https://lat.sputnikportal.rs/20221220/nestasica-lekova-u-nemackoj-paracetamol-se-salje-iz-srbije-1148262127.html
Nestašica lekova u Nemačkoj: paracetamol se šalje iz Srbije
Nestašica lekova u Nemačkoj: paracetamol se šalje iz Srbije
Sputnik Srbija
Nekada su naši brojni zemljaci na radu u Nemačkoj kući obavezno donosili ili slali lekove kojih ovde nije bilo. Šta se dogodilo da sada lekovi, kako kažu naši... 20.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-20T21:08+0100
2022-12-20T21:08+0100
2022-12-20T21:08+0100
ekonomija
svet – ekonomija
ekonomija
nemačka
nestašica
lekovi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/13/1144785907_0:1754:2048:2906_1920x0_80_0_0_7cae9b099cf5af749959b686bf656293.jpg
Samo pre dva meseca nemački Špigel je izvestio da je tamošnja farmaceutska industrija prošle godine direktno i indirektno stvorila dodatu vrednost od oko 33,6 milijardi evra, direktno zaposlila skoro 55.000 ljudi i obezbedila 11,7 milijardi evra poreskih prihoda. Ocenjeno je da će nemačka farmaceutska industrija imati ključnu ulogu u budućnosti zahvaljujući vakcini protiv kovida proizvođača Biontek u Majncu, da će godinama na tome profitirati i do 2030. ostvariti još 16,1 milijardi evra.Od velikog profita do velike nestašice lekovaPa ipak, u Nemačkoj se sada traži hitno reagovanje saveznih vlasti zbog nestašice lekova, pa i onih elementarnih, poput dečjih sirupa protiv aktuelnog gripa i različitih respiratornih infekcija.Sudeći po onom što je Sputnjiku ispričao dopsinika RTS- a iz Nemačke, Nenad Radičević, pandemija kovida na kojoj je nemačka farmaceutska industrija profitirala, sada je počela da uzima svoj danak.Pandemija je, kako objašnjava, znatno usporila dopremanje tih sirovina i ti takozvani lanci snabdevanja su i dalje u vanrednom stanju. Nisu se vratili na prepandemijski nivo, što je uticalo na proizvodnju čak i nekih široko korišćenih lekova kao što su sirupi za decu poput brufena i paracetamola. Da biste ih našli morate da imate sreće, naročito sada u jeku različitih respiratornih infekcija kojih je poprilično u Nemačkoj, kaže Radičević. On napominje da se teško nalaze i pojedini onkološki lekovi i lekovi za dijabetes.I fondovi problemProblem, kako ističe, postoji već mesecima, samo što je nekada manje, a nekada više izražen. Neki delovi zemlje su nekada nešto bolje snabdeveni od drugih i kako apotekari kažu, bukvalno čovek treba da ima sreće da se razboli u trenutku kada oni imaju neki lek, slikovito opisuje situaciju sagovornik Sputnjika.On, međutim, ukazuje na još jedan problem, zavisno od zdravstvenog osiguranja koje ljudi imaju i šta ona pokrivaju u ceni leka.Privatna osiguranja najčešće pokrivaju apsolutno sve i tu, kako ističe, nije problem, čak i ukoliko je ta cena veća. Većina se, međutim, oslanja na državne zdravstvene fondove čija se plaćanja farmaceutskim kućana nisu menjala nekoliko godina. Sada ona pokrivaju samo deo cene leka, s iobzirom na to da su znatno porasli troškovi nabavke sirovina, kao i cena gasa i struje, ističe dopisnik iz Nemačke.Zavisni od KineTako, na primer, zdravstveno osiguranje plaća kompanijama 1,36 evra za flašicu sirupa paracetamola. Ta suma nije povećana već deset godina, a u međuvremenu je cena aktivnog sastojka paracetamola samo ove godine poskupela za 70 odsto. Eksplozija cene lekova i proizvodnje, uz zamrznute prodajne cene, dovela je do toga da se lekovi poput sirupa prave sa gubitkom, žale se u farmaceutskoj industriji.Otuda i njihov pritisak na zdravstvene fondove da povećaju pokrivanje cene lekova.Radičević je, pak, sumnjičav da bi tržište u idućoj godini moglo da bude stabilizovano zbog toga što se sirovina uglavnom dobija iz Kine, gde je trenutno pik kovida, pa će i proizvodnja biti smanjena, pa tako i njihov izvoz.Kad se trči za profitomNa pitanje da li je moguće relativno brzo vratiti tu proizvodnju iz Azije, kako neki sada traže, naš sagovornik kaže da jeste, ali da to podrazumeva i veće troškove.Na pitanje šta bi to mogla da preduzme savezna vlada od koje se traže hitne mere, Radičević ukazuje na mogućnost da subvencioniše proizvodnju određenih lekova time što bi subvencionisala same zdravstvene fondove koji bi onda mogli više da plaćaju farmaceutskoj industriji. Ističe, međutim, da je to u Nemačkoj vrlo nepopularna mera kojoj se retko pribegavalo do pojave pandemije kovida kada je bila prinuđena da finansijski pomogne razne privredne delatnosti.Možda se, ipak, zato i ovoga puta lakše odluči da uđe u još jedan finansijski trošak, uprkos tome što se, kako kaže, zbog situacije sa energentima beleži rekordno zaduživanje nemačke države.
