https://lat.sputnikportal.rs/20221206/saznajte-vise-kenanova-doktrina---dva-dokumenta-koja-su-definisala-politiku-sad-prema-rusiji-1147417512.html
Kenanova doktrina – dva dokumenta koja su definisala politiku SAD prema Rusiji
Kenanova doktrina – dva dokumenta koja su definisala politiku SAD prema Rusiji
Sputnik Srbija
Džordž Kenan, američki diplomata koji je napisao dva dokumenta – „Dugi telegram“ i članak „Izvori sovjetskog ponašanja“ definisala su američku politiku prema... 06.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-06T19:14+0100
2022-12-06T19:14+0100
2022-12-08T16:34+0100
svet
svet
svet – politika
analize i mišljenja
obuzdavanje
strateško obuzdavanje
sssr
rusija
sputnjik objašnjava
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/06/1147417347_0:289:1164:944_1920x0_80_0_0_c4243abb6e90e4874a18261c80a83b4a.jpg
„Dugi telegram“ Kenan napisao je februara 1946. kao otpravnik američke ambasade u Moskvi, dok je članak „Izvori sovjetskog ponašanja“ objavio godinu i po dana kasnije u uticajnom američkom spoljnopolitičkom časopisu „Forin afers“ i potpisao ga kao „Iks“, ne želeći da se ono što predlaže shvati kao zvaničan stav američke vlade.Međutim, njegov koncept „obuzdavanja“ Bela kuća je ubrzo i usvojila, doduše ne u obliku koji je sam Kenan predlagao.U najkraćem, Kenan je savetovao američki establišment da proučava i poštuje američke rivale. Drugo, verovao je da će razboriti kompromisi olakšati koegzistenciju sa protivnicima uz minimalne troškove i rizik od rata. I na kraju, zalagao se za davanje primera američke snage kroz ekonomska dostignuća i diplomatsko vođstvo, umesto da se oslanja na vojnu snagu.Kako je pisao, sovjetski lideri bili su odlučni da šire komunističku doktrinu širom sveta, ali su takođe bili izuzetno strpljivi i pragmatični u težnji za ekspanzijom.Pred „suočenjem sa superiornom silom“, pisao je Kenan, Sovjeti će se povući i čekati povoljniji trenutak. Zapad, međutim, ne bi trebalo da bude uljuljkan u samozadovoljstvo privremenim sovjetskim neuspesima. Drugim rečima, SSSR se plaši američke vojne moći i tako bi trebalo i da ostane.Sovjetska spoljna politika, tvrdio je on, „fluidna je struja koja se neprestano kreće, gde god joj je dozvoljeno, ka datom cilju.Što se tiče spoljne politike SAD, Kenanov savet je bio jasan:Članak je izazvao senzaciju u vašingtonskim krugovima, a termin „obuzdavanje“ postao je nezaobilazan kada se govorilo o Hladnom ratu, a administracija tadašnjeg predsednika Harija Trumana prihvatila je Kenanov koncept.U narednih nekoliko godina, američka vlada pokušavala je da „obuzda“ Sovjetski savez kroz brojne programe pomoći svojim saveznicima – jedan od njih je bio Maršalov plan ekonomske pomoći evropskim i azijskim zemljama, nazvan po tadašnjem državnom sekretaru Džordžu Maršalu. Drugi je bio formiranje NATO-a.Međutim, uklapanje Kenanovog koncepta u Trumanovu doktrinu, koja je naglasak više stavljala na vojnu pomoć i podršku, navelo je Kenana da se udalji od vašingtonskog establišmenta, ali i da se ovaj udalji od njega – kada je, na primer, predsednik Lindon Džonson pozvao „mudre glave“ da ga posavetuju oko vođenja Vijetnamskog rata, Kenana nije bilo među njima.Tu su bili i Averel Hariman, Kenanov šef u Moskvi, kao i Din Ačeson, bivši državni sekretar i Kenanov šef u Vašingtonu. Ali, za Kenana nije bilo mesta za stolom.Od tih dana pa do smrti 2005. u 101. godini, Kenan oponira spoljnopolitičkom mejnstrimu Vašingtona – kao što je bio protivnik američkom vojnom mešanju u Vijetnamu šezdesetih, na isti način se protivio širenju NATO-a na istok nakon raspada SSSR-a i Varšavskog pakta.