Nema Srbije bez vašara ni vašara bez jarca pečenog /foto/
13:01 18.12.2022 (Osveženo: 11:00 19.12.2022)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku Ivana Ćirjaković
Pratite nas
Šarolikost vašara predstavlja presek našeg narodnog života, naš folklor, našu živost, sve ono što čini srpski narod, ono što mi zapravo jesmo. Onaj ko poseti izložbu „Tradicija vašara u Srbiji“ videće dušu našeg naroda, kaže kustos Ivana Ćirjaković.
Ova izložba koju je pripremila Etnološka sekcija muzejskog društva Srbije, otvorena je u galeriji Narodnog muzeja u Čačku.
Jedinstvena postavka koju je finansiralo Ministarstvo kulture a pripremili stručnjaci iz cele Srbije, etnolozi iz 20 ustanova, „Tradicija vašara u Srbiji“ predstavlja sociološki i antropološki fenomen vašara kao budućeg elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa, kroz različite tematske oblasti. Prema rečima etnologa iz čačanskog muzeja, kustosa Ivane Ćirjaković, ideja je bila da se predstavi sve ono što vašar čini.
„Naša ideja je odavno bila da napravimo ovakav jedan zajednički projekat na temu koja zaista objedinjuje različite stručnjake iz različitih oblasti etnološke nauke“, kaže Ćirjakovićeva.
Od Debeljače i Rume, do Đurđevdana na Gori
Na postavci u čačanskom muzeju vašar je predstavljen od njegovih početaka, od srednjovekovne tradicije preko Osmanskog carstva, regulativa Marije Terezije do današnjih dana. Na izloženim panoima mogu se videti tradicionalni zanati, hrana, zabava, vašarska roba novijeg datuma, buvljaci…
„Zavirili smo malo i iza kulisa i prikazali i one ljude koji su i u prošlosti i danas putovali od vašara do vašara prodajući svoju robu. Predstavili smo i neke od najstarijih i najvažnijih vašara koji traju do danas, a koji su posebni po nečemu, od najstarijih kakvi su onaj u Debeljači ili Rumi, zatim šabački, negotinski, vašar u Stragarima, do Đurđevdana na Gori“.
Osim panoa, dodaje Ćirjakovićeva, na izložbi je predstavljeno i nekoliko pravih vašarskih tezgi sa predmetima iz muzejske zbirke — keramika, ono što čini sarački i liciderski zanat...
„Na otvaranju izložbe pokazali smo da je liciderski zanat živ — u Galeriji je jedna gospođa prodavala liciderske proizvode. Na otvaranju je bilo živo i veselo skoro kao i na vašaru čemu je doprineo i program koji je dočarao upravo vašarsku atmosferu, i podsetio kako je to izgledalo nekada a kako danas“.
Izložba će obići celu Srbiju.
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku Ivana Ćirjaković
Naša sagovornica podseća da će izložba, koja je premijerno otvorena u galeriji čačanskog muzeja, obići čitavu Srbiju, prihvatiće je i drugi muzeji.
„ Putovaće samo panoi, njih 50, sve ostalo će svaki muzej dodatno predstaviti izlažući ovaj drugi živi deo vašarske tradicije svoga kraja“.
Živelo se od vašara do vašara
Na pitanje šta bi neko neupućen u ovu tradiciju mogao zaključiti o nama i kakve slike kroz priču o vašarima šaljemo o sebi, Ćirjakovićeva kaže:
„Mi smo narod koji kroz vekove živi na vrlo specifičan, svoj način. Dokaz za to je i vašar, mesto na kome se susreću najrazličitiji ljudi, usluge, zanati. To je i priča o tome kako su ljudi živeli od vašara do vašara, kako je izgledala hrana, zabava… Onaj koji dođe sa strane i pogleda svu tu šarolikost vašara, vidi naš folklor, našu živost, sve ono što čini srpski narod. Zbog toga smo se i odlučili za ovu temu kao osnovu na kojoj se oslikava sve ono što mi zapravo jesmo, duša našeg naroda“.
Na slikama iz arhivske građe neki posetioci će prvi put videti mečkare, jednu od nezaobilaznih vašarskih atrakcija. Tu su i zabavni parkovi, i mnogo toga što je na različite načine služilo za zabave na vašarima. Na fotografijama su zabeleženi i susreti, upoznavanje mladih, majke koje pokazuju svoje ćerke u najlepšem svetlu, obučene u najlepšu garderobu…Izložbu prati i film urađen od scena iz naših filmova iz 60-ih, 70-ih godina u kome se mogu videti delovi vašara.
Razloge za udruživanje stručnjaka iz različitih muzejskih ustanova iz različitih gradova, Ivana Ćirjaković vidi pre svega u želji da se realizuje kvalitetna izložba.
Nema vašara bez jarca pečenog
„Udružili smo se zato što je sve teže doći do kvalitetne izložbe, sve teže muzeji to finansiraju, a ovako, udruženim snagama, dobili smo izložbu koja će moći da se spakuje u jedan automobil i da pređe u drugi muzej koji će uz ove lako prenosive panele predstaviti i blago iz svojih zbirki. Uspeli smo da sve to objedinimo i da sa nevelikim materijalnim sredstvima dobijemo proizvod koji će živeti bar još godinu, dve“.
Izložba Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije „Tradicija vašara u Srbiji"
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku Ivana Ćirjaković
Da je vašar mesto na kome ima svega, od igle do lokomotive, potvrđuje na svoj način i postavka u galeriji čačanskog muzeja. Ipak, ima li u ovoj priči o vašaru — jarca pečenog?
„Naravno da ima. Hrana je veoma živopisno predstavljena kroz ono što je oduvek bila vašarska ponuda — kroz pečene prasiće, jagnjiće, slatku vunu, licidere, ali i danas aktuelne roštilje.
I to je takođe deo koji pokazuje da smo mi veoma živ narod koji uživa u životu uprkos svemu. Ovde se jasno može videti kako je naš narod u određenim periodima uspevao ipak da se održi na različite načine, kako je pronalazio neka nova sredstva i da se preživi i da se živi. Vašar pokazuje i to koliko je pun duha i života ali i koliko ima bogatu tradiciju“.
