https://lat.sputnikportal.rs/20221223/premijera-opere-turandot-bajka-sa-srecnim-krajem-kao-uvertira-za-slavlje-1148392329.html
Premijera opere „Turandot“: Bajka sa srećnim krajem kao uvertira za slavlje
Premijera opere „Turandot“: Bajka sa srećnim krajem kao uvertira za slavlje
Sputnik Srbija
Premijera opere „Turandot“: Bajka sa srećnim krajem kao uvertira za slavlje
2022-12-23T19:30+0100
2022-12-23T19:30+0100
2022-12-23T19:29+0100
kultura
kultura
društvo
opera
narodno pozorište
beograd
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/17/1148392109_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_0ce5d3bce1c8a495442d71425bfc7e98.jpg
„Turandot je veoma zahtevna uloga, mi pevači kažemo visoko pisana, jedna od onih koje zahtevaju učešće celog tela: morate imati i fizičku kondiciju, a ne samo vokalo-tehničku spremnost“, dodaje primadona.Opera Đakoma Pučinija, pod dirigentskom upravom Stefana Romanija, i u režiji Marija Pavla del Monaka, biće izvedena i 30. decembra na sceni teatra Madlenijanum.Prema rečima reditelja Maria Pavla del Monaka koji prvi put režira u Beogradu naslovna junakinja, kao mitski lik dela pozicioniranog u imaginarno doba stare Kine, uprkos svom bajkovitom okruženju, poseduje izrazito ljudske osobine ličnosti i vrlo realne psihičke raskole sa kojima se i običan čovek susreće.Za takvu predstavu i ulogu ansambl se, prema rečima Jasmine Trumbetaš Petrović pripremao dugo, od maja kada su dobili podelu do finiša koji je nastupio već od oktobra sa muzičkim i kasnije sa režijskim probama.„Srećna sam što je Narodno pozorište dobilo još jednu premijeru, a naročito ovu predstavu koja se tretira kao opera bajka koja ima srećan kraj. Ja sam u dosadašnjoj karijeri uglavnom pevala tragične likove i raduje me što sam sada deo ove muzičke priče sa srećnim krajem“, otkriva princeza Turandot.Lik koji tumači zapravo je ledena kraljica koja nosi duh svoje silovane rođake, zbog čega Turandot želi da se osveti celom muškom rodu. Zbog toga svakom princu – proscu postavlja tri zagonetke koje godinama nijedan od njih ne uspeva da reši, zbog čega im se odsecaju glave. Međutim, tada se pojavljuje Kalaf, hrabri i srčani princ, koji pogađa sve tri zagonetke i koji svojim poljupcem na kraju pridobija princezu o dokazuje da ljubav može da otopi i najledenija srca. Na kraju se sve završava velikim venčanjem.„S razlogom se neke arije iz `Turandota` smatraju najtežim za pevanjem. Tu je čuvena „Inkuesta ređa“ koja govori o palati u kojoj je stradala rođaka princeze Turandot. Krik koji se tada čuo princezu i dalje proganja zbog čega je ona stalno u grču. Pored nje i princa tu je i Lia, lirski sopran, neko ko je iz naroda i ko odiše prirodnošću, emocijom. Imamo na sceni i komične likove i naravno hor koji od samog početka ima masovne scene i veoma je zastupljen, a peva neke od najlepših melodija“, objašnjava primadona.Na pitanje da li je kostim kojim je dočarano vreme drevne Kine bio zahtevan za pevače, Jasmina trumbetaš Petrović kaže da se često dogodi da kostim sputa pevača, ali da ovoga puta nije bilo tako.Pored Jasmine Trumbetaš Petrović u „Turandotu“ nastupaju i Ermin Ašćerić (Car Altoum/ Princ od Persije), Dragoljub Bajić (Timur), Rozario la Spina k.g (Kalaf), Snežana Savičić Sekulić (Liu), Vladimir Andrić (Ping), Darko Đorđević (Pang), Stefan Živanović (Pong), Milan Obradović (Mandarin) i balerina Milica Jević Drndarević (Duh princeze Lou-Ling).U predstavi učestvuju Hor i Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu.Koreografiju je uradio Miloš Kecman, stručni saradnik na predstavi bila je Ivana Dragutinović Maričić, koncertmajstori su Edit Makedonska i Vesna Janssens, šef Hora je Đorđe Stanković, dok je pevače, pored maestra Romanija, pripremao i dirigent Đorđe Pavlović.
https://lat.sputnikportal.rs/20221208/povratak-rusa-u-milansku-skalu-ruska-kultura--plucno-krilo-bez-kog-se-ne-moze-ziveti-1147546353.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220923/opera-kostana-na-otvaranju-154-sezone-narodnog-pozorista-1143220812.html
beograd
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
premijera, opera, turandot, narodno pozorište, beograd, premijera, opera, turandot, narodno pozorište, beograd
premijera, opera, turandot, narodno pozorište, beograd, premijera, opera, turandot, narodno pozorište, beograd
Premijera opere „Turandot“: Bajka sa srećnim krajem kao uvertira za slavlje
Bila sam devojčica kada je davne 1975. godine ulogu princeze Turandot na sceni Narodnog pozorišta pevala Danica Mastilović. Naći se na njenom mestu bio je veliki izazov za mene – kaže sa Sputnjik primadona Jasmina Trumbetaš Petrović, glavna junakinja opere „Turandot“ koja se premijerno izvodi večeras na sceni Narodnog pozorišta.
