https://lat.sputnikportal.rs/20221217/pruga-od-vojnog-znacaja-zasto-evropska-unija-planira-da-finansira-projekat-rejl-baltika-1147936619.html
Pruga od vojnog značaja: Zašto Evropska unija planira da finansira projekat „Rejl Baltika“
Pruga od vojnog značaja: Zašto Evropska unija planira da finansira projekat „Rejl Baltika“
Sputnik Srbija
Evropska komisija planira da finansira izgradnju železničke pruge „Rejl Baltika“. Ova pruga će povezivati baltičke države sa Evropom a koristiće se za... 17.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-17T21:19+0100
2022-12-17T21:19+0100
2022-12-17T21:19+0100
rusija
rusija
rusija – politika
evropska unija (eu)
baltik
železnica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/78/63/786386_0:160:3077:1890_1920x0_80_0_0_6d4f9c5836ca08235a29c6209a3c3303.jpg
Kako je izjavila koordinatorka projekta Katrin Trautman na konferenciji u organizaciji kompanije „Rejl Baltika“ održanoj u Rigi, Evropska komisija donela je odluku da finansira do 85 odsto troškova izgradnje ove železničke pruge.„Ovo je važna informacija za buduće podizvođače, koja govori o značaju i finansijskoj pouzdanosti projekta Rejl Baltika“, izjavila je ona.Poseban vojni značajNova pruga trebalo bi da poveže baltičke države sa ostatkom Evrope i reši problem nedostatka direktnog putničkog saobraćaja između Litvanije, Letonije i Estonije. Trasa ove železničke pruge prolaziće kroz Vilnjus, Kaunas, Rigu i Talin. Dužina pruge u baltičkim državama iznosiće 870 kilometara, od čega će u Litvaniji njena dužina iznositi 392 kilometra, a u Letoniji i Estoniji 265, odnosno 213 kilometara.„Rejl Baltika“, kako kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov, ima poseban vojni značaj. Zbog toga, prema rečima stručnjaka, Evropska komisija i planira da uloži u njenu izgradnju.Prema rečima Leonkova, Rejl Baltika biće izuzetno brza železnička pruga.„Vojna oprema koja stiže iz Sjedinjenih Američkih Država i utovara se u Duvru (gradu u Engleskoj), mogla bi da se nađe na granicama sa Rusijom u roku od 48 sati. Preko ove pruge, prevoziće se uglavnom teška vojna tehnika. Među njima će biti vozila pešadije, tenkovi, samohodna artiljerijska oruđa, kao i protivvazdušni raketni sistemi. Dakle, u pitanju je naoružanje koje je potrebno u slučaju vojnog sukoba na liniji dodira. Takođe, preko Rejl Baltike, prevoziće se gorivo, mazivo, granate i municija“, konstatuje naš stručnjak.Jačanje američkog vojnog prisustvaMeđutim, prema mišljenju eksperta Ruskog instituta za strateške studije Olega Namenskog, ovaj projekat se realizuje u interesu Sjedinjenih Američkih Država koje planiraju da ojačaju svoje vojno prisustvo u blizini granica Rusije.Iako zasad nije objavljen iznos koji je Brisel spreman da izdvoji za izgradnju „Rejl Baltike“, u 2021. godini procenjeni troškovi izgradnje železničke pruge porasli su sa 5,6 milijardi evra predviđenih za 2017. na sedam milijardi evra.Letonski list „Diena“ je u septembru ove godine objavio stručne procene, prema kojima su, pre zaoštravanja situacije u Ukrajini, stvarni troškovi za Rejl Baltiku iznosili 10-12 milijardi evra. Trenutno, uzimajući u obzir ekonomsku krizu, inflaciju i druge negativne faktore, potencijalni troškovi mogu premašiti čak 15 milijardi evra.Ideja o izgradnji ove železničke pruge je inače potekla od vlasti baltičkih država još devedesetih godina prošlog veka. Ugovor o njenoj izgradnji potpisali su ministri saobraćaja ovih država 2001. godine.Baltičke zemlje su počele samostalno da realizuju projekat, započevši izgradnju pojedinačnih deonica. Ipak, rokovi za završetak njene izgradnje više puta su odlagani. Sada se očekuje da će pruga biti izgrađena do 2027. godine.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
rusija, rusija – politika, evropska unija (eu), baltik, železnica
rusija, rusija – politika, evropska unija (eu), baltik, železnica
Pruga od vojnog značaja: Zašto Evropska unija planira da finansira projekat „Rejl Baltika“
Evropska komisija planira da finansira izgradnju železničke pruge „Rejl Baltika“. Ova pruga će povezivati baltičke države sa Evropom a koristiće se za prebacivanje vojne tehnike, opreme i municije, kao i oružanih snaga NATO na teritoriju država Pribaltike, kažu za Sputnjik ruski eksperti.
