https://lat.sputnikportal.rs/20221207/americka-industrija-prelazi-na-vojni-kolosek-rusija-olivera-ikodinovic-1147477015.html
Budžet od kojeg će Evropu „zaboleti glava“: Američki vojni biznis bi da pokori ceo svet
Budžet od kojeg će Evropu „zaboleti glava“: Američki vojni biznis bi da pokori ceo svet
Sputnik Srbija
Američki vojni budžet za iduću godinu, u iznosu od skoro 848 milijardi dolara, usmeren je na dugoročnu destabilizaciju Evrope i pokušaje „obuzdavanja“ Rusije... 07.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-07T22:38+0100
2022-12-07T22:38+0100
2023-03-07T14:51+0100
rusija
rusija – politika
sad
pentagon
analize i mišljenja
vojni budžet
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
vojska i naoružanje
g20
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110073/64/1100736460_0:109:2145:1315_1920x0_80_0_0_ef9b423c371e03f2e5a56cc5d1dd88e7.jpg
„Pre svega, novac će ići na povećanje američke proizvodnje raznih sistema naoružanja tradicionalnog tipa. Drugim rečima, reč je o prelasku američke industrije na vojni kolosek. Drugi je usvajanje mera za pooštravanje američke kontrole nad Evropom, uključujući i ‘privezivanje’ Evrope za SAD u energetskom sektoru. Treće, novac ide na naoružavanje Ukrajine u cilju iscrpljivanja Rusije“, ocenjuje ruski vojno-politički komentator Konstantin Sivkov.Nacrt odbrambenog budžeta SAD za 2023. godinu, koji su usaglasili komiteti oba doma Kongresa, predviđa izdvajanje preko šest milijardi dolara za obuzdavanje Rusije u Evropi i dodatnih 800 miliona dolara pomoći Ukrajini, što je 500 miliona dolara više nego što je Bela kuća tražila.Ruske vlasti i moskovski eksperti kritikuju isporuku oružja Ukrajini od strane zapadnih zemalja i upozoravaju da će takva podrška „produžiti sukob“, dovesti do većeg broja žrtava i još većeg uništenja te zemlje, ali neće promeniti ciljeve Rusije i rezultate ruske vojne specijalne operacije.S druge strane, Aleksej Gromov, ekspert za finansije i energetiku, smatra da su ta američka sredstva usmerena, pre svega, na ekonomsko obuzdavanje Rusije.Vojni ekspert Aleksandar Žilin ocenjuje da je „cifra impresivna“, te da američki vojni budžet očigledno oličava vojnu doktrinu.„Pretpostavljam da će najveći deo novca biti potrošen na proizvodnju i dalji razvoj novih vrsta oružja. Osim toga, vidimo šta se dešava sa vojno-industrijskim kompleksom SAD. Za devet meseci trajanja ruske specijalne operacije u Ukrajini, uspeli su ne samo da ga reanimiraju, nego i da u njega uliju velike količine novca od stranih porudžbina. Izdvajajući ogromne, sumanute sume novca SAD pokušavaju da dominiraju tržištem oružja. Vojne sukobe, uključujući ukrajinski, koriste za testiranje novih vrsta naoružanja. To je pragmatičan stav ljudi koji se ne bave toliko odbranom koliko globalnim biznisom“, ocenjuje Žilin.Dok Evropa strada, Amerika profitiraŽilin smatra da će šest milijardi dolara izdvojenih u budžetu „za obuzdavanje Rusije“ zapravo biti potrošeno ne toliko na vojnu opremu, koliko na tehnologije rada sa ruskim društvom.S druge strane, dodao je on, Rusija je morala da bude pomenuta u tom američkom dokumentu, pošto je toliki vojni budžet veoma teško opravdati poreskim obveznicima bez stvaranja imidža spoljnog neprijatelja.Eksperti objašnjavaju da od sukoba u Ukrajini strada Evropa, dok SAD dobrim delom profitiraju. Samim tim, Vašingon ima nekoliko razloga da destabilizuje situaciju na evropskom kontinentu i da dodatno raspiruje ukrajinsku krizu. Pre svega, Amerika „čisti“ tj. prazni svoja skladišta dajući zastarelo oružje Kijevu. Drugo, jača namensku industriju - povećava porudžbine i otvara nova radna mesta. Treće, sve nove tipove oružja može da testira u realnim borbenim uslovima, a ne na poligonima.U spoljnoj politici, Evropljanima nameće nove uslove za saradnju na energetskom tržištu. Još jedan benefit je proširenje i konsolidacija NATO-a. Dakle, sve sugeriše na to da sledi nastavak sukoba zarad američkih interesa.Osim toga, američkim nacrtom budžeta produžava se i zabrana vojne saradnje sa Rusijom na još pet godina. Sivkov objašnjava da se tu, pre svega, radi o merama koje se tiču zabrane nabavki tehnologija dvostruke namene.