https://lat.sputnikportal.rs/20221214/maroko-sport-fudbal-svetsko-prvenstvo-mundijal-1147948540.html
Postoji jedan uslov za „treću sreću“
Postoji jedan uslov za „treću sreću“
Sputnik Srbija
Šta je sreća? Znamo svi, mada uvek kratko traje, osetili smo je. Ako zaboravimo, otvorimo rečnik, u njemu stoji definicija. Kratka. Jasna. 14.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-14T18:08+0100
2022-12-14T18:08+0100
2022-12-14T18:08+0100
katar 2022
katar 2022 – kolumna
sport
fudbal
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147533818_0:0:2350:1322_1920x0_80_0_0_a634acd940a742c29b5cc359dac43efa.jpg
„Treća sreća“ je sve suprotno. Duga i neodređena, osim ako nije u pitanju fudbal. U rečniku Svetskog prvenstva stoji pod pojmom „Maroko“, a nastaje iz nesreće. Dvostruke. Ni manje, ni više.Za Sputnjik piše Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije.Kad su „lavovi Atlasa“ na Mundijalu u Meksiku 1986. u prvom kolu favorizovane Poljake sveli na tačku smrzavanja (0:0), niko nije računao da takva „vremenska prognoza“ ukazuje na moguće sleđivanje Engleza u narednoj utakmici grupe „F“.Desilo se baš to, jer je „kolevka fudbala“ doživela istu sudbinu, ništa nije pomoglo žarko sunce Centralne Amerike i ovaj susret je završen bez golova.Brod reprezentacije sa severa Afrike prošao je test, dalja plovidba zavisila je od kvaliteta „navigatora“, koji su se dve godine ranije na Evropskom šampionatu u Francuskoj usidrili na treće mesto.Verujući u svoj kvalitet, računajući na razliku u reputaciji u poređenju s Marokancima, portugalski reprezentativci su u prvih pola časa meča ličili na pijane mornare koje predvodi komandir tenkovskog voda, pa im je i igra bila takva, što je iskoristio Abderazak Hairi i dvaput za 28 minuta u „zemlji kaktusa“ ubo pravo mesto – mrežu favorita.Shvativši da imaju kvar na instrument-tabli, izabranici Žozea Toreša su probali kroz afričku buru da se stihijski probiju da povoljnijeg rezultata, ali im je Abdelkrim Meri zvani Krimau pogotkom u 62. minutu namenio ulogu brodolomnika, pa su sunarodnici Kristijana Ronalda, uprkos golu postignutom u smiraj utakmice, kući odveslali na dasci, dok je Maroko punim jedrima, kao prvoplasirani u grupi, zajedno sa Englezima nastavio put ka luci osmine finala.U borbi za prolazak u četvrtfinale pred adutima Brazilca Žozea Farijasa su stajali Nemci, tadašnji vicešampioni planete.Naš arbitar Zoran Petrović je sudio, a Mateus presudio rivalu golom iz slobodnog udarca. Suze na licima igrača i navijača slivale su se poput beduinskih karavana. Ne pitajte kako im je bilo.A, šta su mogli – da poseku svu crnu šumu (Švarcvald), začepe mesto na kom izvire Dunav, kažu da je „fića“ bolji auto od „mercedesa“? Efekat ravan nuli.Poslušali su Dragana Nikolića i rekli – „idemo dalje!“, a to dalje je iz godine u godinu, iz šuta u šut bilo sve bliže.Lošim igrama u kvalifikacijama za prvenstvo 1990, šutnuti su čizmom organizatora ne videvši prvenstvo u Italiji, da bi im „američki san“ četiri godine docnije završen košmarom, zahvaljujući lošim partijama u grupnoj fazi odigranim uglavnom u Orlandu, uštedeli su vreme za posetu obližnjem Diznilendu.Mrkli mrak je trajao do sledećeg okupljanja najboljih nacionalnih selekcija, a onda su petlovi označili zoru. Razdanjivalo se...Govoreći jezikom fudbala su i oni članovi selekcije Maroka koji su u školi išli na popravni ispit iz francuskog zauzeli mesto na Svetskom prvenstvu 1998. u zemlji Gala, prvom Mondijalu sa 32 države učesnice.Uvod nisu