00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Više neće biti ono što je bilo - katastrofalan potez protiv Rusije preobraziće evropski kontinent

© Sputnik / Igor Zarembo / Uđi u bazu fotografijaNaftna platforma u Baltičkom moru
Naftna platforma u Baltičkom moru - Sputnik Srbija, 1920, 07.12.2022
Pratite nas
Od 5. decembra stupio je na snagu deveti paket sankcija koji su članice grupe G7 i Evropske unije uputile Ruskoj Federaciji. Rusija je do sada zaradila preko 1.300 sankcija, a ovaj put one se odnose na zabranu morskog uvoza sirove nafte u Evropu.
Gost emisije "Energija Sputnjika" Jelice Putniković bio je stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, a tema je bila uticaj sankcija zapadnog sveta na zemlju koja je prvi izvoznik gasa na svetu i drugi najveći izvoznik nafte.
Politički motivisane sankcije upućene Ruskoj Federaciji narušiće osnovni princip ponude i potražnje i to će, ističe Zdravković, imati dalekosežne posledice po privredu ne samo Evropske unije, već i Evrope kao kontinenta. Najviše će biti pogođene velike privrede poput privrede Nemačke, a krajnji rezultat biće taj da evropska privreda neće više biti konkurentna.
Od 5. decembra kada su sankcije stupile na snagu, Evropi će nedostajati milion barela nafte dnevno kao i 1,1 milion tona naftnih derivata. Još uvek se čeka reakcija Ruske Federacije i ona svakako neće izostati – Rusija će odgovoriti na najnoviji paket nametnutih sankcija.
Jedna od mogućih reakcija, smatra Zdravković, jeste prekidanje snabdevanja Evrope naftom iz Kazahstana, odakle na dnevnom nivou pristigne 1,1 miliona barela preko teritorije Ruske Federacije. Poređenja radi, čitav evropski kontinent uvozi iz Rusije i država Srednje Azije ukupno blizu šest milion barela.
Zdravković napominje da je jedna od ekonomija koje su pokušale da izbegnu ovaj scenario upravo nemačka, iz prostog razloga što industrija te zemlje zavisi od ruskih energenata. Privreda svih baltičkih zemalja i Poljske zajedno skupa troši manje od, recimo, BASF-a, najveće nemačke i svetske petrohemijske kompanije.
Za razliku od vlada evropskih zemalja, zemlje Istoka raširenih ruku su dočekale rusko preusmeravanje svog izvoza ka Aziji. Ruska Federacija je treći svetski proizvođač nafte i drugi izvoznik posle Saudijske Arabije, a jedna od zemalja koja je najviše dobila ovim preusmerenjem jeste Indija.
Pre pola godine, objašnjava Zdravković, Indija je bila zanemarljivi i beznačajni kupac ruske nafte. U ovom trenutku, ona je treći po redu kupac ruske nafte na čitavom svetu, a do kraja godine, prema važećim ugovorima, Indija će preteći Evropsku uniju. To znači da će Indija postati najveći kupac ruske nafte posle Kine.
Što se tiče istočne Evrope, Miloš Zdravković napominje da postoji i ta mogućnost da ruska vlada donese odlluku o prekidanju snabdevanja naftom Češke, Slovačke, Mađarske i Bugarske, iz prostog razloga što su članice EU.
Naftne cevi na rusko kineskoj granici - Sputnik Srbija, 1920, 05.12.2022
RUSIJA
Zapad protiv Rusije – pobednik Istok: Naftne sankcije dovešće do turbulencija svetskih razmera
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala