https://lat.sputnikportal.rs/20221228/mediji-sukob-u-ukrajini-pokazao-zavisnost-evrope-od-sad-1148627327.html
Mediji: Sukob u Ukrajini pokazao zavisnost Evrope od SAD
Mediji: Sukob u Ukrajini pokazao zavisnost Evrope od SAD
Sputnik Srbija
Sukob u Ukrajini pokazao je zavisnost evropskih zemalja od mišljenja Sjedinjenih Američkih Država, piše američki list „Volstrit džurnal“. 28.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-28T21:29+0100
2022-12-28T21:29+0100
2022-12-28T21:29+0100
svet
svet
svet – politika
sad
rusija
evropska unija (eu)
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ukrajina
volstrit džurnal
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/251/28/2512873_0:0:963:541_1920x0_80_0_0_33b110f8e5b7700c9524ccf1c2becaf2.jpg
Kako se navodi u članku, Evropa nikada nije bila toliko ujedinjena protiv Rusije, ali i nikada nije bila toliko zavisna od Sjedinjenih Američkih Država.Evropske zemlje dugi niz godina nisu mogle da pronađu konsenzus o odnosu prema ruskom lideru. Istovremeno, nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini nesuglasice su se smanjile.Prema pisanju lista, uprkos činjenici da su lideri EU Ukrajini već obećali milijarde dolara, još uvek moraju da „čitaju nagoveštaje“ Vašingtona o strategiji za naredne mesece: koliko pomoći Kijev treba da dobije, koliko poslatog naoružanja je opasno za eskalaciju i kakve kompromise Ukrajina može da napravi.Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.Posle početka vojne operacije Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu. Neke zemlje su objavile o zamrzavanju ruske imovine, mnogi brendovi su napustili Rusiju. Evropska unija je uvela već nekoliko paketa sankcija, uključujući embargo na ruski ugalj i naftu. Međutim, to se pokazalo kao problem za sam Zapad, jer je izazvalo nagli rast inflacije i cena hrane i goriva.
https://lat.sputnikportal.rs
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, svet – politika, sad, rusija, evropska unija (eu), specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, volstrit džurnal
svet, svet – politika, sad, rusija, evropska unija (eu), specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, volstrit džurnal
Mediji: Sukob u Ukrajini pokazao zavisnost Evrope od SAD
Sukob u Ukrajini pokazao je zavisnost evropskih zemalja od mišljenja Sjedinjenih Američkih Država, piše američki list „Volstrit džurnal“.
Kako se navodi u
članku, Evropa nikada nije bila toliko ujedinjena protiv Rusije, ali i nikada nije bila toliko
zavisna od Sjedinjenih Američkih Država.
Evropske zemlje dugi niz godina nisu mogle da pronađu konsenzus o odnosu prema ruskom lideru. Istovremeno, nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini nesuglasice su se smanjile.
„Ali uprkos širokom konsenzusu (u zemljama) od Portugalije do Poljske, svi evropski saveznici se nalaze u vazdušnoj struji Vašingtona, reagujući na kurs koji je zadala administracija (predsednika SAD Džozefa) Bajdena“, ističe list.
Prema pisanju lista, uprkos činjenici da su lideri EU Ukrajini već obećali milijarde dolara, još uvek moraju da „čitaju nagoveštaje“ Vašingtona o strategiji za naredne mesece: koliko pomoći Kijev treba da dobije, koliko poslatog naoružanja je opasno za eskalaciju i kakve kompromise Ukrajina može da napravi.
„Svi vojni napori predstavljaju jedan složeni orkestar, ali njime se diriguje iz Vašingtona“, izjavila je za novine direktorka istraživačkog centra „Karnegi Evropa“ Roza Balfur.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o
početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši
„demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Posle početka vojne operacije Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu. Neke zemlje su objavile o zamrzavanju ruske imovine, mnogi brendovi su napustili Rusiju. Evropska unija je uvela već nekoliko paketa sankcija, uključujući
embargo na ruski ugalj i naftu. Međutim, to se pokazalo kao problem za sam Zapad, jer je izazvalo nagli rast inflacije i cena hrane i goriva.