popravili, prepisali su onaj iz Meksika, Norvežani su to iskoristili i, uprkos vožnji na „bicikli“ prilikom prvog gola Mustafe Hađija, zahvaljujući tragičaru – junaku Danu Egenu, nekako se dovezli do remija- 2:2.Povoljan ishod u duelu s Brazilom u drugom kolu bio je realan koliko i pobeda ostarelog Asteriksa nad Rimljanima . Drugačije rečeno – nemoguć, što se obistinilo, pa su tri lopte iza leđa čuvara mreže Brisa Benzekrija doživljene kao neminovnost.I onda se desi da se to ne desi.Basir u dva navrata i Hada jednom cepaju škotske „suknje“ za ubedljiv trijumf, ali na drugom meču „A“ grupe Ćetil Rekdal iz jedanaesterca kroji novi tabelarni model, donosi „vikinzima“ neočikavane bodove u dvoboju sa „kariokama“ i prolaz među 16 najuspešnijih.Zamislite, u stvari, nemojte zamišljati jer vam kažem istinu – sudbina Marokanaca zapečaćena 60 sekundi pre isteka regularnog toka.Nastavili su dalje, dopunjavali su bajku o ružnom pačetu, sanjajući kako će jednom i oni postati ptica koja će preletiti „bubamara planetu“, maštajući o prvoj labudovoj pesmi koja neće značiti kraj.I borili su se. Lavovski, a kako drugačije. Dočekali su trenutak u kom savanu postaje njihova,oslobođena Mateusa i Rekdala, napuštena od strane Zorana Petrovića i Dana Egena. Doživeli su i to da, priznaću po cenu da me razapnete, ne pratim odavno fudbal, ali pišem o njegovoj prošlosti.Još samo da raskomadaju taj 89. minut i zagospodariće!
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
katar 2022 – kolumna, sport, fudbal
katar 2022 – kolumna, sport, fudbal
Postoji jedan uslov za „treću sreću“
Šta je sreća? Znamo svi, mada uvek kratko traje, osetili smo je. Ako zaboravimo, otvorimo rečnik, u njemu stoji definicija. Kratka. Jasna.
„Treća sreća“ je sve suprotno. Duga i neodređena, osim ako nije u pitanju fudbal. U rečniku Svetskog prvenstva stoji pod pojmom „Maroko“, a nastaje iz nesreće. Dvostruke. Ni manje, ni više.
Za Sputnjik piše Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije.
Kad su „lavovi Atlasa“ na Mundijalu u Meksiku 1986. u prvom kolu favorizovane Poljake sveli na tačku smrzavanja (0:0), niko nije računao da takva „vremenska prognoza“ ukazuje na moguće sleđivanje Engleza u narednoj utakmici grupe „F“.
Desilo se baš to, jer je „kolevka fudbala“ doživela istu sudbinu, ništa nije pomoglo žarko sunce Centralne Amerike i ovaj susret je završen bez golova.
Brod reprezentacije sa severa Afrike prošao je test, dalja plovidba zavisila je od kvaliteta „navigatora“, koji su se dve godine ranije na Evropskom šampionatu u Francuskoj usidrili na treće mesto.
Verujući u svoj kvalitet, računajući na razliku u reputaciji u poređenju s Marokancima, portugalski reprezentativci su u prvih pola časa meča ličili na pijane mornare koje predvodi komandir tenkovskog voda, pa im je i igra bila takva, što je iskoristio Abderazak Hairi i dvaput za 28 minuta u „zemlji kaktusa“ ubo pravo mesto – mrežu favorita.
Shvativši da imaju kvar na instrument-tabli, izabranici Žozea Toreša su probali kroz afričku buru da se stihijski probiju da povoljnijeg rezultata, ali im je Abdelkrim Meri zvani Krimau pogotkom u 62. minutu namenio ulogu brodolomnika, pa su sunarodnici Kristijana Ronalda, uprkos golu postignutom u smiraj utakmice, kući odveslali na dasci, dok je Maroko punim jedrima, kao prvoplasirani u grupi, zajedno sa Englezima nastavio put ka luci osmine finala.
U borbi za prolazak u četvrtfinale pred adutima Brazilca Žozea Farijasa su stajali Nemci, tadašnji vicešampioni planete.
