https://lat.sputnikportal.rs/20221229/srpski-malinari-upozoravaju-istice-rok---slede-tuzbe-i-blokada-1148682403.html
Srpski malinari upozoravaju: Ističe rok - slede tužbe i blokada
Srpski malinari upozoravaju: Ističe rok - slede tužbe i blokada
Sputnik Srbija
Ukoliko do isteka ove godine ne budu isplaćene pare koje hladnjačari duguju malinarima biće pokrenute tužbe protiv njih, a hladnjače blokirane, kaže za Sputnjik... 29.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-29T18:02+0100
2022-12-29T18:02+0100
2022-12-29T18:02+0100
ekonomija
srbija
ekonomija
srbija – ekonomija
malinari
otkupna cena
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112014/67/1120146704_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_610eec90edd4f7f9fcc6886b47c83226.jpg
Kako godinu u kojoj se činilo da će za malinare biti dobra, sa akontnom cenom, minimalnom, unapred utvrđenom pre berbe, od 550 dinara za kilogram, proizvođači crvenog zlata završavaju sa problemima za koje ne vide drugo rešenje nego da presaviju tabak?Problem proizvođača malina, pri tom, ne bi se moglo reći da je samo njihov, jer je to po vrednosti gledano naš drugi poljoprivredni izvozni artikal. Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom prošle godine najviše je bio vredan izvoz kukuruza – 468,4 miliona evra, a potom maline - 361,5 miliona evra.Vlasnici hladnjača koji su preuzeli maline od proizvođača u Srbiji sada, umesto ugovorom precizirane akontne cene od 550 dinara za kilogram najkvalitetnijih sorti vilamet, miker i fertodi, nude 500 dinara jer tvrde da je kriza i da se malina slabo prodaje.Malinari upozoravajuPo rečima Radovića, niz je faktora koji su doveli do ove situacije koja će malinare dodatno odvratiti od proizvodnje, koja se poslednjih godina vidno smanjila.Kao jedan od najvećih proizvođača maline u svetu, Srbija čiji je prosečan rod bio izmeću 80.000 i 120.000 tona, vrlo brzo je spala na 50.000 tona koliko je proizvedeno ove godine, kaže naš sagovornik. Ističe da smo 2020. i 2021. imali nedostatak na tržištu od oko 40.000 tona.Na pitanje, šta je bio problem ove godine, on ističe da akontna cena koja je bila ugovorena između proizvođača i hladnjačara nije isplaćena.Kako je mogućeOn kaže da je pitanje za njega i sve zakinute proizvođače, ali i za sve naše institucije, kako je moguće da otkupljivači na terenu koji su posrednici, ljudi koji imaju vagu i kamion, ali ne i hladnjaču, plaćaju malinu prema proizvođačima 620 dinara. Kuda ta malina ide, pita se naš sagovornik.Mora, kaže, da ide u hladnjaču koja vam, dodaje on, obara cenu sa 550 na 500 dinara za kilogram maline. Kako otkupljivač koji nema hladnjaču plaća 600-650 dinara, o čemu se tu radi, ističe on.„Do današnjeg dana, nekoliko dana pred Novu godinu, otkupljivači, ti koji nemaju hladnjače i veliki hladnjačari su isplatili malinu. Male hladnjače pak to nisu učinile, odnsno platile su samo 55 odsto, 45 odsto nisu. Veliki izvoznici prema Evropi i svetu su uvozili malinu iz Poljske, Republike Srpske, BiH, po ceni koja je sada kako kažu pala. Nije ona pala na evropskom i svetskom tržištu. Pala je u Srbiji“, kaže Radović i objašnjava kako je pala.Uvezli malinu i oborili ugovorenu cenuHladnjačari su uvozili zamrznutu malinu po ceni od 350 -400 dinara i toliko sada nude ili plaćaju prema malim hladnjačama koje nemaju sertifikate ili dozvole za izvoz nego se