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
nemačka farmaceutska industrija prošle godine profitirala na pandemiji kovida sada nestašica lekova, manjak oko 300 lekova traži se reagovanje saveznih vlasti, zbog profita sirovinuzbog niske cene nabavljali u kini sopstvenu proizvodnju premesti u kinu zbog nižih troškova, pandemija poremetila lance snabdevanja još se nisu vratili na ranije stanje, državni zdravstveni fondovi dugo godina nisu povećavali uplate farmacetskim kompanijama, skuplja proizvodnja od cene leka farmaceutske kompanije obustavljaju proizvodnju pojedinih lekova,
nemačka farmaceutska industrija prošle godine profitirala na pandemiji kovida sada nestašica lekova, manjak oko 300 lekova traži se reagovanje saveznih vlasti, zbog profita sirovinuzbog niske cene nabavljali u kini sopstvenu proizvodnju premesti u kinu zbog nižih troškova, pandemija poremetila lance snabdevanja još se nisu vratili na ranije stanje, državni zdravstveni fondovi dugo godina nisu povećavali uplate farmacetskim kompanijama, skuplja proizvodnja od cene leka farmaceutske kompanije obustavljaju proizvodnju pojedinih lekova,
Nestašica lekova u Nemačkoj: paracetamol se šalje iz Srbije
Nekada su naši brojni zemljaci na radu u Nemačkoj kući obavezno donosili ili slali lekove kojih ovde nije bilo. Šta se dogodilo da sada lekovi, kako kažu naši ljudi u njoj, idu obrnutim smerom i zemlja sa jednom od najjačih farmaceutskih industrija u Evropi i svetu, kuburi s nestašicama nekih od osnovnih medikamenata, čak i onih za decu?
Samo pre dva meseca
nemački Špigel je izvestio da je tamošnja
farmaceutska industrija prošle godine direktno i indirektno stvorila dodatu vrednost od oko 33,6 milijardi evra, direktno zaposlila skoro 55.000 ljudi i obezbedila 11,7 milijardi evra poreskih prihoda. Ocenjeno je da će nemačka farmaceutska industrija imati ključnu ulogu u budućnosti
zahvaljujući vakcini protiv kovida proizvođača Biontek u Majncu, da će godinama na tome
profitirati i do 2030. ostvariti još 16,1 milijardi evra.
Od velikog profita do velike nestašice lekova
Pa ipak, u Nemačkoj se
sada traži hitno reagovanje saveznih vlasti zbog
nestašice lekova, pa i onih elementarnih, poput dečjih sirupa protiv aktuelnog gripa i različitih respiratornih infekcija.
Sudeći po onom što je Sputnjiku ispričao dopsinika RTS- a iz Nemačke, Nenad Radičević,
pandemija kovida na kojoj je nemačka
farmaceutska industrija profitirala, sada je počela da
uzima svoj danak.