„U principu, to se odnosi na pristup Rusije vojnim tehnologijama. To je povezano sa pitanjem jačanja obaveštajnih i kontraobaveštajnih sistema“, ocenjuje ekspert.Bezuspšeni pokušaji izolacije RusijeVašington će tražiti isključenje Rusije iz nekih međunarodnih institucija, uključujući G20. Po mišljenju Amerikanaca, Rusija treba da bude „proterana“ iz Bazelskog komiteta za bankovni nadzor, Odbora za finansijsku stabilnost i Međunarodnu asocijaciju kontrole osiguranja. Cilj Amerike je zapravo još jedan pokušaj izolacije Rusije.Ruski zvaničnici ističu da je isključenje Rusije iz G20 „unapred osuđeno na propast“, a politikolozi ocenjuju da SAD „neće uspeti“ u svojim namerama, jer Vašington ne podržavaju sve zemlje „velike dvedesetorke“. Osim toga, Rusija ne može biti isključena iz G20, jer to pravno nije institucionalna međunarodna organizacija sa formalnim članstvom, već neformalni samit. Iz tog razloga, G20 nema nikakva stroga pravila procedure ili propise. Odluke se donose konsenzusom, a zapadne zemlje mogu da izvrše pritisak na zemlju – predsedavajućeg samita, da ona ne pozove Rusiju na taj samit. Takvih pokušaja je bilo ove godine uoči samita G20 u Indoneziji, ali su bili bezuspešni.Analitičari takođe skreću pažnju na to da učešće Rusije u G20 uopšte ne bi trebalo da se tiče Pentagona, ali SAD u Rusiji vide neprijatelja u svim sferama i pokušavaju da je poraze na svim frontovima, pa čak i rusku kulturu doživljavaju kao pretnju.Što se tiče učešća Moskve u međunarodnim finansijskim institucijama, ono je potrebno ne samo „i ne toliko Rusiji“ koliko drugim zemljama, kaže Gromov.Usaglašeni nacrt budžeta SAD uključuje i inicijativu o uvođenju sankcija za učešće u transakcijama sa zlatom i devizama sa Rusijom, a takođe i dokument obavezuje Pentagon da istraži mogućnosti za smanjenje zavisnosti Indije od ruskog naoružanja i odbrambenih sistema, da pripremi i predstavi „sveobuhvatnu strategiju“ za borbu protiv hiperzvučnog oružja. Nacrtom budžeta SAD predviđeno je i odobravanje finansiranja programa za stvaranje strateških bombardera nove generacije B-21 „Rajder“ u potpunosti.Kongresmeni i senatori sada treba da glasaju za usaglašeni dokument, nakon čega će ga potpisati predsednik SAD Džo Bajden.Žilin zaključuje da u ovakvoj situaciji Rusija ne treba da se fokusira na povećanje svog vojnog budžeta, nego da gradi i jača savezničke odnose sa uticajnim državama poput Kine, na obostrano korisnim osnovama.„U tom slučaju, uveravam vas, neće biti potrebe za tako velikim količinama novca za odbranu“, dodao je ekspert.
https://lat.sputnikportal.rs/20221207/kremlj-americki-vojni-budzet--konfrontacione-prirode-1147465427.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, sad, pentagon, analize i mišljenja, vojni budžet, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, vojska i naoružanje, g20
rusija – politika, sad, pentagon, analize i mišljenja, vojni budžet, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, vojska i naoružanje, g20
Budžet od kojeg će Evropu „zaboleti glava“: Američki vojni biznis bi da pokori ceo svet
22:38 07.12.2022 (Osveženo: 14:51 07.03.2023) Američki vojni budžet za iduću godinu, u iznosu od skoro 848 milijardi dolara, usmeren je na dugoročnu destabilizaciju Evrope i pokušaje „obuzdavanja“ Rusije, ali to neće promeniti poltiku Rusije i njene ciljeve, ocenjuju ruski eksperti.