njihova malina prodaje u Srbiji.Rod u Poljskoj je, kaže on, bio fenomenalan i ponovo se dešava miksovanje poljske i srpske maline i tako je oborena cena maline u malim hladnjačama i nije plaćena ona ugovorena.Na pitanje šta sad, on napominje da će takvim ponašanjem biti ugašeno malinogorje u Srbiji, čiji se prinos iz godine u godinu smanjuje. Prošle godine smo imali 70.000 tona, a ove 50.000, ističe on.Tužbe i blokada hladnjačaRadović kaže da je samo 10 odsto proizvođača ušlo u svoje malinjake da obavi jesenje radove.Dodaje da će uz to ići i blokade hladnjača. Blokiraćemo, kaže, one ljude koji su prošle godine ogromnu dobit skrcakli za sebe lično, a nisu sačuvali novac da isplate rod ove godine, čime gase malinu u Srbiji od koje ona ima između 350 i 400 miliona evra priliva, od čega žive mnogi u Srbiji.On je uveren da od priče koja se čula ovih dana o nekom reprogramu, da hladnjačari uzmu kredit iz Fonda za razvoj da proizvođačima plate malinu, nema ništa.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112014/67/1120146704_106:0:1813:1280_1920x0_80_0_0_321d6fa9d565196a17b1295e4dc25fbd.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
problem proizvođača malina, umesto ugovorom precizirane akontne cene od 550 nude 500 dinara, malinare će odvratiti od proizvodnje, malinarima nije isplaćena ugovrena akontna cena od 550 dinara, veliki hladnjačari uvezli malinu oborili cenu domaćoj malini, malinari će tužiti hladnjačare i blokirati hladnjače,
problem proizvođača malina, umesto ugovorom precizirane akontne cene od 550 nude 500 dinara, malinare će odvratiti od proizvodnje, malinarima nije isplaćena ugovrena akontna cena od 550 dinara, veliki hladnjačari uvezli malinu oborili cenu domaćoj malini, malinari će tužiti hladnjačare i blokirati hladnjače,
Srpski malinari upozoravaju: Ističe rok - slede tužbe i blokada
Ukoliko do isteka ove godine ne budu isplaćene pare koje hladnjačari duguju malinarima biće pokrenute tužbe protiv njih, a hladnjače blokirane, kaže za Sputnjik predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije, Dobrivoje Radović.
Kako godinu u kojoj se činilo da će za malinare biti dobra, sa akontnom cenom, minimalnom, unapred utvrđenom pre berbe, od 550 dinara za kilogram, proizvođači crvenog zlata završavaju sa problemima za koje ne vide drugo rešenje nego da presaviju tabak?
Problem proizvođača malina, pri tom, ne bi se moglo reći da je samo njihov, jer je to po vrednosti gledano naš drugi poljoprivredni izvozni artikal. Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom prošle godine najviše je bio vredan izvoz kukuruza – 468,4 miliona evra, a potom maline - 361,5 miliona evra.
Vlasnici hladnjača koji su preuzeli maline od proizvođača u Srbiji sada,
umesto ugovorom precizirane akontne cene od 550 dinara za kilogram najkvalitetnijih sorti vilamet, miker i fertodi,
nude 500 dinara jer
tvrde da je kriza i da se malina slabo prodaje. Po rečima Radovića, niz je faktora koji su doveli do ove situacije koja će malinare dodatno odvratiti od proizvodnje, koja se poslednjih godina vidno smanjila.
Kao jedan od najvećih proizvođača maline u svetu, Srbija čiji je prosečan rod bio izmeću 80.000 i 120.000 tona, vrlo brzo je spala na 50.000 tona koliko je proizvedeno ove godine, kaže naš sagovornik. Ističe da smo 2020. i 2021. imali nedostatak na tržištu od oko 40.000 tona.
