. godine iskopava starorimski banjski kompleks. Rad su otežvale osobenosti tla, jer je ono uglavnom močvarno.
Arheolozi s Univerziteta u Sijeni bili su veoma iznenađeni kada su 8. novembra ove godine pod vodom i blatom pronašli glave, ruke, a zatim i čitave figure – ukupno 24 skulpture od bronze.
Stručnjaci su procenili da potiču iz perioda 2. i 1. veka pre naše ere. U tom periodu Rimljani nisu bili kadri da stvaraju takva remek-dela i bili su ograničeni na radove od gline.
Za prvim otkrićem gotovo odmah je usledilo i drugo. Naučna grupa s Frajburškog univerziteta 10. novembra je saopštila da je u gradu Vulči (u oblasti Lacija) pronašla monumentalni kompleks hramova iz 6. veka pre naše ere.
I ponovo se javilo pitanje: pošto Rimljani nisu mogli da podignu takav objekat, jer su u tom trenutku bili na nižem stupnju razvoja, ko je onda ostavio tako dragocene artefakte? U oba slučaja naučnici su bez dvoumljenja odgovorili da je reč o Etrurcima. Taj narod je živeo na Apeninskom poluostrvu mnogo pre Latina.
„Stvar je u tome što su Lacio i Toskana istorijske oblasti koje je naseljavao ovaj narod. Zbog toga nema sumnje da je reč o otkriću koje pripada etrurskoj kulturi“, kaže koordinator arheološkog istraživanja, docent Univerziteta u Sijeni Jakobo Taboli.
On dodaje da su majstori ostavili i pisane tragove. Na ruševinama hrama i na bronzanim statuama nalaze se neobična sloba koja podsećaju na latinična. Iskusno oko stručnjaka s lakoćom je utvrdilo da je reč o etrurskom jeziku.
Taboli zaključuje da će ubrzo, na osnovu ovih otkrića, biti otkriveno mnogo više podataka o drevnoj etrurskoj kulturi.
Zagonetni nestanak Etruraca
Ipak, optimizmu protivreče činjenice. Bez obzira na to što se etrurska kultura proučava već nekoliko vekova, još nije moguće razumeti kakav je to bio narod.
Savremenim naučnicima je poznato da su se Etrurci na teritoriji Apeninskog poluostrva pojavili u 9. veku pre naše ere. Zauzimali su severne oblasti, obrasle šumama i s mnogo kamena, gline, olova, gvožđa i uglja.
Etrurija se zbog toga u vrlo kratkom roku, za samo tri veka, pretvorila u naprednu civilizaciju s veoma veštim zanatlijama, uspešnim zemljoradnicima i razvijenom metalurgijom.
Ekonomski procvat je jačao državnost, tako da je Etrurija do 6. veka prerasla u konglomerat od 12 gradova. Moćna politička zajednica, ipak, praktično ni sa kim nije ratovala, već je, naprotiv, aktivno preuzimala iskustvo od svojih suseda.
S usponom Rima u 4. veku Etrurci su postepeno počeli da gube kontrolu nad svojim teritorijama i već krajem tog veka sve se ređe sreću spominjanja nekad velike države.
Zagonetni nestanak Etruraca je jedno od pitanja koje muči istraživače, ali još više muka im zadaje traganje za odgovorom o njihovom poreklu.
Dugo je bila prihvaćena migraciona verzija. U radovima starogrčkog istoričara Herodota o Etrurcima se govori kao o pridošlicama iz Lidije (istorijske oblasti u Maloj Aziji). Usled katastrofalne suše i gladi oni su napustili domovinu i prebacili se na Apeninsko poluostrvo. Prema ocu istorije, to se dogodilo u isto vreme kada i Trojanski rat.
Rimski hroničar Tit Livije smatrao je, međutim, da su Etrurci na Apeninsko poluostrvo došli sa severa, a postoji i treća verzija, prema kojoj je ta civilizacija bila autohtona.
Italijanski paleogenetičari su 2009. godine uporedili DNK sadašnjih žitelja Toskane s genetskim uzorcima iz etrurskih grobnica. Rezultati su pokazali da obe grupe imaju visoki stepen srodnosti sa savremenim stanovnicima Male Azije.
Naučnici iz Tibingenskog univerziteta (Nemačka) odlučili su da obave novo istraživanje.
„Povećali smo količinu uzoraka. Uzeli smo materijal od 82 predstavnika etrurske civilizacije koji su živeli u periodu od 800. do 100. godine pre naše ere. Ispostavilo se da nema nikakve genetske veze Etruraca s doseljenicima iz Azije. Naprotiv, njihov genetski profil je govorio o srodstvu s Latinima – praroditeljima Rimljana“, objašnjava profesor Tibingenskog univerziteta Kazimo Posta.
Nerazrešiva tajna
Ništa manju zagonetku za naučnike predstavlja jezik Etruraca. Tokom godina iskopavanja arheolozi su pronašli mnogo glinenih i bronzanih tablica, nadgrobnih natpisa na sarkofazima. Svi su oni istačkani tajanstvenim znacima, ali za sada niko nije uspeo da ih potpuno dešifruje.
Na prvi pogled, slova Etruraca podsećaju na latinična. U pojedinim tekstovima čak se sreću imena antičkih božanstava – Minerve, Jupitera, Junone.
„Ti zapisi se, međutim, pojavljuju samo na artefaktima iz perioda kada je Etrurija bila na zalasku. Pretpostavlja se da je tada intezivno tekao proces asimilacije. Zbog toga su u novim uslovima Etrurci preimenovali svoje bogove po ugledu na Rimljane“, objašnjava profesor arheologije Švajcarskog koledža Gregori Vorden.
Prava senzacija bila je ritualna stela koja je pronađena 2016. godine na iskopinama jednog od etrurskih svetilišta. Artefakt je datiran na 7. vek pre naše ere, kada još nije bilo reči ni o kakvom rimskom uticaju.
Dešifrovanje natpisa na steli je i dalje u toku. „To nije nadgrobna ploča kakve smo ranije nalazili, zbog čega se nadamo da ćemo saznati neke nove reči“, objašnjava Vorden.
Proteklih godina identifikovano je samo 70 reči od gotovo dve hiljade. Stručnjaci se slažu da etrurska kultura za sada ostaje nerazrešiva tajna koju je veoma teško odgonetnuti.