„Pre svega, novac će ići na povećanje američke proizvodnje raznih sistema naoružanja tradicionalnog tipa. Drugim rečima, reč je o prelasku američke industrije na vojni kolosek. Drugi je usvajanje mera za pooštravanje američke kontrole nad Evropom, uključujući i ‘privezivanje’ Evrope za SAD u energetskom sektoru. Treće, novac ide na naoružavanje Ukrajine u cilju iscrpljivanja Rusije“, ocenjuje ruski vojno-politički komentator Konstantin Sivkov.
Nacrt odbrambenog budžeta SAD za 2023. godinu, koji su usaglasili komiteti oba doma Kongresa, predviđa izdvajanje preko
šest milijardi dolara za obuzdavanje Rusije u Evropi i dodatnih 800 miliona dolara pomoći Ukrajini, što je 500 miliona dolara više nego što je Bela kuća tražila.
Ruske vlasti i moskovski eksperti kritikuju isporuku oružja Ukrajini od strane zapadnih zemalja i upozoravaju da će takva podrška „produžiti sukob“, dovesti do većeg broja žrtava i još većeg uništenja te zemlje, ali neće promeniti ciljeve Rusije i rezultate ruske vojne specijalne operacije.
S druge strane, Aleksej Gromov, ekspert za finansije i energetiku, smatra da su ta američka sredstva usmerena, pre svega, na ekonomsko obuzdavanje Rusije.
„To je veoma velika suma, a američko Ministarstvo odbrane sada koristi sukob koji je izbio u Evropi zbog ukrajinske krize kako bi maksimalno popunio fondove odbrambenog budžeta zemlje i, shodno tome, pravio dodatne porudžbine za svoju industriju, za finansiranje njenog razvoja. Generalno, mislim da iza svega ovoga stoje komercijalni interesi, pre svega vojno-industrijskog kompleksa te zemlje“, dodao je Gromov.
Vojni ekspert Aleksandar Žilin ocenjuje da je „cifra impresivna“, te da američki vojni budžet očigledno oličava vojnu doktrinu.
„Pretpostavljam da će najveći deo novca biti potrošen na proizvodnju i dalji razvoj novih vrsta oružja. Osim toga, vidimo šta se dešava sa vojno-industrijskim kompleksom SAD.
Za devet meseci trajanja ruske specijalne operacije u Ukrajini, uspeli su ne samo da ga reanimiraju, nego i da u njega uliju velike količine novca od stranih porudžbina. Izdvajajući ogromne, sumanute sume novca
SAD pokušavaju da dominiraju tržištem oružja. Vojne sukobe, uključujući ukrajinski, koriste za testiranje novih vrsta naoružanja. To je pragmatičan stav ljudi koji se ne bave toliko odbranom koliko globalnim biznisom“, ocenjuje Žilin.
Dok Evropa strada, Amerika profitira
Žilin smatra da će šest milijardi dolara izdvojenih u budžetu „za obuzdavanje Rusije“ zapravo biti potrošeno ne toliko na vojnu opremu, koliko na tehnologije rada sa ruskim društvom.
S druge strane, dodao je on, Rusija je morala da bude pomenuta u tom američkom dokumentu, pošto je toliki vojni budžet veoma teško opravdati poreskim obveznicima bez stvaranja imidža spoljnog neprijatelja.
Eksperti objašnjavaju da od sukoba u Ukrajini strada Evropa, dok SAD dobrim delom profitiraju. Samim tim, Vašingon ima nekoliko razloga da destabilizuje situaciju na evropskom kontinentu i da dodatno raspiruje ukrajinsku krizu. Pre svega, Amerika „čisti“ tj. prazni svoja skladišta dajući zastarelo oružje Kijevu. Drugo, jača namensku industriju - povećava porudžbine i otvara nova radna mesta. Treće, sve nove tipove oružja može da testira u realnim borbenim uslovima, a ne na poligonima.