„Problem nestašice lekova čiji broj ide do čak oko 300 i više različitih medikamenata, pre svega je posledica problema koji je nastao sa pandemijom kovida, odnosno sa dopremanjem sirovina za farmaceutsku industriju. Ovdašnja farmaceutska industrija se dobrim delom zbog nižih troškova, oslonila na dopremanje sirovina iz Kine, ali čak i na sopstvenu proizvodnju u pogonima koje su otvorili u Kini“, kaže naš sagovornik.
Pandemija je, kako objašnjava, znatno usporila dopremanje tih sirovina i ti takozvani lanci snabdevanja su i dalje u vanrednom stanju. Nisu se vratili na prepandemijski nivo, što je uticalo na proizvodnju čak i nekih široko korišćenih lekova kao što su sirupi za decu poput brufena i paracetamola. Da biste ih našli morate da imate sreće, naročito sada u jeku različitih respiratornih infekcija kojih je poprilično u Nemačkoj, kaže Radičević. On napominje da se teško nalaze i pojedini onkološki lekovi i lekovi za dijabetes.
Problem, kako ističe, postoji već mesecima, samo što je nekada manje, a nekada više izražen. Neki delovi zemlje su nekada nešto bolje snabdeveni od drugih i kako apotekari kažu, bukvalno čovek treba da ima sreće da se razboli u trenutku kada oni imaju neki lek, slikovito opisuje situaciju sagovornik Sputnjika.
On, međutim, ukazuje na još jedan problem, zavisno od zdravstvenog osiguranja koje ljudi imaju i šta ona pokrivaju u ceni leka.
Privatna osiguranja najčešće pokrivaju apsolutno sve i tu, kako ističe, nije problem, čak i ukoliko je ta cena veća. Većina se, međutim, oslanja na državne zdravstvene fondove čija se plaćanja farmaceutskim kućana nisu menjala nekoliko godina. Sada ona pokrivaju samo deo cene leka, s iobzirom na to da su znatno porasli troškovi nabavke sirovina, kao i cena gasa i struje, ističe dopisnik iz Nemačke.
Tako, na primer, zdravstveno osiguranje plaća kompanijama 1,36 evra za flašicu sirupa paracetamola. Ta suma nije povećana već deset godina, a u međuvremenu je cena aktivnog sastojka paracetamola samo ove godine poskupela za 70 odsto. Eksplozija cene lekova i proizvodnje, uz zamrznute prodajne cene, dovela je do toga da se lekovi poput sirupa prave sa gubitkom, žale se u farmaceutskoj industriji.
Otuda i njihov pritisak na zdravstvene fondove da povećaju pokrivanje cene lekova.
Radičević je, pak, sumnjičav da bi tržište u idućoj godini moglo da bude stabilizovano zbog toga što se sirovina uglavnom dobija iz Kine, gde je trenutno pik kovida, pa će i proizvodnja biti smanjena, pa tako i njihov izvoz.
Na pitanje da li je moguće relativno brzo vratiti tu proizvodnju iz Azije, kako neki sada traže, naš sagovornik kaže da jeste, ali da to podrazumeva i veće troškove.
„Neki proizvođači su već prebacili odnosno vratili proizvodnju, ali je tu očigledno u pitanju problem obezbeđenja sirovina. Farmaceutska industrija se isključivo vodila tim jurenjem za što većim profitom i jeftinijom sirovinom, pa sada to u ovoj situaciji poremećenih odnosa zbog pandemije ima kontraefekat. Uz to, Nemačka trenutno ima manjak stručne radne snage u svim oblastima pa tako i u farmaceutskoj industriji“, ističe on.
Na pitanje šta bi to mogla da preduzme savezna vlada od koje se traže hitne mere, Radičević ukazuje na mogućnost da subvencioniše proizvodnju određenih lekova time što bi subvencionisala same zdravstvene fondove koji bi onda mogli više da plaćaju farmaceutskoj industriji. Ističe, međutim, da je to u Nemačkoj vrlo nepopularna mera kojoj se retko pribegavalo do pojave pandemije kovida kada je bila prinuđena da finansijski pomogne razne privredne delatnosti.
Možda se, ipak, zato i ovoga puta lakše odluči da uđe u još jedan finansijski trošak, uprkos tome što se, kako kaže, zbog situacije sa energentima beleži rekordno zaduživanje nemačke države.