Na pitanje, šta je bio problem ove godine, on ističe da akontna cena koja je bila ugovorena između proizvođača i hladnjačara nije isplaćena.
„Ove godine akontna cena maline se kretala od 500 do 630 dinara. U Moravičko-zlatiborskom okrugu akontna cena od 550 dinara bila je za sortu vilamet. Iako je od Ivanjice i Arilja udaljenost do opštine Kosjerić nekih 60 kilometara, tu je kao cunami došla cena maline od 600-620 dinara i plaćena je proizvođačima. Ivanjica i Arilje po završenoj kampanji ostale su na akontnoj ceni od 550 dinara. Nakon mesec dana od završetka kampanje, odnosno berbe, sa 550 dinara upisane akontne cene u ugovor, ona monopolski biva oborena na 500 dinara. Pričamo o Ivanjici i Arilju i i mestima oko Prijepolja, Nove Varoši“, precizno objašnjava predsednik Asocijacije proizvođača maline.
On kaže da je pitanje za njega i sve zakinute proizvođače, ali i za sve naše institucije, kako je moguće da otkupljivači na terenu koji su posrednici, ljudi koji imaju vagu i kamion, ali ne i hladnjaču, plaćaju malinu prema proizvođačima 620 dinara. Kuda ta malina ide, pita se naš sagovornik.
Mora, kaže, da ide u hladnjaču koja vam, dodaje on, obara cenu sa 550 na 500 dinara za kilogram maline. Kako
otkupljivač koji nema hladnjaču plaća 600-650 dinara, o čemu se tu radi, ističe on.
„Do današnjeg dana, nekoliko dana pred Novu godinu, otkupljivači, ti koji nemaju hladnjače i veliki hladnjačari su isplatili malinu. Male hladnjače pak to nisu učinile, odnsno platile su samo 55 odsto, 45 odsto nisu. Veliki izvoznici prema Evropi i svetu su uvozili malinu iz Poljske, Republike Srpske, BiH, po ceni koja je sada kako kažu pala. Nije ona pala na evropskom i svetskom tržištu. Pala je u Srbiji“, kaže Radović i objašnjava kako je pala.
Uvezli malinu i oborili ugovorenu cenu
Hladnjačari su uvozili zamrznutu malinu po ceni od 350 -400 dinara i toliko sada nude ili plaćaju prema malim hladnjačama koje nemaju sertifikate ili dozvole za izvoz nego se njihova malina prodaje u Srbiji.
Rod u Poljskoj je, kaže on, bio fenomenalan i ponovo se dešava miksovanje poljske i srpske maline i tako je oborena cena maline u malim hladnjačama i nije plaćena ona ugovorena.
Na pitanje šta sad, on napominje da će takvim ponašanjem
biti ugašeno malinogorje u Srbiji, čiji se prinos iz godine u godinu smanjuje.
Prošle godine smo imali 70.000 tona, a ove 50.000, ističe on.Tužbe i blokada hladnjača
Radović kaže da je samo 10 odsto proizvođača ušlo u svoje malinjake da obavi jesenje radove.
„Pratimo ovu situaciju, dosta njih je reklo da će malinarima zaostatak platiti do Nove godine koja je pred nama. Bićemo obazrivi, krenućemo putem tužbi“, ističe Radović, precizirajući da će tužbe biti podnete protiv hladnjačara koji nisu ispoštovali ugovoreno.
Dodaje da će uz to ići i blokade hladnjača. Blokiraćemo, kaže, one ljude koji su prošle godine ogromnu dobit skrcakli za sebe lično, a nisu sačuvali novac da isplate rod ove godine, čime gase malinu u Srbiji od koje ona ima između 350 i 400 miliona evra priliva, od čega žive mnogi u Srbiji.
On je uveren da od priče koja se čula ovih dana o nekom reprogramu, da hladnjačari uzmu kredit iz Fonda za razvoj da proizvođačima plate malinu, nema ništa.