https://lat.sputnikportal.rs/20221210/pronadjena-neobjasnjiva-ambijentalna-svetlost-u-suncevom-sistemu--1147666390.html
Pronađena neobjašnjiva ambijentalna svetlost u Sunčevom sistemu
Pronađena neobjašnjiva ambijentalna svetlost u Sunčevom sistemu
Sputnik Srbija
Nova analiza „Hablovih“ podataka potvrdila je da je u prostoru oko Sunčevog sistema previše svetla i to suptilnog sablasnog svetla, koje je blagi višak i ne... 10.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-10T20:15+0100
2022-12-10T20:15+0100
2022-12-10T20:15+0100
nauka i tehnologija
svemir
život
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/1d/1146994790_0:40:1281:760_1920x0_80_0_0_521a77492d38e3ae836de6e46948e4d0.jpg
Sve zvezde i galaksije koje okružuju Sunčev sistem – i zodijačka svetlost, odnosno prašina na ravni Sunčevog sistema – ne mogu objasniti ono što astronomi sada nazivaju „svetlost duha“.Nakon analize 200.000 „Hablovih“ fotografija i hiljadu merenja u projektu pod nazivom „Skaj surf“, naučnici iz međunarodne saradnje su sigurni da je višak svetlosti stvaran. I, štaviše, oni to ne mogu sasvim da objasne. Pretpostavlja se da je reč o komponenti prašine u Sunčevom sistemu koju još nismo direktno detektovali: sitne čestice prašine i leda iz populacije kometa koje putuju ka unutra iz tamnih krajeva Sunčevog sistema, reflektujući sunčevu svetlost i stvarajući difuzni, globalni sjaj.Ovaj izvor svetlosti nam je bliži od viška svetlosti koju je otkrila svemirska sonda „Nju horajzons“ u prostoru iza Plutona, izvan Sunčevog sistema. „Pošto je naše merenje viška svetlosti veće od ‘Nju horajzonsa‘, mislimo da je to lokalni fenomen koji nije daleko izvan Sunčevog sistema. To može biti novi element u sadržaju Sunčevog sistema koji je potencijalan, ali ne kvantitativno meren do sada“. Mnogo je svetlih stvari koje plutaju univerzumom: planete, zvezde, galaksije, čak i gas i prašina. I generalno, svetle stvari su stvari koje želimo da pogledamo. Dakle, otkrivanje ambijentalnog svetla u međuplanetarnom, međuzvezdanom i međugalaktičkom prostoru – jeste nezgodna stvar, piše portal „Sajens alert“.Na primer, nešto što ne možemo da objasnimo u galaktičkom centru proizvodi svetlost visoke energije. „Vojadžer 1“ pronašao je višak svetlosti povezan sa vodonikom na granici Sunčevog sistema. Tu je detekcija „Nju horajzonsa“.Svrha „Skaj surf“ je bila da u potpunosti okarakteriše sjaj neba. „Ali ovi fotoni na nebu sadrže važne informacije koje se mogu izdvojiti zahvaljujući ‘Hablovoj‘ jedinstvenoj sposobnosti da meri slabe nivoe osvetljenosti sa velikom preciznošću tokom svoje tri decenije života“, navodi on.U tri odvojena rada istraživači su pretražili „Hablovu‘ arhivu u potrazi za znakovima slabih galaksija koje smo možda propustili i kvantifikovali svetlost koju bi trebalo da emituju objekti za koje se zna da sijaju. Tim koji je tražio skrivene galaksije utvrdio je da nije propušteno dovoljno galaksija da bi se uračunalo dodatno svetlo. Rezultujući višak bio je, kažu naučnici, ekvivalentan stalnom sjaju koji emituje 10 svitaca preko celog neba. Ovo možda ne izgleda mnogo, ali dovoljno je da znamo da nam nešto nedostaje.Naučnici sve više pronalaze načine da vide svetlost između zvezda. Ako postoji lokalni višak, moramo da znamo za to, jer bi to moglo da utiče na naše razumevanje udaljenijih sablasnih galaksija.Radovi „Skaj surfa“ su objavljeni u časopisima „The Astronomical Journal“ i „The Astrophysical Journal Letters“, a jedan je u predizdanju časopisa „The Astronomical Journal“.
https://lat.sputnikportal.rs/20221209/1147586529.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, život
nauka i tehnologija, svemir, život
Pronađena neobjašnjiva ambijentalna svetlost u Sunčevom sistemu
Nova analiza „Hablovih“ podataka potvrdila je da je u prostoru oko Sunčevog sistema previše svetla i to suptilnog sablasnog svetla, koje je blagi višak i ne može uračunati u emitovanje svetlosti poznatih objekata.
