https://lat.sputnikportal.rs/20221224/koji-ljudi-se-plase-srece-1148364760.html
Koji ljudi se plaše sreće
Koji ljudi se plaše sreće
Sputnik Srbija
Ljudi imaju razne vrste fobija, često iracionalne strahove i gnušanje izazvano određenim predmetima ili situacijama. Iako se mnogo zna o takvim anksioznim... 24.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-24T15:00+0100
2022-12-24T15:00+0100
2022-12-24T15:00+0100
život
život
društvo
psihologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/17/1140263807_0:177:3073:1905_1920x0_80_0_0_eee1f2feef130c2c264cc5af21a64dce.jpg
Strah od doživljaja radosti, koji podrazumeva napore pojedinca da se izbegne ovu emociju, često je podstaknut faktorima kao što su nesrećno detinjstvo, perfekcionizam, usamljenost, kao i verovanje u crnu magiju i karmu, zaključio je tim istraživača koji je radio na uzorka sa raznih podneblja.Neki ljudi zapravo mrze sreću ili imaju izrazitu „odbojnost“ prema njoj, naglasio je Mohsen Džošanlu, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Kejmijung u Južnoj Koreji i autor studije. On je opisao ovaj koncept kao „verovanje da doživljavanje ili izražavanje sreće može izazvati loše stvari“.Još 2013. Džošanlu je smislio „skalu straha od sreće“ koja ima pet stupnjeva. Sada ju je testirao na studijskim programima u mnogim zemaljama. Otkrio je da ljudi u nekim kulturama imaju tendenciju da „daju prioritet teškom radu, religiji, pravdi, moralu, istaknutosti i prestižu“ u odnosu na sreću. Ali to nije bilo sve, jer su neki pojedinci zapravo dovodili u pitanje potrebu za težnjom da budu srećni. Činilo se da misle da sreća može biti čak i štetna.„Započeo sam seriju studija o strahu od sreće ili averziji prema sreći u različitim kulturama kako bih opovrgao raširenu ideju da svi ljudi neprestano teže sreći i daju prednost sreći nad svim ostalim... Danas mogu reći da da su se isplatila empirijska istraživanja koja smo drugi istraživači i ja sprovodili i da postoji veća svest u društvenim naukama o raznolikosti laičkih koncepata sreće.”Osamsto sedamdeset jedna odrasla osoba koja je učestvovala u studiji došla je iz SAD, Velike Britanije, Francuske, Španije, Holandije, Brazila, Vijetnama, Filipina, Indije i Rumunije. Od njih je zatraženo da odgovore na onlajn-anketu, gde su svoje slaganje ocenili izjavama poput: Pokazalo se i da su uverenja o „odbojnosti prema sreći“ mnogo dublje ukorenjena kod onih koji su bili mlađi, usamljeniji i koji su pokazivali visoke standarde savršenstva.U interesantnom preokretu, veći deo ljudi sa odbojnošću prema radosti verovao je u crnu magiju ili karmu i zadržao sećanja na nesrećno detinjstvo.„Na individualnom nivou... verovanje u paranormalne pojave i držanje kolektivističkog shvatanja sreće su pozitivno povezani sa odbojnošću prema sreći“, navodi se u studiji.
https://lat.sputnikportal.rs/20220523/sedam-razlika-izmedju-srecnih-i-nesrecnih-ljudi-1137608793.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
život, društvo, psihologija
život, društvo, psihologija
Koji ljudi se plaše sreće
Ljudi imaju razne vrste fobija, često iracionalne strahove i gnušanje izazvano određenim predmetima ili situacijama. Iako se mnogo zna o takvim anksioznim poremećajima, tim istraživača je nedavno ispitao razloge koji stoje iza averzije prema sreći.
Strah od doživljaja radosti, koji podrazumeva napore pojedinca da se izbegne ovu emociju, često je podstaknut faktorima kao što su nesrećno detinjstvo, perfekcionizam, usamljenost, kao i verovanje u crnu magiju i karmu,
zaključio je tim istraživača koji je radio na uzorka sa raznih podneblja.
Neki ljudi zapravo mrze sreću ili imaju izrazitu „odbojnost“ prema njoj, naglasio je Mohsen Džošanlu, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Kejmijung u Južnoj Koreji i autor studije. On je opisao ovaj koncept kao „verovanje da doživljavanje ili izražavanje sreće može izazvati loše stvari“.
„Sreća se obično naziva krajnjim ciljem života kome svi teže (ili moraju težiti). Ali pre otprilike deceniju, počeo sam da verujem da to nije tačno za sve“, pojasnio je Džošanlu.
Još 2013. Džošanlu je smislio „skalu straha od sreće“ koja ima pet stupnjeva. Sada ju je testirao na studijskim programima u mnogim zemaljama. Otkrio je da ljudi u nekim kulturama imaju tendenciju da „daju prioritet teškom radu, religiji, pravdi, moralu, istaknutosti i prestižu“ u odnosu na sreću. Ali to nije bilo sve, jer su neki pojedinci zapravo dovodili u pitanje potrebu za težnjom da budu srećni. Činilo se da misle da sreća može biti čak i štetna.
„Započeo sam seriju studija o strahu od sreće ili averziji prema sreći u različitim kulturama kako bih opovrgao raširenu ideju da svi ljudi neprestano teže sreći i daju prednost sreći nad svim ostalim... Danas mogu reći da da su se isplatila empirijska istraživanja koja smo drugi istraživači i ja sprovodili i da postoji veća svest u društvenim naukama o raznolikosti laičkih koncepata sreće.”
Osamsto sedamdeset jedna odrasla osoba koja je učestvovala u studiji došla je iz SAD, Velike Britanije, Francuske, Španije, Holandije, Brazila, Vijetnama, Filipina, Indije i Rumunije. Od njih je zatraženo da odgovore na onlajn-anketu, gde su svoje slaganje ocenili izjavama poput:
„Više volim da ne budem previše radostan, jer obično radost prati tuga“.
Pokazalo se i da su uverenja o „odbojnosti prema sreći“ mnogo dublje ukorenjena kod onih koji su bili mlađi, usamljeniji i koji su pokazivali visoke standarde savršenstva.
U interesantnom preokretu, veći deo ljudi sa odbojnošću prema radosti verovao je u crnu magiju ili karmu i zadržao sećanja na nesrećno detinjstvo.
„Na individualnom nivou... verovanje u paranormalne pojave i držanje kolektivističkog shvatanja sreće su pozitivno povezani sa odbojnošću prema sreći“, navodi se u studiji.