„Turandot je veoma zahtevna uloga, mi pevači kažemo visoko pisana, jedna od onih koje zahtevaju učešće celog tela: morate imati i fizičku kondiciju, a ne samo vokalo-tehničku spremnost“, dodaje primadona.
Opera Đakoma Pučinija, pod dirigentskom upravom Stefana Romanija, i u režiji Marija Pavla del Monaka, biće izvedena i 30. decembra na sceni teatra Madlenijanum.
Prema rečima reditelja Maria Pavla del Monaka koji prvi put režira u Beogradu naslovna junakinja, kao mitski lik dela pozicioniranog u imaginarno doba stare Kine, uprkos svom bajkovitom okruženju, poseduje izrazito ljudske osobine ličnosti i vrlo realne psihičke raskole sa kojima se i običan čovek susreće.
„Podvlačim tematiku zaljubljivanja, a ne same ljubavi, jer je upravo zaljubljivanje princa Kalafa u princezu Turandot uvertira čiji napon i opsesivna izdržljivost igraju bitnu ulogu u transformaciji same princeze Turandot. Ona se, iz hladnokrvne i rigidne ličnosti pretvara u nežno i humanizovano ljudsko biće koje je razrešeno tamnice sopstvenih misli i koje se oslobađa sopstvene surovosti“.
Za takvu predstavu i ulogu ansambl se, prema rečima Jasmine Trumbetaš Petrović pripremao dugo, od maja kada su dobili podelu do finiša koji je nastupio već od oktobra sa muzičkim i kasnije sa režijskim probama.
„Srećna sam što je Narodno pozorište dobilo još jednu premijeru, a naročito ovu predstavu koja se tretira kao opera bajka koja ima srećan kraj. Ja sam u dosadašnjoj karijeri uglavnom pevala tragične likove i raduje me što sam sada deo ove muzičke priče sa srećnim krajem“, otkriva princeza Turandot.
Lik koji tumači zapravo je ledena kraljica koja nosi duh svoje silovane rođake, zbog čega Turandot želi da se osveti celom muškom rodu. Zbog toga svakom princu – proscu postavlja tri zagonetke koje godinama nijedan od njih ne uspeva da reši, zbog čega im se odsecaju glave. Međutim, tada se pojavljuje Kalaf, hrabri i srčani princ, koji pogađa sve tri zagonetke i koji svojim poljupcem na kraju pridobija princezu o dokazuje da ljubav može da otopi i najledenija srca. Na kraju se sve završava velikim venčanjem.
„S razlogom se neke arije iz `Turandota` smatraju najtežim za pevanjem. Tu je čuvena „Inkuesta ređa“ koja govori o palati u kojoj je stradala rođaka princeze Turandot. Krik koji se tada čuo princezu i dalje proganja zbog čega je ona stalno u grču. Pored nje i princa tu je i Lia, lirski sopran, neko ko je iz naroda i ko odiše prirodnošću, emocijom. Imamo na sceni i komične likove i naravno hor koji od samog početka ima masovne scene i veoma je zastupljen, a peva neke od najlepših melodija“, objašnjava primadona.
Na pitanje da li je kostim kojim je dočarano vreme drevne Kine bio zahtevan za pevače, Jasmina trumbetaš Petrović kaže da se često dogodi da kostim sputa pevača, ali da ovoga puta nije bilo tako.
„Sve je to jedna priča kada na probama pevate u svojoj garderobi, a druga kada ste kostimirani na sceni. Ja u `Turandotu` imam na glavi neku kosu koja je jako visoka i nije jednostavno nositi je i istovremeno pevati. Ali ovoga puta mi to uopšte nije teško palo, zato što su vredne ruke žena iz pozorišne krojačke radionice napravile remek delo. Kostimi su napravljeni od lakih materijala, od tafta i satena i odišu sofisticiranošću. Toliko su lepi i originalni da su, mogu reči, muzejski primerci. I mada je moja uloga zahtevna, jedna od onih u kojoj sve vreme mora da se misli na pevanje, taj divni kostim me je me je motivisao i pomogao mi da što bolje to uradim.“
Pored Jasmine Trumbetaš Petrović u „Turandotu“ nastupaju i Ermin Ašćerić (Car Altoum/ Princ od Persije), Dragoljub Bajić (Timur), Rozario la Spina k.g (Kalaf), Snežana Savičić Sekulić (Liu), Vladimir Andrić (Ping), Darko Đorđević (Pang), Stefan Živanović (Pong), Milan Obradović (Mandarin) i balerina Milica Jević Drndarević (Duh princeze Lou-Ling).
U predstavi učestvuju Hor i Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu.
Koreografiju je uradio Miloš Kecman, stručni saradnik na predstavi bila je Ivana Dragutinović Maričić, koncertmajstori su Edit Makedonska i Vesna Janssens, šef Hora je Đorđe Stanković, dok je pevače, pored maestra Romanija, pripremao i dirigent Đorđe Pavlović.