Sve zvezde i galaksije koje okružuju Sunčev sistem – i zodijačka svetlost, odnosno prašina na ravni Sunčevog sistema – ne mogu objasniti ono što astronomi sada nazivaju „svetlost duha“.
Nakon analize 200.000 „Hablovih“ fotografija i hiljadu merenja u projektu pod nazivom „Skaj surf“, naučnici iz međunarodne saradnje su sigurni da je višak svetlosti stvaran. I, štaviše, oni to ne mogu sasvim da objasne.
Pretpostavlja se da je reč o komponenti prašine u Sunčevom sistemu koju još nismo direktno detektovali: sitne čestice prašine i leda iz populacije kometa koje putuju ka unutra iz tamnih krajeva Sunčevog sistema, reflektujući sunčevu svetlost i stvarajući difuzni, globalni sjaj.
Ovaj izvor svetlosti nam je bliži od viška svetlosti koju je otkrila svemirska sonda „Nju horajzons“ u prostoru iza Plutona, izvan Sunčevog sistema.
„Ako je naša analiza tačna, postoji još jedna komponenta prašine između nas i udaljenosti na kojoj je ‘Nju horajzons‘ vršio merenja. To znači da je ovo neka vrsta dodatne svetlosti koja dolazi iz unutrašnjosti našeg Sunčevog sistema“, kaže astronom Tim Karleton sa Univerziteta Arizona stejt.
„Pošto je naše merenje viška svetlosti veće od ‘Nju horajzonsa‘, mislimo da je to lokalni fenomen koji nije daleko izvan Sunčevog sistema. To može biti novi element u sadržaju Sunčevog sistema koji je potencijalan, ali ne kvantitativno meren do sada“.
Mnogo je
svetlih stvari koje plutaju univerzumom: planete, zvezde, galaksije, čak i gas i prašina. I generalno, svetle stvari su stvari koje želimo da pogledamo. Dakle, otkrivanje ambijentalnog svetla u međuplanetarnom, međuzvezdanom i međugalaktičkom prostoru – jeste nezgodna stvar,
piše portal „Sajens alert“.
Na primer, nešto što ne možemo da objasnimo u galaktičkom centru proizvodi svetlost visoke energije. „Vojadžer 1“ pronašao je višak svetlosti povezan sa vodonikom na granici Sunčevog sistema. Tu je detekcija „Nju horajzonsa“.
Svrha „Skaj surf“ je bila da u potpunosti okarakteriše sjaj neba.
„Više od 95 odsto fotona na slikama iz ‘Hablove‘ arhive dolazi sa udaljenosti manje od tri milijarde milja od Zemlje. Od ‘Hablovih‘ ranih dana, većina proučavalaca je odbacila ove fotone na nebu, jer su zainteresovani za slabe diskretne objekte na ‘Hablovim‘ slikama, kao što su zvezde i galaksije“, kaže astronom i veteran „Habla“ Rodžer Vindhorst sa Univerziteta Arizona stejt.
„Ali ovi fotoni na nebu sadrže važne informacije koje se mogu izdvojiti zahvaljujući ‘Hablovoj‘ jedinstvenoj sposobnosti da meri slabe nivoe osvetljenosti sa velikom preciznošću tokom svoje tri decenije života“, navodi on.
U tri odvojena rada istraživači su pretražili „Hablovu‘ arhivu u potrazi za znakovima slabih galaksija koje smo možda propustili i kvantifikovali svetlost koju bi trebalo da emituju objekti za koje se zna da sijaju.
Tim koji je tražio skrivene galaksije utvrdio je da nije propušteno dovoljno galaksija da bi se uračunalo dodatno svetlo. Rezultujući višak bio je, kažu naučnici, ekvivalentan stalnom sjaju koji emituje 10 svitaca preko celog neba. Ovo možda ne izgleda mnogo, ali dovoljno je da znamo da nam nešto nedostaje.
Naučnici sve više pronalaze načine da vide svetlost između zvezda. Ako postoji lokalni višak, moramo da znamo za to, jer bi to moglo da utiče na naše razumevanje udaljenijih sablasnih galaksija.
Radovi „Skaj surfa“ su objavljeni u časopisima „The Astronomical Journal“ i „The Astrophysical Journal Letters“, a jedan je u predizdanju časopisa „The Astronomical Journal“.