„Kad bi Sovjetski Savez sutra potonuo pod vode okeana, američki vojno-industrijski kompleks morao bi da ostane suštinski nepromenjen dok se ne izmisli neki drugi protivnik. Sve drugo bi bio neprihvatljiv šok za američku ekonomiju“, pisao je on 1987, a deset godina kasnije, maja 1998. upozoravao je na pogubne posledice širenja Severnoatlantske alijanse na istok:Ono što je Kenana činilo relevantnim i zbog čega je bio i ostao cenjen je njegovo duboko razumevanje Rusije, njene kulture i duha. U „Memoarima“, za koje je dobio Pulicerovu nagradu, navodi da mu je „Rusija u krvi“, da između njega i Rusije postoji „misteriozni afinitet“ i pitao se da nije u prethodnom životu živeo u Sankt Peterburgu.Kenan je imao i gorka iskustva sa Rusijom, odnosno SSSR-om. Na mestu ambasadora SAD u Moskvi zadržao se vrlo kratko, od maja do septembra 1952. Nakon što je u Berlinu izjavio da se u Moskvi oseća kao što se osećao u Nirnbergu, gde je tokom Drugog svetskog rata jedno vreme bio interniran kao američki diplomata u Nemačkoj, proglašen je za personu non grata.
sssr
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, analize i mišljenja, obuzdavanje, strateško obuzdavanje, sssr, rusija, sputnjik objašnjava
svet, svet – politika, analize i mišljenja, obuzdavanje, strateško obuzdavanje, sssr, rusija, sputnjik objašnjava
Kenanova doktrina – dva dokumenta koja su definisala politiku SAD prema Rusiji
19:14 06.12.2022 (Osveženo: 16:34 08.12.2022) Džordž Kenan, američki diplomata koji je napisao dva dokumenta – „Dugi telegram“ i članak „Izvori sovjetskog ponašanja“ definisala su američku politiku prema SSSR-u, a svog autora učinili su, pored Henrija Kisindžera, najznačajnijim teoretičarem američke spoljne politike.
„Dugi telegram“ Kenan napisao je februara 1946. kao otpravnik američke ambasade u Moskvi, dok je članak „Izvori sovjetskog ponašanja“ objavio godinu i po dana kasnije u uticajnom američkom spoljnopolitičkom časopisu „Forin afers“ i potpisao ga kao „Iks“, ne želeći da se ono što predlaže shvati kao zvaničan stav američke vlade.
Međutim, njegov koncept „obuzdavanja“ Bela kuća je ubrzo i usvojila, doduše ne u obliku koji je sam Kenan predlagao.
U najkraćem, Kenan je savetovao američki establišment da proučava i poštuje američke rivale. Drugo, verovao je da će razboriti kompromisi olakšati koegzistenciju sa protivnicima uz minimalne troškove i rizik od rata. I na kraju, zalagao se za davanje primera američke snage kroz ekonomska dostignuća i diplomatsko vođstvo, umesto da se oslanja na vojnu snagu.
Kako je pisao, sovjetski lideri bili su odlučni da šire komunističku doktrinu širom sveta, ali su takođe bili izuzetno strpljivi i pragmatični u težnji za ekspanzijom.
Pred „suočenjem sa superiornom silom“, pisao je Kenan, Sovjeti će se povući i čekati povoljniji trenutak. Zapad, međutim, ne bi trebalo da bude uljuljkan u samozadovoljstvo privremenim sovjetskim neuspesima. Drugim rečima, SSSR se plaši američke vojne moći i tako bi trebalo i da ostane.
Sovjetska spoljna politika, tvrdio je on, „fluidna je struja koja se neprestano kreće, gde god joj je dozvoljeno, ka datom cilju.