Griva „lavova Atlasa“ je bila toliko jaka da su je Lotar Mateus i njegovi saigrači bezuspešno čupali tokom celog dvoboja, molili su Linekera da još jednom ponovi svoje reči o tome ko uvek pobeđuje na kraju, mreža golmana Ezakija Badu Zakija im je ličila na Berlin 1945, tako da su pred njom završavali razoružani sve do ključnog trenutka, koji se zbio u 89. minutu.
Naš arbitar Zoran Petrović je sudio, a Mateus presudio rivalu golom iz slobodnog udarca. Suze na licima igrača i navijača slivale su se poput beduinskih karavana. Ne pitajte kako im je bilo.
A, šta su mogli – da poseku svu crnu šumu (Švarcvald), začepe mesto na kom izvire Dunav, kažu da je „fića“ bolji auto od „mercedesa“? Efekat ravan nuli.
Poslušali su Dragana Nikolića i rekli – „idemo dalje!“, a to dalje je iz godine u godinu, iz šuta u šut bilo sve bliže.
Lošim igrama u kvalifikacijama za prvenstvo 1990, šutnuti su čizmom organizatora ne videvši prvenstvo u Italiji, da bi im „američki san“ četiri godine docnije završen košmarom, zahvaljujući lošim partijama u grupnoj fazi odigranim uglavnom u Orlandu, uštedeli su vreme za posetu obližnjem Diznilendu.
Mrkli mrak je trajao do sledećeg okupljanja najboljih nacionalnih selekcija, a onda su petlovi označili zoru. Razdanjivalo se...
Govoreći jezikom fudbala su i oni članovi selekcije Maroka koji su u školi išli na popravni ispit iz francuskog zauzeli mesto na Svetskom prvenstvu 1998. u zemlji Gala, prvom Mondijalu sa 32 države učesnice.
Uvod nisu popravili, prepisali su onaj iz Meksika, Norvežani su to iskoristili i, uprkos vožnji na „bicikli“ prilikom prvog gola Mustafe Hađija, zahvaljujući tragičaru – junaku Danu Egenu, nekako se dovezli do remija- 2:2.
Povoljan ishod u duelu s Brazilom u drugom kolu bio je realan koliko i pobeda ostarelog Asteriksa nad Rimljanima . Drugačije rečeno – nemoguć, što se obistinilo, pa su tri lopte iza leđa čuvara mreže Brisa Benzekrija doživljene kao neminovnost.
Ostala im je još jedna šansa. Poslednja. Ona koju hazarder koristi da na neophodan rezultat uloži pocepane cipele, izvini se noktima na obe šake, očekujući da utakmica bude okončana kako priželjkuje.
I onda se desi da se to ne desi.
Basir u dva navrata i Hada jednom cepaju škotske „suknje“ za ubedljiv trijumf, ali na drugom meču „A“ grupe Ćetil Rekdal iz jedanaesterca kroji novi tabelarni model, donosi „vikinzima“ neočikavane bodove u dvoboju sa „kariokama“ i prolaz među 16 najuspešnijih.
Zamislite, u stvari, nemojte zamišljati jer vam kažem istinu – sudbina Marokanaca zapečaćena 60 sekundi pre isteka regularnog toka.
Šta im je ovog puta preostalo – da skinu fesove i stave na glavu šajkače, osvete se Brazilcima time što će Kopakabanu pretvoriti u centar za prodaju polovne robe, traže skraćenje utakmice na 88 minuta? Nema svrhe.
Nastavili su dalje, dopunjavali su bajku o ružnom pačetu, sanjajući kako će jednom i oni postati ptica koja će preletiti „bubamara planetu“, maštajući o prvoj labudovoj pesmi koja neće značiti kraj.
I borili su se. Lavovski, a kako drugačije. Dočekali su trenutak u kom savanu postaje njihova,oslobođena Mateusa i Rekdala, napuštena od strane Zorana Petrovića i Dana Egena. Doživeli su i to da, priznaću po cenu da me razapnete, ne pratim odavno fudbal, ali pišem o njegovoj prošlosti.
Još samo da raskomadaju taj 89. minut i zagospodariće!
