Sve o Minskim sporazumima
© AP Photo / Evgeniy Maloletka
Pratite nas
Sporazumi iz Minska, koje su 2014. i 2015. godine potpisali predstavnici Ukrajine, Donjecke i Luganske Narodne Republike, Rusije, Francuske i Nemačke, nisu doneli mirno rešenje sukoba u Donbasu.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, govoreći u sredu na sastanku Saveta za razvoj civilnog društva i ljudska prava, pomenuo pitanje Minskih mirovnih sporazuma iz 2014. godine.
Ruski predsednik je rekao da zapadni političari ne vole da govore o sporazumima kada ih neko na njih podseti iako je trebalo da trasiraju put za mirno rešavanje sukoba u Ukrajini.
O čemu se tačno radilo u ovim sporazumima i šta je navelo uključene strane da ih potpišu?
Šta su Minski sporazumi?
U februaru 2014, demokratski izabrana vlada Ukrajine srušena je takozvanim evromajdanskim pučem koji su podržale zapadne sile. Državni udar je izazvao krvavi sukob u istočnim regionima zemlje gde su ljudi koji su odbili da se poklone novom kijevskom rukovodstvu formirali Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku (DNR i LNR) i proglasili nezavisnost.
Pokušaji Kijeva da uz pomoć vojne sile novoformirane republike baci na kolena nisu uspeli. Na brzinu formirane milicije DNR i LNR, naoružane svim oružjem koje su mogle da pronađu u lokalnim oružarnicama, uspele su da zaustave napade snaga lojalnih novoj vladi u Kijevu.
Pošto nije uspeo da obezbedi odlučujuću pobedu na bojnom polju, Kijev je morao da pribegne mirovnim pregovorima s obzirom da su i Rusija i evropske sile pozivale na mirno rešenje sukoba. Pregovori su, međutim, bili otežani činjenicom da ukrajinska vlada nije bila voljna da direktno razgovara sa liderima DNR i LNR.
Usred ove delikatne i nesigurne situacije, novoformirana Trilateralna kontakt grupa za Ukrajinu koju su činile Ukrajina, Rusija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Normandijska četvorka koju su činile Ukrajina, Rusija, Nemačka i Francuska uspela je da dođe do onoga što ja postalo poznato kao Minski sporazumi. Oni su tako nazvani jer su se razgovori vodili u beloruskoj prestonici Minsku kao neutralnoj teritoriji.
Prvi od ovih sporazuma, Protokol iz Minska, potpisan je 5. septembra 2014. godine, a njegova ažurirana verzija, poznata kao sporazum Minsk 2, potpisana je 12. februara 2015. godine, kada je prethodna iteracija sporazuma propala jer nije dovela do okončanja borbenih dejstava.
Dokumenti su u potpunosti poznati kao „Protokol o rezultatima konsultacija tročlane Kontakt grupe o zajedničkim koracima u cilju sprovođenja mirovnog plana ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i inicijativa ruskog predsednika Vladimira Putina“. Porošenko je postao predsednik Ukrajine posle svrgavanja Janukoviča tokom puča na Majdanu.
Šta piše u Minskim sporazumima?
Strane se obavezuju na prekid vatre i povlačenje svojih snaga sa linije razdvajanja.
Strogo je zabranjeno prisustvo teškog naoružanja u zoni tampon zone.
Raketne sisteme „Uragan“ i „Smerč“, kao i „Točka“ trebalo bi povući na 70 kilometara od linije razdvajanja.
Primenu ovih pravila trebalo bi nadgledaju posmatrači OEBS-a.
Pored razmene zarobljenika po principu „svi za sve“, strane se obavezuju da amnestiraju zarobljene tokom oružanih sukoba.
Ukrajinska strana bi trebalo da usvoji zakon o specijalnom statusu DNR i LNR i da tamo održi lokalne izbore, uzimajući u obzir stav predstavnika obe republike Donbasa. Dan nakon izbora, Ukrajina bi trebalo da preuzme puno kontrolu nad državnim granicama.
Pored toga, Minski protokoli podrazumevaju sprovođenje reforme u Ukrajini, koji predviđaju uvođenje koncepta decentralizacije u Ustav zemlje koji bi trebalo da uzme u obzir specifičnosti „pojedinih okruga donjeckih i luganskih regiona“.
Ko je potpisao Minske sporazume?
Minski protokol potpisali su članovi Kontakt grupe, kao i lideri DNR i LNR.
Dana 12. februara 2015. godine, potpisan je set mera o primeni Minskih sporazuma (takozvani sporazum iz Minska 2), a u celini, dokument se po sadržaju podudara sa septembarskim protokolom.
U ime OEBS-a, Minske sporazume je potpisala specijalni izaslanik te organizacije u Ukrajini Hajdi Taljavini, a sa ukrajinske i ruske strane, dokument su potpisali bivši ukrajinski predsednik Leonid Kučma i tadašnji ruski ambasador u Kijevu Mihail Zurabov. Minski protokol su potpisali i tadašnji lideri DNR i LNR, Aleksandar Zaharčenko i Igor Plotnicki.
Sporazum Minsk-2 postignut je tokom sastanka Normandijske četvorke, koju su činili ruski predsednik Vladimir Putin, u to vreme nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i tadašnji predsednici Francuske i Ukrajine, Fransoa Oland i Petar Porošenko.
Ko je prekršio Minske sporazume?
Ukrajinska strana se u prethodnih pet godina jednostavno uzdržavala od primene političkih odredaba Minskih sporazuma, zahtevajući umesto toga da se kontrola nad granicom između teritorija DNR i LNR prvo preda Kijevu.
Te zahteve su, međutim, odbacile vlasti DNR i LNR, kao i Moskva, smatrajući da, kada se ukrajinske snage jednom domognu kontrole nad granicom i na taj način odseku republike od spoljnog sveta, Kijev bi mogao silom oružja da pokuša da uguši svu tamošnju opoziciju.
Vlasti DNR i LNR, kao i Rusije, u više navrata su optuživale Kijev za ilegalno zauzimanje naselja u tampon zoni i raspoređivanje teške vojne opreme.
Situacija je dodatno pogoršana činjenicom da su evropske sile u više navrata ignorisale činjenicu flagrantnog odbijanja Kijeva da se drži Minskih sporazuma, istovremeno uporno kritikujući DNR i LNR za navodno kršenje istih sporazuma.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov podsetio je u sredu da su i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i njegov prethodnik Petar Porošenko otvoreno rekli da neće primeniti sporazume iz Minska.
Ove izjave su usledile nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin osudio ukrajinske vlasti zbog efektivnog nepoštovanja Minskih sporazuma, navodeći krajem februara da je dokument prestao da postoji mnogo pre nego što je Rusija odlučila da prizna DNR i LNR.
Putin je 21. februara 2022. potpisao ukaz o priznavanju republika Donbasa – koje su kasnije postale deo Rusije – kao nezavisnih država, u potezu koji je usledio usred eskalacije granatiranja, sabotaža i snajperskih napada na LNR i DNR. Tri dana kasnije, 24. februara, ruski predsednik je najavio početak specijalne vojne operacije u Ukrajini.