Što se tiče spoljne politike SAD, Kenanov savet je bio jasan:
„Glavni element svake politike Sjedinjenih Država prema Sovjetskom Savezu mora biti dugoročno, strpljivo, ali čvrsto i budno obuzdavanje ruskih ekspanzivnih tendencija.
Članak je izazvao senzaciju u vašingtonskim krugovima, a termin „obuzdavanje“ postao je nezaobilazan kada se govorilo o Hladnom ratu, a administracija tadašnjeg predsednika Harija Trumana prihvatila je Kenanov koncept.
U narednih nekoliko godina, američka vlada pokušavala je da „obuzda“ Sovjetski savez kroz brojne programe pomoći svojim saveznicima – jedan od njih je bio Maršalov plan ekonomske pomoći evropskim i azijskim zemljama, nazvan po tadašnjem državnom sekretaru Džordžu Maršalu. Drugi je bio formiranje NATO-a.
Međutim, uklapanje Kenanovog koncepta u Trumanovu doktrinu, koja je naglasak više stavljala na vojnu pomoć i podršku, navelo je Kenana da se udalji od vašingtonskog establišmenta, ali i da se ovaj udalji od njega – kada je, na primer, predsednik Lindon Džonson pozvao „mudre glave“ da ga posavetuju oko vođenja Vijetnamskog rata, Kenana nije bilo među njima.
Tu su bili i Averel Hariman, Kenanov šef u Moskvi, kao i Din Ačeson, bivši državni sekretar i Kenanov šef u Vašingtonu. Ali, za Kenana nije bilo mesta za stolom.
Od tih dana pa do smrti 2005. u 101. godini, Kenan oponira spoljnopolitičkom mejnstrimu Vašingtona – kao što je bio protivnik američkom vojnom mešanju u Vijetnamu šezdesetih, na isti način se protivio širenju NATO-a na istok nakon raspada SSSR-a i Varšavskog pakta.
„Kad bi Sovjetski Savez sutra potonuo pod vode okeana, američki vojno-industrijski kompleks morao bi da ostane suštinski nepromenjen dok se ne izmisli neki drugi protivnik. Sve drugo bi bio neprihvatljiv šok za američku ekonomiju“, pisao je on 1987, a deset godina kasnije, maja 1998. upozoravao je na pogubne posledice širenja Severnoatlantske alijanse na istok:
„Mislim da je to početak novog hladnog rata. Mislim da će Rusi postepeno veoma neprijateljski reagovati i da će uticati na njihovu politiku. Mislim da je to tragična greška. Nije bilo apsolutno nikakvog razloga za to. Niko nije pretio nikome. Zbog ovog proširenja bi se američki Oci-osnivači prevrnuli u grobu… Pogotovo su me uznemirile tvrdnje o Rusiji kao zemlji koja jedva čeka da napadne Zapadnu Evropu. Da li ljudi ne razumeju? Naši hladnoratovski sporovi bili su sa sovjetskim komunističkim režimom… A ruska demokratija je isto toliko napredna, ako ne i naprednija, od one u zemljama za koje smo se upravo obavezali da ćemo ih štititi od Rusije“, rekao je tada novinaru Njujork Tajmsa.
Ono što je Kenana činilo relevantnim i zbog čega je bio i ostao cenjen je njegovo duboko razumevanje Rusije, njene kulture i duha. U „Memoarima“, za koje je dobio Pulicerovu nagradu, navodi da mu je „Rusija u krvi“, da između njega i Rusije postoji „misteriozni afinitet“ i pitao se da nije u prethodnom životu živeo u Sankt Peterburgu.
Kenan je imao i gorka iskustva sa Rusijom, odnosno SSSR-om. Na mestu ambasadora SAD u Moskvi zadržao se vrlo kratko, od maja do septembra 1952. Nakon što je u Berlinu izjavio da se u Moskvi oseća kao što se osećao u Nirnbergu, gde je tokom Drugog svetskog rata jedno vreme bio interniran kao američki diplomata u Nemačkoj, proglašen je za personu non grata.
