https://lat.sputnikportal.rs/20221229/sibir-u-americi-negde-snijeg-negde-labudovi---zasto-je-klima-poludela-na-kraju-decembra-1148574500.html
Sibir u Americi: Negde snijeg, negde labudovi - zašto je klima „poludela“ na kraju decembra
Sibir u Americi: Negde snijeg, negde labudovi - zašto je klima „poludela“ na kraju decembra
Sputnik Srbija
Poslednjih dana decembra, prolećne temperature u Srbiji i u isto vreme sibirske u Severnoj Americi. Da li je to već viđena pojava koja se ciklično javlja, ili je... 29.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-29T22:05+0100
2022-12-29T22:05+0100
2022-12-29T22:05+0100
svet
svet
srbija
klimatske promene
visoka temperatura
sneg
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/1a/1148496170_0:97:3071:1824_1920x0_80_0_0_65c92a79bb7e369a4c84f1d2c008ae0b.jpg
Na to pitanje Sputnjika naš poznati meteorolog Nedeljko Todorović kaže da to nikako nije produkt klimatskih promena koje uzrokuje čovek, o kojima se, kako ističe, u medijima puno priča.Šta je sa klimomOvih dana svet obilaze snimci Amerike okovane snegom i ledom, uz temperaturu koja se u pojedinim delovima spustila i na minus 45 stepeni Celzijusa, što je za posledicu imalo i ljudske žrtve.S druge strane, pak, u Srbiji, u kojoj je većim delom takođe kontinentalna klima, prave prolećne temperature kad im vreme nije. Usred dana idu do plus 15 stepeni, čak i plus 18. Ni nalik onima koje bismo očekivali, pa i priželjkivali uoči Nove godine.Todorović je izričit u tome da nije reč o posledicama klimatskih promena na koje utiče čovek.Ravnoteža u prirodiOn dodatno precizira da kada je u Severnoj Americi hladno, onda je to baš hladno, značajnije nego kod nas, jer smo mi ovde i pod uticajem Sredozemlja, pa toliko hladno ne može da bude. Ali kada se ide u dubinu evroazijskog kontinenta toga ima. Znači to je, kako kaže, odraz jedne tipične kontinentalne klime.Na pitanje, da li je slučajnost to što su u isto vreme kod nas tako visoke temperature za ovo doba godine, a u Americi sibirske, Todorović kaže da to nikako nije slučajnost i da upravo ima veze jedno sa drugim zbog ravnoteže u prirodi.Ni novo, ni neobičnoOn je objasnio da je nemoguće precizno više od 15 dana unapred prognozirati takav ekstremni događaj bilo gde u svetu. Jedino se može oceniti da li će zima biti hladnija, toplija, vlažnija…Podaci nam govore da je bilo i hladnih i toplih decembara. Ne događa se svake godine da nam kraj decembra bude baš ovako topao, ali se i to događa.On podseća da smo na našim prostorima sredinom osamdesetih godina prošlog veka imali veoma hladne i snežne zime, ali da su pre toga, sedamdesetih bile blage sa malo snega. To je smena toplih i hladnih perioda, pa i ekstrema. To je priroda i nije to ništa novo i neobično, zaključio je Todorović.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
amerika okovane snegom i ledom u srbiji prolećne temperature, nije reč o posledicama klimatskih promena , ravnoteža u prirodi, nemoguće precizno predvideti ekstreme, smena toplih i hladnih perioda, to je priroda,
amerika okovane snegom i ledom u srbiji prolećne temperature, nije reč o posledicama klimatskih promena , ravnoteža u prirodi, nemoguće precizno predvideti ekstreme, smena toplih i hladnih perioda, to je priroda,
Sibir u Americi: Negde snijeg, negde labudovi - zašto je klima „poludela“ na kraju decembra
Poslednjih dana decembra, prolećne temperature u Srbiji i u isto vreme sibirske u Severnoj Americi. Da li je to već viđena pojava koja se ciklično javlja, ili je reč o posledici klimatskih promena?
Na to pitanje Sputnjika naš poznati meteorolog Nedeljko Todorović kaže da to nikako nije produkt klimatskih promena koje uzrokuje čovek, o kojima se, kako ističe, u medijima puno priča.
Ovih dana svet obilaze snimci
Amerike okovane snegom i ledom, uz temperaturu koja se u pojedinim delovima spustila i na minus 45 stepeni Celzijusa, što je za posledicu imalo i ljudske žrtve.
S druge strane, pak,
u Srbiji, u kojoj je većim delom takođe kontinentalna klima, prave
prolećne temperature kad im vreme nije. Usred dana idu do
plus 15 stepeni, čak i plus 18. Ni nalik onima koje bismo očekivali, pa i priželjkivali
uoči Nove godine.
Todorović je izričit u tome da nije reč o posledicama klimatskih promena na koje utiče čovek.
„Čovek ne može da menja klimu. Ovo su sve prirodni procesi i ovo nije nikakva klimatska promena. I ranije je toga bilo, zavisi od sezone do sezone. Neke zime je to u Americi izraženije, neki put manje izraženo i tamo se smenjuju topli i hladni periodi u toku zime, isto kao i kod nas. Samo što je kod njih u tom centralnom delu veoma izražena ta jaka, kontinentalna klima, pa je leti vruće, a zimi hladno“, objašnjava naš poznati meteorolog.
On dodatno precizira da kada je u Severnoj Americi hladno, onda je to baš hladno, značajnije nego kod nas, jer smo mi ovde i pod uticajem Sredozemlja, pa toliko hladno ne može da bude. Ali kada se ide u dubinu evroazijskog kontinenta toga ima. Znači to je, kako kaže, odraz jedne tipične kontinentalne klime.
Na pitanje, da li je slučajnost to što su u isto vreme kod nas tako visoke temperature za ovo doba godine, a u Americi sibirske, Todorović kaže da to nikako nije slučajnost i da upravo ima veze jedno sa drugim zbog ravnoteže u prirodi.
„Ne može istovremeno svuda u svetu da bude hladno, ili toplo. Mora da postoji ravnoteža, tako da ovo nije ništa novo. Mislim da je prošle godine u Americi u dva, ili tri navrata bio isto tako period hladnog vremena, ali sa nešto manje niskim temperaturama nego ove godine. Ovo je baš period sa ekstremno izraženim niskim temperaturama, vetar u kombinaciji sa snegom. A ekstreme je nemoguće prognozirati unapred“, ističe Todorović.
On je objasnio da je nemoguće precizno više od 15 dana unapred prognozirati takav ekstremni događaj bilo gde u svetu. Jedino se može oceniti da li će zima biti hladnija, toplija, vlažnija…
Podaci nam govore da je bilo i hladnih i toplih decembara. Ne događa se svake godine da nam kraj decembra bude baš ovako topao, ali se i to događa.
On podseća da smo na našim prostorima sredinom osamdesetih godina prošlog veka imali veoma hladne i snežne zime, ali da su pre toga, sedamdesetih bile blage sa malo snega. To je smena toplih i hladnih perioda, pa i ekstrema. To je priroda i nije to ništa novo i neobično, zaključio je Todorović.