Kako je izjavila koordinatorka projekta Katrin Trautman na konferenciji u organizaciji kompanije „Rejl Baltika“ održanoj u Rigi, Evropska komisija donela je odluku da finansira do 85 odsto troškova izgradnje ove železničke pruge.
„Ovo je važna informacija za buduće podizvođače, koja govori o značaju i finansijskoj pouzdanosti projekta Rejl Baltika“, izjavila je ona.
Nova pruga trebalo bi da poveže baltičke države sa ostatkom Evrope i reši problem nedostatka direktnog putničkog saobraćaja između Litvanije, Letonije i Estonije. Trasa ove železničke pruge prolaziće kroz Vilnjus, Kaunas, Rigu i Talin. Dužina pruge u baltičkim državama iznosiće 870 kilometara, od čega će u Litvaniji njena dužina iznositi 392 kilometra, a u Letoniji i Estoniji 265, odnosno 213 kilometara.
„Rejl Baltika“, kako kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov, ima poseban vojni značaj. Zbog toga, prema rečima stručnjaka, Evropska komisija i planira da uloži u njenu izgradnju.
„Ova železnička pruga koristiće se za prebacivanje vojne tehnike i američkih oružanih snaga. Da bi se vojna tehnika što pre prebacila u baltičke zemlje, neophodno je izvršiti posebne radove na ovoj železničkoj pruzi. U njenu rekonstrukciju biće uključena i izgradnja posebnih mesta duž cele pruge koja će služiti za istovar vojne opreme koja će zatim biti prebačena u vojne baze u zemljama Pribaltike“, objašnjava naš sagovornik.
Prema rečima Leonkova, Rejl Baltika biće izuzetno brza železnička pruga.
„Vojna oprema koja stiže iz Sjedinjenih Američkih Država i utovara se u Duvru (gradu u Engleskoj), mogla bi da se nađe na granicama sa Rusijom u roku od 48 sati. Preko ove pruge, prevoziće se uglavnom teška vojna tehnika. Među njima će biti vozila pešadije, tenkovi, samohodna artiljerijska oruđa, kao i protivvazdušni raketni sistemi. Dakle, u pitanju je naoružanje koje je potrebno u slučaju vojnog sukoba na liniji dodira. Takođe, preko Rejl Baltike, prevoziće se gorivo, mazivo, granate i municija“, konstatuje naš stručnjak.
Jačanje američkog vojnog prisustva
Međutim, prema mišljenju eksperta Ruskog instituta za strateške studije Olega Namenskog, ovaj projekat se realizuje u interesu Sjedinjenih Američkih Država koje planiraju da ojačaju svoje vojno prisustvo u blizini granica Rusije.
„Još jednom za račun Evropljana, Sjedinjene Države rešavaju sopstvene probleme. U ovom slučaju, radi se o razvoju infrastrukture za stvaranje dodatnog vojnog pritiska na Rusiju. Za našu zemlju Rejl Baltika predstavlja izazov, na koji će Rusija verovatno odgovoriti jačanjem grupa u baltičkom regionu“, izjavio je stručnjak za RT.
Iako zasad nije objavljen iznos koji je Brisel spreman da izdvoji za izgradnju „Rejl Baltike“, u 2021. godini procenjeni troškovi izgradnje železničke pruge porasli su sa 5,6 milijardi evra predviđenih za 2017. na sedam milijardi evra.
Letonski list „Diena“ je u septembru ove godine objavio stručne procene, prema kojima su, pre zaoštravanja situacije u Ukrajini, stvarni troškovi za Rejl Baltiku iznosili 10-12 milijardi evra. Trenutno, uzimajući u obzir ekonomsku krizu, inflaciju i druge negativne faktore, potencijalni troškovi mogu premašiti čak 15 milijardi evra.
Ideja o izgradnji ove železničke pruge je inače potekla od vlasti baltičkih država još devedesetih godina prošlog veka. Ugovor o njenoj izgradnji potpisali su ministri saobraćaja ovih država 2001. godine.
Baltičke zemlje su počele samostalno da realizuju projekat, započevši izgradnju pojedinačnih deonica. Ipak, rokovi za završetak njene izgradnje više puta su odlagani. Sada se očekuje da će pruga biti izgrađena do 2027. godine.
