Ružić o borbi protiv nasilja u školama: Biće povećan broj pedagoga i psihologa
07:25 08.12.2022 (Osveženo: 07:51 08.12.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da će Radna grupa tog ministarstva 20. decembra izaći sa konkretnim predlozima za borbu protiv nasilja u školama, a da je, za sada, jedino izvesno da će tražiti veći broj pedagoga i psihologa u školama.
Ružić je rekao da je trajanje Radne grupe vremenski ograničeno do 20. decembra i da na naredna dva sastanka očekuje da se iskristališu mere koje će biti predložene.
Zabrana mobilnih, više psihologa i pedagoga
„Imamo različite predloge - da se poveća broj psihologa i pedagoga, da se deci zabrani unošenje mobilnih telefona na časove, što smatram da nije loše zbog koncentracije i praćenja nastave. Takođe, zakon omogućava da škole podnesu prekršajne prijave protiv roditelja čija su deca vinovnici nasilja“, rekao je Ružić.
Ministar dodaje da nijedna mera koja bude uvedena neće preko noći iskoreniti nasilje u školi i ističe da smatra da najveća pažnja treba da se usmeri ka prevenciji, međuresornoj saradnji i zajedničkom radu svih segmenata društva.
„Mislim da je prevencija ključ i da to treba da bude kombinacija prevencije i kažnjavanja. Da te kazne budu poruka i preventivno deluju na sve koje pomisle da mogu da počine nasilje“, poručio je ministar.
Što se tiče davanja statusa službenog lica nastavnicima, Ružić kaže da iz razgovora sa predstavnicima reprezentativnih sindikata nije stekao utisak da su oni za to.
Nastavnici kao službena lica
„Prava jesu veća, ali su veće i obaveza i potencijalno krivično-pravna odgovornost je veća za njih ako oni počine neko delo. Ono što poznaje naš zakon jeste da se nasilje prema nastavniku tretira kao nasilje prema službenom licu i mislim da bi ta forma mogla da zadovolji“, poručio je Ružić.
Opcija davanja statusa službenog lica je otvorena, ali smo još uvek daleko od toga, dodaje ministar.
Na pitanje šta misli o štrajkovima sindikata u prosveti, Ružić kaže da ima stalni dijalog sa njima i da nisu podeljeni, već ujedinjeni po pitanju nasilja u školama.
„Jedino oko čega se ne mogu složiti je što nije ispoštovan zakonski minimum procesa rada. Učenicima će morati da bude vraćen taj jedan nastavni dan. Moglo je to da se uradi mudrije“, smatra ministar.
On ističe da škola ima obrazovno-vaspitnu ulogu, ali da ne može biti zamena za roditeljsko vaspitanje i ono šta deca nose iz kuće.
Za stanje u obrazovanju krivi i medije.
„Važna je uloga medija, da ne prave heroje od opskurnih likova, već da favorizuju pozitivne vrednosti. Ispada da je popularno biti bahat, bezobrazan i nasilan. To je slika i prilika našeg društva“, konstatuje Ružić.
Nasilje postalo društveno prihvatljivo
Takođe, on upozorava da nasilje postaje društveno prihvatljivo, što je, ističe, nedopustivo jer nam je potrebna nulta tolerancija na nasilje.
Ružić ističe da deca, roditelji i nastavnici izbegavaju da prijavljuju nasilje sve dok ono ne eskalira.
„Ako deca ili roditelji primete da nešto nije u redu, neka prijave Ministarstvu prosvete. Suština je da se nasilje zaustavi na tom prvom, verbalnom nivou“, rekao je Ružić.
U najmanju ruku, bitno je prijaviti pedagogu ili psihologu koji će videti da li to vodi u neku još goru fazu ili može da se spreči pojačanim vaspitnim radom, navodi Ružić.
Ministar naglašava da ne bi trebalo da se bavimo samo statistikom koja kaže da je u školama u Srbiji 2019. bilo 815 slučajeva nasilja, 2020. 415 zato što je veliki deo školske godine rađen po modelu onlajn nastave, 2021. 710, a ove 2022. godine 276 do sada.
„Ako to uporedimo sa 1.800 škola i 750.000 učenika onda će neki birokrata reći da to nije opasno. Opasno je, jer ima i veliki broj slučajeva koji nisu prijavljeni. To je veliki društveni problem i moramo da prionemo na posao i radimo još predanije da iskoristimo sve mehanizme i zakonodavni okvir koji nam je na raspolaganju kako bi se to sprečavalo“, kaže ministar za Tanjug.
On naglašava da je važno je da sliku ne obojimo crno-belo, da imamo sjajne radionice još od predškolskog uzrasta gde se deca uče toleranciji, empatiji i bontonu. Navodi i primer sportske gimnazije gde su deca organizovala humanitarnu predstavu za drugara koji boluje od leukemije.
