https://lat.sputnikportal.rs/20221212/olaksice-za-otplatu-kredita-za-ne-daj-boze--da-li-je-najgore-proslo-1147834755.html
Olakšice za otplatu kredita za ne daj Bože – da li je najgore prošlo
Olakšice za otplatu kredita za ne daj Bože – da li je najgore prošlo
Sputnik Srbija
Odluke NBS koje omogućavaju bankama da daju olakšice građanima koji ne mogu da izmiruju rate kredita su dobre za obe strane, ali su one pre svega iz... 12.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-12T20:10+0100
2022-12-12T20:10+0100
2023-04-13T13:06+0200
ekonomija
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
kamata
nbs
olakšice
krediti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/0b/1136363721_0:1:1600:901_1920x0_80_0_0_a35364196ce9aba020938460a24981fb.jpg
Narodna banka Srbije je usvojila dve odluke koje će zbog povećanja kamata na kredite dužnicima koji nisu u stanju da ih otplaćuju omogućiti restrukturiranje kredita. Tako je rok za otplatu keš i potrošačkih, kao i auto-kredita tri godine duži od dosadašnjeg maksimalnog.Kada je reč o stambenim kreditima, dužnicima će i tokom naredne godine biti omogućeno da rok otplate produže za pet godina.Mera za nedaj BožeRok u kojem dužnik može da podnese zahtev banci za odobravanje restrukturiranja po novim pravilima nije ograničen, ali se restrukturiranje na ovaj način može sprovesti samo jednom.„Sa ove dve nove odluke NBS olakšano je bankama, jer im to zači da mogu da rezervišu kapital čime je postignuta stabilnost bankarskog sektora, a sa druge strane to je pomoć građanima koji imaju problem u otplati svojih mesečnih obaveza zbog rasta kamatne stope“, kaže Vasić za Sputnjik.Naša centralna banka je odluke o olakšicama donela odmah pošto je referentnu kamatnu stopu podigla sa 4,5 na 5,0 odsto. Vasić, međutim, ove odluke vidi prvenstveno kao olakšice iz predostrožnosti.Krediti do sada uredno servisiraniNaš sagovornik napominje da, uprkos rastu referentne kamatne stope, kako NBS, tako i Evropske centralne banke zbog čega je rastao euribor koji utiče na visinu rate kredita koji su indeksirani u evrima, to do sada nije uticalo na otplatu kredita.Rast referentne kamatne stope, pa tako i kamata kod poslovnih banaka, koje podižu i ratu kredita, prema tim podacima do sada ne samo da se nije odrazio na naplatu kredita, nego je vrlo malo uticao i na podizanje novih.Kredite se i dalje podjednako podižuOn napominje da je prema najnovijem mesečnom izveštaju od 1. decembra kreditna aktivnost smanjena za 0,3 odsto. Dodaje ipak da će za analizu toga kako stoje stvari biti potrebno sagledati podatke iz nekoliko vezanih meseci da bi se moglo pouzdanije oceniti kakav je uticaj rasta referentne kamatne stope na novo kreditno zaduživanje.„Za sad građani i dalje uzimaju kredite, privreda uzima kredite. Ovih 0,3 odsto nije mnogo u odnosu na plasmane u ranijem periodu, ali da sačekamo još neki mesec pa da vidimo da li je to trend. Za očekivati je da bude smanjenje kreditne aktivnosti, ali hajde da vidimo kako će to da izgleda“, kaže Vasić.Rast BDP kao garantOn objašnjava i zašto najnovije odluke NBS vidi pre svega kao mere iz predostrožnosti. Podseća da su međunarodne finansijske grupacije projektovale rast našeg BDP-a za sledeću godinu od oko 2,5 odsto, možda čak i tri odsto, a to, kako ističe, znači da će biti i proizvodnje i zarada. Dodaje da su strane direktne investicije 3,4 milijarde dolara, izvoz IT uskluga skoro tri milijarde.„Sve to kad saberemo mogli bi u sledećoj godini da prođemo bolje u poređenju sa nekim drugima, jer upravo od toga zavisi koliko će ljudi biti u mogućnosti, odnosno da li će imati problem u otplati kredita. Mislim da smo na dobrom putu“, ocenio je prvi čovek Udruženja banaka Srbije.Dalji rast kamata diktira inflacijaNa pitanje koliko bi onima koji ipak uđu u restrukturiranje kredita, jer nemaju drugu mogućnost, banke mogle da smanje ratu, on ističe da to zavisi od više parametara i od procene banke kolike su mogućnosti klijenta.„Ovo jeste usmereno na one kojima je to najpotrebnije, onima koji imaju problem u servisiranju svojih obaveza i produžavanjem roka otplate smanjuje se rata. U tom smislu tih nekih 20-30 evra nekima može da znači ko ima varijabilnu kamatnu stopu u svojim ugovorima i to bi moglo da bude jedno od rešenja da se premosti taj pritisak rasta kamatnih stopa. A do kada će kamatne stope da rastu, odnosno bazne kamatne stope sve zavisi od toga kada će se zaustaviti inflacija“, ističe Vasić.On podseća da se inflacija u Americi zaustavila i krenula nizbrdo, da se posle 17 meseci zaustavila i u EU i niža je nego prethodnog meseca i veruje da s početkom naredne godine to može da bude slučaj i kod nas. Na pitanje da li je to znak da je najgore prošlo, naš sagovornik kaže da se iskreno nada.Pik inflacije dotaknutOn je siguran da to smirivanje inflacije znači da rast referentne kamatne stope ne bi išao kao do sada.