https://lat.sputnikportal.rs/20221221/slika-i-prilika-totalnog-haosa-u-evropskoj-uniji-nova-samovolja-pristine-i-brisela-video-1148296001.html
Slika i prilika totalnog haosa u Evropskoj uniji: Nova samovolja Prištine i Brisela /video/
Slika i prilika totalnog haosa u Evropskoj uniji: Nova samovolja Prištine i Brisela /video/
Sputnik Srbija
Predavanje zahteva Prištine za članstvo u EU je spinovanje i predstava čiji je cilj da se pokaže da Kosovo samo što nije postalo država, ali i, kako ističu... 21.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-21T22:38+0100
2022-12-21T22:38+0100
2022-12-21T22:38+0100
srbija
srbija – politika
srbija
politika
analize i mišljenja
kriza na severu kim
svet sa sputnjikom
sputnjik video
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/0f/1147994666_0:188:3073:1916_1920x0_80_0_0_dcbcf67cde850e23f95cf4a2e2dc8ef1.jpg
Premijer privremenih institucija samouprave u Prištini Aljbin Kurti zahtev je predao češkom predsedavajućem, ministru spoljnih poslova te zemlje Mikulašu Beku, na svečanosti u Pragu, iako prema dokumentima same Unije to ne bi smeli, kaže Zoran Anđelković, bivši predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije, uz ocenu da to pokazuje da u EU više ne važe nikakva pravila.Pravni haos u EUDa je normalna situacija i da neko poštuje Lisabonski sporazum gde se u članu 47 kaže da mogu da konkurišu za članstvo samo zemlje Evrope i međunarodno priznate države, oni bi, ističe Anđelković, trebalo da kažu da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo i da nije u redu da uopšte apliciraju.Siniša Ljepojević, dopisnik srpskih medija iz Londona, kaže da je u EU nastao potpuni pravni haos i da se u tom svetlu ne može isključiti nikakva samovolja.On podseća da je Evropska komisija pre nekoliko godina postigla sa Prištinom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju što je takođe suprotno pravilima, a to je mogla zato što je registrovana kao posebno pravno lice, pa je tako taj dogovor sklopljen s Komisjom, a ne sa EU.„Drugim rečima, potpuni haos. A pošto je sad EU na kolenima Amerikanci su doveli do toga da Kosovo aplicira za članstvo u EU. To je više politička gimnastika, propagandni instrument i pritisak na Srbiju, a sama procedura postajanja kandidata će malo sačekati jer to izvorno i nije cilj“, navodi Ljepojević, koji smatra da Srbija na to treba da odgovori povlačenjem crvenih linija ispod kojih se ne može ići.Marketinški potezAnđelković ocenjuje da je zahtev Prištine svojevrsni marketinški potez koji je važan ne samo za kosovsku javnost, već i za javnost u Evropi:„Time se vrši pritisak na tamošnju javnost da kaže – šta Srbi prave problema da ovi konačno postanu država i stanu u red za članstvo u EU. Često potcenjujemo rečenice koje Kurti i Osmanijeva govore o Srbima na Kosovu, da su to banditi - pre toga su govorili da su militantni Srbi. Mi znamo da je to za unutrašnju upotrebu ali ti klišei se pojave u nekim svetskim medijima, a pošto nema objašnjenja, onda kažu – da li je moguće da tamo vladaju srpske bande i da su Srbi takvi.