U spoljnoj politici, Evropljanima nameće nove uslove za saradnju na energetskom tržištu. Još jedan benefit je
proširenje i konsolidacija NATO-a. Dakle, sve sugeriše na to da sledi nastavak sukoba zarad američkih interesa.
Osim toga, američkim nacrtom budžeta produžava se i zabrana vojne saradnje sa Rusijom na još pet godina. Sivkov objašnjava da se tu, pre svega, radi o merama koje se tiču zabrane nabavki tehnologija dvostruke namene.
„U principu, to se odnosi na pristup Rusije vojnim tehnologijama. To je povezano sa pitanjem jačanja obaveštajnih i kontraobaveštajnih sistema“, ocenjuje ekspert.
Bezuspšeni pokušaji izolacije Rusije
Vašington će tražiti isključenje Rusije iz nekih međunarodnih institucija, uključujući G20. Po mišljenju Amerikanaca, Rusija treba da bude „proterana“ iz Bazelskog komiteta za bankovni nadzor, Odbora za finansijsku stabilnost i Međunarodnu asocijaciju kontrole osiguranja. Cilj Amerike je zapravo još jedan pokušaj izolacije Rusije.
Ruski zvaničnici ističu da je isključenje Rusije iz G20 „unapred osuđeno na propast“, a politikolozi ocenjuju da SAD „neće uspeti“ u svojim namerama, jer Vašington ne podržavaju sve
zemlje „velike dvedesetorke“. Osim toga, Rusija ne može biti isključena iz G20, jer to pravno nije institucionalna međunarodna organizacija sa formalnim članstvom, već
neformalni samit. Iz tog razloga, G20 nema nikakva stroga pravila procedure ili propise. Odluke se donose konsenzusom, a zapadne zemlje mogu da izvrše pritisak na zemlju – predsedavajućeg samita, da ona ne pozove Rusiju na taj samit. Takvih pokušaja je bilo ove godine uoči samita G20
u Indoneziji, ali su bili bezuspešni.
Analitičari takođe skreću pažnju na to da učešće Rusije u G20 uopšte ne bi trebalo da se tiče Pentagona, ali SAD u Rusiji vide neprijatelja u svim sferama i pokušavaju da je poraze na svim frontovima, pa čak i rusku kulturu doživljavaju kao pretnju.
Što se tiče učešća Moskve u međunarodnim finansijskim institucijama, ono je potrebno ne samo „i ne toliko Rusiji“ koliko drugim zemljama, kaže Gromov.
„Ako Rusija, recimo, ne želi da učestvuje u radu tih institucija, onda će njen finansijski sistem postati manje transparentan, pre svega za zapadne ‘ne partnere’, a to, verovatno, ne odgovara njihovim interesima. Čini mi se da svi ovi pokušaji da se Rusija isključi iz globalnog finansijskog i ekonomskog sistema nanosi štetu čitavom tom sistemu“, zaključio je Gromov.
Usaglašeni nacrt budžeta SAD uključuje i inicijativu o uvođenju sankcija za učešće u transakcijama sa zlatom i devizama sa Rusijom, a takođe i dokument obavezuje Pentagon da istraži mogućnosti za smanjenje zavisnosti Indije od ruskog naoružanja i odbrambenih sistema, da pripremi i predstavi „sveobuhvatnu strategiju“ za borbu protiv hiperzvučnog oružja. Nacrtom budžeta SAD predviđeno je i odobravanje finansiranja programa za stvaranje strateških bombardera nove generacije B-21 „Rajder“ u potpunosti.
Kongresmeni i senatori sada treba da glasaju za usaglašeni dokument, nakon čega će ga potpisati predsednik SAD Džo Bajden.
Žilin zaključuje da u ovakvoj situaciji Rusija ne treba da se fokusira na povećanje svog vojnog budžeta, nego da gradi i jača savezničke odnose sa uticajnim državama poput Kine, na obostrano korisnim osnovama.
„U tom slučaju, uveravam vas, neće biti potrebe za tako velikim količinama novca za odbranu“, dodao je ekspert.