„Ona bi se verovatno i dalje povećavala, ali ne naglo i skokovito, mada je to kod nas i bilo postepeno. Od jedan posto stigli smo do pet odsto i to bi bilo verovatno nastavljeno još u nekom periodu dok inflacija ne dođe u onaj granični ovir od tri odsto, plus, minus jedn i po, da sledeću godinu završimo prema nekim projekcijama između devet i 11 odsto, a da se inflacija 2024. vrati u koridor“ , kaže naš sagovornik.Smanjenje rate i na drugi načinA za one koje muči neizvesnost i koji strahuju od daljeg povećanja ključne kamatne stope, pa tako i rasta kamata i rate kredita, a ne žele da ga restrukturiraju, mimo ovih olakšica postoji, kako podseća, i stara mogućnost predviđena ugovorom. Nju klijent može da iskoristi ukoliko u međuvremenu dođe do nekih dodatnih sredstava i tim novcem može da smanji glavnicu, a time i ratu kredita, bez plaćanja penala.On podseća da je zavisno od tipa kredita i od banke u kojoj je podignut, to otprilike suma od milion dinara. Klijent može da u toku 12 meseci smanji glavnicu do tog iznosa i da bira da li će time da smanji ratu ili da ona ostane ista i da skrati period otplate, objasnio je Vasić.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
olakšice narodna banka srbije lakše servisranje kredita, restrukturiranje kredita manja rata duže vreme otplate, olakšice iz predostrožnosti, rast referentne kamatne stope do sada nije uticao na otplate kredita, rast kamata kreditna aktivnost manja samo za 0,3 odsto, pik inflacije dotaknut, sledeće godine mirovanje i smanjenje inflacije, inflacije u koridoru u 2024.
olakšice narodna banka srbije lakše servisranje kredita, restrukturiranje kredita manja rata duže vreme otplate, olakšice iz predostrožnosti, rast referentne kamatne stope do sada nije uticao na otplate kredita, rast kamata kreditna aktivnost manja samo za 0,3 odsto, pik inflacije dotaknut, sledeće godine mirovanje i smanjenje inflacije, inflacije u koridoru u 2024.
Olakšice za otplatu kredita za ne daj Bože – da li je najgore prošlo
20:10 12.12.2022 (Osveženo: 13:06 13.04.2023) Odluke NBS koje omogućavaju bankama da daju olakšice građanima koji ne mogu da izmiruju rate kredita su dobre za obe strane, ali su one pre svega iz predostrožnosti, jer do sada nije bilo problema u otplati kredita, kaže generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić. Pogotov što se, kako kaže, nada da smo najgori period pregurali.
Narodna banka Srbije je usvojila dve odluke koje će zbog povećanja kamata na kredite dužnicima koji nisu u stanju da ih otplaćuju omogućiti restrukturiranje kredita. Tako je rok za otplatu keš i potrošačkih, kao i auto-kredita tri godine duži od dosadašnjeg maksimalnog.
Kada je reč o stambenim kreditima, dužnicima će i tokom naredne godine biti omogućeno da rok otplate produže za pet godina.
Rok u kojem dužnik može da podnese zahtev banci za odobravanje restrukturiranja po novim pravilima nije ograničen, ali se restrukturiranje na ovaj način može sprovesti samo jednom.
„Sa ove dve nove odluke NBS olakšano je bankama, jer im to zači da mogu da rezervišu kapital čime je postignuta stabilnost bankarskog sektora, a sa druge strane to je pomoć građanima koji imaju problem u otplati svojih mesečnih obaveza zbog rasta kamatne stope“, kaže Vasić za Sputnjik.
Naša centralna banka je odluke o olakšicama donela odmah pošto je referentnu
kamatnu stopu podigla sa 4,5 na 5,0 odsto. Vasić, međutim, ove odluke vidi prvenstveno kao
olakšice iz predostrožnosti.
Krediti do sada uredno servisirani
Naš sagovornik napominje da, uprkos
rastu
referentne kamatne stope, kako NBS, tako i Evropske centralne banke zbog čega je
rastao euribor koji utiče na visinu rate kredita koji su indeksirani u evrima, to
do sada nije uticalo na otplatu kredita.
„Mislim da je ovo više mera iz predostrožnosti, za ne daj Bože, jer 2,8 odsto je nenapalativih kredita, odnosno kašnjenja u otplati kredita, je jako mali broj i to je podatak sličan onom iz 2019. godine, pre pandemije kovida. U zavisnosti od toga koliko ovo sve bude potrajalo, ako inflacija krene da pada sledće godine, a nadam se da hoće, mislim da će mali broj ljudi koristiti ovu mogućnost“, kaže naš sagovornik.
Rast referentne kamatne stope, pa tako i kamata kod poslovnih banaka, koje podižu i ratu kredita, prema tim podacima do sada ne samo da se nije odrazio na naplatu kredita, nego je vrlo malo uticao i na podizanje novih.
Kredite se i dalje podjednako podižu
On napominje da je prema najnovijem mesečnom izveštaju od 1. decembra kreditna aktivnost smanjena za 0,3 odsto. Dodaje ipak da će za analizu toga kako stoje stvari biti potrebno sagledati podatke iz nekoliko vezanih meseci da bi se moglo pouzdanije oceniti kakav je uticaj rasta referentne kamatne stope na novo kreditno zaduživanje.
„Za sad građani i dalje uzimaju kredite, privreda uzima kredite. Ovih 0,3 odsto nije mnogo u odnosu na plasmane u ranijem periodu, ali da sačekamo još neki mesec pa da vidimo da li je to trend. Za očekivati je da bude smanjenje kreditne aktivnosti, ali hajde da vidimo kako će to da izgleda“, kaže Vasić.
On objašnjava i zašto najnovije odluke NBS vidi pre svega kao mere iz predostrožnosti. Podseća da su međunarodne finansijske grupacije projektovale rast našeg BDP-a za sledeću godinu od oko 2,5 odsto, možda čak i tri odsto, a to, kako ističe, znači da će biti i proizvodnje i zarada. Dodaje da su strane direktne investicije 3,4 milijarde dolara, izvoz IT uskluga skoro tri milijarde.
„Sve to kad saberemo mogli bi u sledećoj godini da prođemo bolje u poređenju sa nekim drugima, jer upravo od toga zavisi koliko će ljudi biti u mogućnosti, odnosno da li će imati problem u otplati kredita. Mislim da smo na dobrom putu“, ocenio je prvi čovek Udruženja banaka Srbije.
Dalji rast kamata diktira inflacija
Na pitanje koliko bi onima koji ipak uđu u restrukturiranje kredita, jer nemaju drugu mogućnost, banke mogle da smanje ratu, on ističe da to zavisi od više parametara i od procene banke kolike su mogućnosti klijenta.
„Ovo jeste usmereno na one kojima je to najpotrebnije, onima koji imaju problem u servisiranju svojih obaveza i produžavanjem roka otplate smanjuje se rata. U tom smislu tih nekih 20-30 evra nekima može da znači ko ima varijabilnu kamatnu stopu u svojim ugovorima i to bi moglo da bude jedno od rešenja da se premosti taj pritisak rasta kamatnih stopa. A do kada će kamatne stope da rastu, odnosno bazne kamatne stope sve zavisi od toga kada će se zaustaviti inflacija“, ističe Vasić.
On podseća da se inflacija u Americi zaustavila i krenula nizbrdo, da se posle 17 meseci zaustavila i u EU i niža je nego prethodnog meseca i veruje da s početkom naredne godine to može da bude slučaj i kod nas. Na pitanje da li je to znak da je najgore prošlo, naš sagovornik kaže da se iskreno nada.
„Ako su oni dotakli pik i inflacija krenula na dole to bi i kod nas moglo da se desi. To baziram i na kretanju cena energenata. Kod nas se četvrti put zaredom cena naftnih derivata smanjuje. Mislim da je jedan od glavnih generatora inflacije cena energenata, a onda uslovno rečeno i poljoprivreda koja zavisi od energenata“, smatra ovaj bankar.
On je siguran da to smirivanje inflacije znači da rast referentne kamatne stope ne bi išao kao do sada.
„Ona bi se verovatno i dalje povećavala, ali ne naglo i skokovito, mada je to kod nas i bilo postepeno. Od jedan posto stigli smo do pet odsto i to bi bilo verovatno nastavljeno još u nekom periodu dok inflacija ne dođe u onaj granični ovir od tri odsto, plus, minus jedn i po, da sledeću godinu završimo prema nekim projekcijama između devet i 11 odsto, a da se inflacija 2024. vrati u koridor“ , kaže naš sagovornik.
Smanjenje rate i na drugi način
A za one koje muči neizvesnost i koji strahuju od daljeg povećanja ključne kamatne stope, pa tako i rasta kamata i rate kredita, a ne žele da ga restrukturiraju, mimo ovih olakšica postoji, kako podseća, i stara mogućnost predviđena ugovorom. Nju klijent može da iskoristi ukoliko u međuvremenu dođe do nekih dodatnih sredstava i tim novcem može da smanji glavnicu, a time i ratu kredita, bez plaćanja penala.
On podseća da je zavisno od tipa kredita i od banke u kojoj je podignut, to otprilike suma od milion dinara. Klijent može da u toku 12 meseci smanji glavnicu do tog iznosa i da bira da li će time da smanji ratu ili da ona ostane ista i da skrati period otplate, objasnio je Vasić.