“Sve je to u funkciji hibridnog rata i pritiska na Srbiju, ali i pridobijanja evropske javnosti za njihov cilj – a to je da se otme deo teritorije Srbije, uveren je Anđelković.Na pitanje može li protivljenje pet članica EU koje nisu priznale Kosovo ali i Mađarske, koja je takođe izrazila neslaganje, sprečiti da kandidatura Prištine bude prihvaćena, Ljepojević upozorava da u EU postoji trgovina po sistemu „ja tebi – ti meni“, da tih pet članica „nisu Herkulesi“ i da u jednom trenutku mogu popustiti. Najvažnije je, kaže, kako će se postaviti Srbija bez čije saglasnosti Kosovo nikad ne može biti država.On smatra da će proces kosovske kandidature za EU ići dosta sporo i zato što, kako primećuje, američki i zapadni način nije da rešavaju probleme nego da ih produbljuju jer ako se problem na bilo koji način reši oni onda ne mogu da održe privid svog značaja. Otuda će se to razvlačiti i trajati dugo, a u međuvremenu, prognozira on, biće predmet političke propagande i ucenjivanja Srbije.Amerikanci neće odustatiU istom ključu pritisaka na Srbiju Ljepojević vidi i francusko-nemački plan koji je potom postao evropski.„Ova najnovija agresivnost prema kosovskom rešenju je deo ukrajinske krize, to Amerikanci ni ne kriju. Americi je jako važno da može u tim političkim krugovima da pokaže neki svoj politički uspeh i iskorak i to kod onih koji su saverznici Rusije - da ponizi Srbiju. To je projekat od kog Amerikanci neće odustati i agresivnost će biti još veća jer oni hoće da pokažu ko je gazda u ovom regionu“, tumači Ljepojević.Srbija, veruje i Anđelković, treba da se uzda samo u sebe, a ne treba mnogo da očekuje od pet članica EU koje nisu priznale Kosovo.
https://lat.sputnikportal.rs/20221217/ceo-svet-je-handkeova-srbija-1147876195.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
srbija – politika, srbija, politika, analize i mišljenja, kriza na severu kim, svet sa sputnjikom, sputnjik video
srbija – politika, srbija, politika, analize i mišljenja, kriza na severu kim, svet sa sputnjikom, sputnjik video
Slika i prilika totalnog haosa u Evropskoj uniji: Nova samovolja Prištine i Brisela /video/
Predavanje zahteva Prištine za članstvo u EU je spinovanje i predstava čiji je cilj da se pokaže da Kosovo samo što nije postalo država, ali i, kako ističu sagovornici Sputnjika, slika i prilika pravnog haosa u Uniji.
Premijer privremenih institucija samouprave u Prištini Aljbin Kurti zahtev je predao češkom predsedavajućem, ministru spoljnih poslova te zemlje Mikulašu Beku, na svečanosti u Pragu, iako prema dokumentima same Unije to ne bi smeli, kaže Zoran Anđelković, bivši predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije, uz ocenu da to pokazuje da u EU više ne važe nikakva pravila.
Da je normalna situacija i da neko poštuje Lisabonski sporazum gde se u članu 47 kaže da mogu da konkurišu za članstvo samo zemlje Evrope i međunarodno priznate države, oni bi, ističe Anđelković, trebalo da kažu da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo i da nije u redu da uopšte apliciraju.
Siniša Ljepojević, dopisnik srpskih medija iz Londona, kaže da je u EU nastao potpuni pravni haos i da se u tom svetlu ne može isključiti nikakva samovolja.
„To apsolutno vodi samodestrukciji EU. Međutim, u Uniji ne bi trebalo isključiti bilo šta, pogotovu sad kad je EU u kolektivnom samoubistvu jer im Amerika u ogoljenoj formi govori šta da rade“, upozorava Ljepojević.
On podseća da je Evropska komisija pre nekoliko godina postigla sa Prištinom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju što je takođe suprotno pravilima, a to je mogla zato što je registrovana kao posebno pravno lice, pa je tako taj dogovor sklopljen s Komisjom, a ne sa EU.
„Drugim rečima, potpuni haos. A pošto je sad EU na kolenima Amerikanci su doveli do toga da Kosovo aplicira za članstvo u EU. To je više politička gimnastika, propagandni instrument i pritisak na Srbiju, a sama procedura postajanja kandidata će malo sačekati jer to izvorno i nije cilj“, navodi Ljepojević, koji smatra da Srbija na to treba da odgovori povlačenjem crvenih linija ispod kojih se ne može ići.
Anđelković ocenjuje da je zahtev Prištine svojevrsni marketinški potez koji je važan ne samo za kosovsku javnost, već i za javnost u Evropi:
„Time se vrši pritisak na tamošnju javnost da kaže – šta Srbi prave problema da ovi konačno postanu država i stanu u red za članstvo u EU. Često potcenjujemo rečenice koje Kurti i Osmanijeva govore o Srbima na Kosovu, da su to banditi - pre toga su govorili da su militantni Srbi. Mi znamo da je to za unutrašnju upotrebu ali ti klišei se pojave u nekim svetskim medijima, a pošto nema objašnjenja, onda kažu – da li je moguće da tamo vladaju srpske bande i da su Srbi takvi.“
Sve je to u funkciji hibridnog rata i pritiska na Srbiju, ali i pridobijanja evropske javnosti za njihov cilj – a to je da se otme deo teritorije Srbije, uveren je Anđelković.
Na pitanje može li protivljenje pet članica EU koje nisu priznale Kosovo ali i Mađarske, koja je takođe izrazila neslaganje, sprečiti da kandidatura Prištine bude prihvaćena, Ljepojević upozorava da u EU postoji trgovina po sistemu „ja tebi – ti meni“, da tih pet članica „nisu Herkulesi“ i da u jednom trenutku mogu popustiti. Najvažnije je, kaže, kako će se postaviti Srbija bez čije saglasnosti Kosovo nikad ne može biti država.
„Bez Srbije ne mogu ništa. Oni bi najviše voleli da Srbija prizna Kosovo i da to pitanje zaborave, da se legalizuje zločin iz 1999. To kod njih nije završeno, to je za njih rak rana. Jer je bombardovanje otvorilo sezonu raspada sistema. Priznanjem Kosova od Srbije bi se legalizovao taj čin, a legalizovao bi se i metod da taj kog si bombardovao to završi umesto tebe. Naravno, to se neće dogoditi“, decidan je Ljepojević.
On smatra da će proces kosovske kandidature za EU ići dosta sporo i zato što, kako primećuje, američki i zapadni način nije da rešavaju probleme nego da ih produbljuju jer ako se problem na bilo koji način reši oni onda ne mogu da održe privid svog značaja. Otuda će se to razvlačiti i trajati dugo, a u međuvremenu, prognozira on, biće predmet političke propagande i ucenjivanja Srbije.
Amerikanci neće odustati
U istom ključu pritisaka na Srbiju Ljepojević vidi i francusko-nemački plan koji je potom postao evropski.
„Ova najnovija agresivnost prema kosovskom rešenju je deo ukrajinske krize, to Amerikanci ni ne kriju. Americi je jako važno da može u tim političkim krugovima da pokaže neki svoj politički uspeh i iskorak i to kod onih koji su saverznici Rusije - da ponizi Srbiju. To je projekat od kog Amerikanci neće odustati i agresivnost će biti još veća jer oni hoće da pokažu ko je gazda u ovom regionu“, tumači Ljepojević.
Srbija, veruje i Anđelković, treba da se uzda samo u sebe, a ne treba mnogo da očekuje od pet članica EU koje nisu priznale Kosovo.
„Francusko –nemački papir je usvojio Savet EU što je značajnije nego da je to učinila Evropska komisija, jer su tu svi predstavnici EU, što će reći da su za taj papir glasali i Španija, Grčka, Rumunija... A papir jasno sugeriše šta je cilj – da Kosovo i Srbija treba da budu dve države, da je cilj priznanje Kosova. Na mala vrata svašta se može. Mi moramo da se držimo onog „u se i u svoje kljuse“ - da se zahvalimo državama koje nisu priznale Kosovo ali da se oslonimo na dve trećine čovečanstva koje Kosovo takođe ne priznaju. Jer na kraju sve mora da se završi u UN“, zaključuje Anđelković.
